Полицијски гласник

ВРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 297

Било је такође и председника оудова п председавајућих судија, који се љуте и постају нервозни, кад окривљени на претресу пориче, да је признао код полицијске власти и брани се, да му је признање изнуђено. Исто тако било је случајева да оваква љутња дејствује при пзрицању казне и на њену ведичину, ставл>ањем овог порицања окривљеном на терет. Наравно да се ово не мол;е контролисати, али је очигледна наклоност ка инквизицији. Једаи виши полиц. чиновник прича, како је један полицијски писар био наредио жандармима, да тучом окривљеног ноћу изнуде од овога иризнање. Дознавши за ову наредбу тај виши чиновник забранио је ово, и наредио жандарму, да изјутра саопшти том полиц. чиновнику, да је окривљени, кога су ноћу тобож тукли, умро. Овом је вешћу полиц. чиновник био изненађен, и одмах се горко кајао што је издао наредбу за тучу. Прва му је брига бнла, да се он сад спасе крпвичне одговорности, због чега је одмах и тражио помоћ свога претлостављеног, који му је ствар објаснио, и дао добар савет да други пут не нарвђује инквизицију. Сам сам пак једном приликом видео једнога окривљеног са »лисицама« на рукама, које му је полицијска власт метнула на руке да би му изнудила признање. Један мој еудски колега опет причао ми је свој сукоб са иследним судијом, који му је пребацио, да он, при саслушању окривљеног, не сме овом казати, да он има право и да но одговара, ако налази да то његов интерес захтева. Мени није циљ, да попменце кога представим као инквизитора, или да читавим установама чиним такав прекор. Циљ ми је само да констатујем веровање, да је истрага код нас претежно инквизиторског карактера. Изобиље инвизиторских питања, којима иследник покушава да наведе окривљеног да призна кривицу, изазива на другој страни, код окривљеног, изобиље лажи, којима хоће да се од сумњичења одбрани. Често пута и сам иследник измишља ствари, хотећи на тај начин да збуни окривљепог, а тим самим замрсује исграгу и омета главни посао, свођоње истраге на најнужнпју меру, на постављање оних питања, која су од непосредног значаја. Обострана обмањиваља, која су иоследица тежње иследника да дође до признања, само шкоде истрази, а никако јој не користе. Питања имају да се крећу само у оном обиму, којије иотребан да се окривљени може бранити. Измишљена Факта, од којих окривљени треба да се брани, не смеју бити стављена окривљеном у питањима. Разуме се да ова питања не бивају написмено стављона, али она у усменој истрази, пре но што се дође до признања, играју своју знатну улогу. С тога се има желети, да наше истражне власти нмају више призрења према личности замишљеног криица, да имају пред очима дужност објективног утврђења истине, до које ће доћи само онда, ако се њихов рад креће у границама закона, на име, ако буду имале пред очима акузаторску методу истраживања, која

