Полицијски гласник

ОТРАНА 296

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 38.

Битне особине избраног суда. Доносећи законик о поступку судском у грађанским парницама и дајући му у § 1. ону неиотпуну дефиницију, наш законодавац предвидео је у § 5. поред општинских, првостепених (у које долази и суд вароши Београда и првостепени београдски трговачки суд), Апелационог и Касационог Суда и избрани суд као један од оних судова, на којима ће се приватна права у грађанским парницама тражити, бранити, доказивати и т. д. Један летимични поглед на главу XVI грађ. судског поступка, у којој законодавац говори о избраноме суду, довољан је, да нам одмах покаже, да између овог — избраног — суда и осталих из § 5. грађ. суд. поступка има више битних разлика, које овоме суду дају особено место у нашем правосуђу. Да поменем те важније особине: 1, избрани судје чисто грађански суд, јер расправља само и једино грађанске спорове, за разлику од оеталих судова из § 5. грађ. суд. поступка, који поред грађанског врше у већој или мањој мери н кривично правосуђе; 2, избрани суд је привремен и везан за један спор, за разлику од осталих судова, који су стални и којима је сталност карактерна особина. Доношењем своје пресуде по одређеном спору, ради расправе кога спора је и образован, и предајом акта првостепеном суду, престају и његове Функције. »Итада сматра се, да је избрани суд разрешен и престао к — § 442. грађ. суд. поступка; 3, чланови овога суда су обични грађани које парничари бирају, те му отуда и име; 4, код свих осталих судова из § 5. грађ. оуд. поступка број судија је тачно Уставом или законима одређен и не може се мењати ни вољом суда ни вољом парничних страна. Код избраног суда парничним странама дато је право да могу изабрати по једног или по два судије и трећег — односио петог — за председника; 5, за судије избраних судова не вреди — није обавезно — теорија доказних средстава као за судије осталих судова. Ча њих вреди теорија слободног судијског убеђења — уверења (в. § 442. грађанског судског поступка — »пресуђује по здравој памети«); 6, избранп суд је, као и општинскн и београдски трговачки суд, иосебан или изузетан суд, јер расправља само оне грађанеке спорове, који су му изречним законским прописима у надлежност одређени, док су остали судови — првостепени и Апелациони Суд — редовни. јер су законом овлашћени за расправу свих грађанских спорова, изузев оннх, који су им изречно из надлежности изузети. Наддежноет избраног суда. Из теорије грађанско-судског поступка познато је, да има двојаке надлежности: апсолутне и релативне. Прва — апсолутна — састоји се у овлашћењу и дужности, коју је закон прописао и дао извесном суду, Да је једино он — оуд тај — над-

лежан, да извесне врсте грађанских спорова расправља. Друга — релативна, помесна — састоји се у нраву и дужности извеснога суда, да је баш тај суд између свих судова истога реда надлежан, да тај спор, за који је апсолутно надлежан расправи. Питање о овој другој, релативној, надлежности, кад се има у виду привременост избраног суда и везаност за спорнн предмет, који му је на расправу пзнет, без вредности је, јер сукоба због ове надлежности, због изнетих особина овога суда, не може бити. У толико је важнија она друга — апсолутна — надлежност, коју је законодавац за избране судове прописао у § 434. грађ. суд. постунка. Сам текст тога законског прописа: »У следећим случајима судиће увек избранн суд кад год предмет прелази вредност суђења општинских судова....", а нарочито реч: увек, — јасно показују, да је за расправу у томе законском пропису означених грађанских спорова једино надлежан избраии суд. Тај иропис законски — § 434. грађ. суд. поступка — одређује апсолутну надлежност избраних судова, као што § 6. грађ. суд. поступка одређује апсолутну надлежност општинских судова; § 27. грађ. оуд. пост. првостепених итд. Ну, поред ове надлежности из § 434. грађ. суд. поступка законодавац је у другом једном законском пропису — § 433. грађ. суд. пост. — предвидео једну још обилнију надлежност избраног суда: »који су парничари власни поравњати се, могу се сложити, да им парницу, о којој ио закону равњању места има, расправи избрани суд.« Као што се види, законодавац прописује — одређује — падлежност избраног суда и за еве оне случајеве гра^анских спорова, где се парничари могу равњати, када они на то пристану, о томе направе писмено у коме ће изложити: о чему ће избраеи суд судити, имена лнца која ће судије бити ит.д. — § 436. грађ. судског поступка. И ако би иа први поглед изгледало, да је и ова надлежност избраног суда из § 433. грађ. суд. поступка апсолутна, то би било погрешно, кад се има у виду правна природа ове надлежности. Ова надлежност не проистиче из једног императивног законског наређења, као што је оно у § 434. грађ. суд. поступка. Она — надлежност — из § 433. грађ. судског пост. јесте једно законско овлашћење, које се јавља као последица једиога од два главна — основна — начела грађанског парничног поступка: начели расаолагања аарничара са иредметом грађанског сиора. Ово је једиа надлежност зш ^епепб, која се од апсолутне надлелсности за избрани суд, означене у § 434. грађ. суд. ноступка бптно разликује и но законском овлашћењу из § 437. грађ. суд. пост.; да оба парничара могу одустати од тога да им парницу расправи избрани суд, и ако су раније на то пристали, и оиет изнети свој сдор пред редован суд. Међутим, падлежност из § 434. грађ. суд. поступка везује и суд и парпичаре и од тога ни суд ни парничари не могу од-

ступити, т. ј. нити суд одрећи да спор расправи, нити парничари отићи редовном судуКвалификације избраних судија. Док је наш закоиодавац у Уставу, закоиу о судијама и закону о општинама тачно прописао квалификације за судије државних судова и часнике општинског суда, — дотле ни у једном закону није ништа номенуо о томе: ко може бити избрани судија! Једини законски пропис, који нешто о истакнутом питању помиње, јесте § 435. грађ. суд. поступка; али, ако се тачнијо разгледа, видеће се, да и он не садрлш наређења о квалификацијама избраних судија, всћ опипе одредбе о бржем, правилнијем и јевтинијем раду. При свем том, и ако у закону иису нигде прописане квали 1'икације избраних судија, не може се из одредбе § 435. грађ. суд. постунка извести тај погрешни закључак, да избрани судија може бити свако лице, па још речи лице дати оно значење, које она по теорији и по иашем грађ. законику има — тако, да би изгледало, да избрани судија може бити и странац, дете, умно оболео човек, распикућа, лице без грађанске части и т. д. (ИАСТАВИЋЕ СЕ) Д>. Јоци*,

0 САОЛ.УШАЊУ ОКРИВЉЕНОГ

(СВРШЕТАк) Са гледишта инквизиторске методе истраживања сасвим је природно, што је закоиодавац овде стао на гледиште, да се саслушање окривљеног, који је отпочео признавати кривицу или се стао колебати да исту призна, не смс прекинути, док се не сврши. Али са тога гледишта није имало разлога забрањивати прекид саслушања, кад окривљени »наводи узроке правдања«, јер за то има времена и дању, чему се не противи на оптужии принцип, који у саслушању окривљеног види циљ његове одбране. III. Има још једна ствар која нас на овом месту интересује. То је практично изво^ење одредаба о саслугпању окривљеног, и нравни утицај његовог признања при суђењу. Од мене је далеко помисао, да тврдпм да су наше нолицијске власти, које се баве истрагом крпвнчних дела, наклоњене инквпзицији. Али такво веровање постоји у народу. Да ли је ово веровање оправдсно или не, остављам на страну, али да су томе веровању пропомогле истражне власти нема сумње. Јер су небројени случајеви на судским претресима, где је дигнута оптулсба против иследника, како је окривљеног мучио и нагнао на нризнање. Било је понеких чиновника, који се нису стидели да у приватном разговору тврде, да без мучења не може бити признања. Наравно са њиховог гледишта тачно, кад своју истрагу оснивају на признању.