преовлађује нашим кривичним поступком, И на тај начин даду могућности окривљеном да се брани од окривљења, а никако да сав свој рад управе на то, да им окривљени сам протнв себе да доказни материјал. Схватање иоледника, да он има признањем окривљеног да докаже његову кривицу, и да се тиме исцрпљује његова делатност, скроз јепогрешно. Он имакривицу окривљеног сам без окривљеног да докаже. Признање окривљеног, иако је предвиђено као непосредан доказ против окривљеног ($ 225) служи окривљеиом истовремемено и као олакшавна околност (§ 59. т. 7. каз. зак.). Овај двојни карактер признања, а нарочито стилизација одредбе § 59. тач. 7. каз. зак., која говори о признању као олакгнавној околностн, најбоље нам доказују, ла у признању, као доказу, није тежиште доказа. у опште, јер суд узима само оно признање за олакшицу, које је учињено пре но што је кривична одговорноот окривљеног другим доказима утврђена. Законодавац хоће да награди оног окривљеног који одмах призна кривицу, а не и сваког другог, против кога је истражна власт употребила друга доказна средства; он награђује онога који помогне власти, да се прави кривац казни. А из овога јасно опет следује, да законодавац неће да награди онога, коме је признање изнуђено, ма било и истинито, јер он такво признање не тражи и не допушга. Признање окривљеног знатно олакшава истрагу; оно је доказ против окривл>еног; оно му је олакшавна околност, ако је благовремено дато. Ако ово уочимо, ми вндимо, да ннокривљеног говори против тога, да он призна кривицу. Интерес је окривљеиог, да се истрага отежа, кривац не пронађе однооно да се он, ако је кривац, спасе кривичне одговорности. Ово нарочито у случајима, где против њега нема других доказа, или чак ни довољно основа подозрења. Тада окривљенн, ако призна, даје сам истражној власти доказ против себе. Због те заслуге, што је олакшао власти истрагу и дао јој доказ против себе у признању, законодавац награђује окривљеног што му такво признање узима у олакшицу, али он бива ипак кажњен. Прави пак интерес је окривљеног да у таквим случајима не признаје. Правна изрека: „Ко призна, пола му се прашта" основана је на заблуди. Тачнија је за такве случаје она друга: „Ко не призна прашта му се све к , јер тада нема доказа против њега. Према таквом стању ствари не може се допустити иследнику, да он ради против интереса окривљеног, што ће га, ма на који недопуштен начин, навести да призна кривицу. Признање кривице мора се оставити дакле, потпуно увиђавности окривљеног, да он сам оцени свој интерес, и користи се олакшавном околношћу, коју му закои даје, ако призна. Иследник пак мора са своје стране учинити све друго, чиме ће утврдити кривичну одговорност окривљеног, ако верује, да је он кривац, али мора избећи

сва недопуглтена средства, којима би себи олакшао посао, и окривљеног навео на признање, ма оно било и истинито. Закоподавац захтеваод иследника потпуно поштен и исправан рад. Он не допушта никакве злоупотребе. То се сво види јасно из напред изложених одредаба. И ако је он помешао акузаторски поступак са инквизиторским, опет сејасно види, да он не допушта инквизицију, како је схваћао и примењивао средњи век. Инквизицаја нашег поступка то је само још бледа слика средњевековне инквизиције. Теоријски она и није толико онасна, ако би иследна власт поштено примењивала у ос.талом акузаторску методу у исграживању, како ју је прописао наш законик. Поштена истрага то је циљ нашег поступка, п ако су у њему заступљене обе методе. Овај цнљ треба иследник увек да има пред очима. Д-р Д. М. СуботиЋ.

ПОЈАМ ПОЗИВНЕ (ПРОФЕСИОНАЛНЕ) ТАЈНЕ У КРИВИ.ЧНОМ ПРАВУ

У нашем казненом законику заштићене су од противиравног откривања две врсте тајни, које интересују у првом реду појединце а тек посредно и целокупно друштво. То су позивна (професионална) тајна (§ 282) п тајна писама и поштанских пошиљака (§ 283). Тајна из § 282 мора да буде аозивна, и то је одликује од других врсти тајни као од тајне Фабричке, званичне итд. Немачки законик (§ 300) се у циљу тог разликовања послужио изразом »тајна приватна« (»Рг1Уа%ећеЈтш8«), док ое у свим осталим вели просто »тајна С! . Немачки писци се не слажу у питању, да ли је потребан додатак »приватна«. 1 ) Али без сумње имају право они, према којима је он излишан, 2 ) јер су у § 300 побројана лица обвезана на дискрецију, и види се по њиховом називу, да се тиче позивне тајне. Појам позивне тајне сачињавају према нама три елемента. На име тајна позивна је чињеница А. која по својој природи може да буде позирна тајна, Б. која је иоверена и В. која је сазната у вршењу иозива. Чим један од ових трију елемената недостаје, нема ни позивне тајне, према томе ни кривичног дела из § 282. Појам позивне тајне је врло нејасан у књижевности са два узрока. С једне се стране заборавља обично, да предмет откривања (радња којом се извршује крив. дело из § 282) с гледншта кривично-правног није проста тајиа већ иозивна тајна. С друге се стране не одвајају довољно један од другог она три елемента, наро-

х ) УГо1[{ (13егиГв§еће1тшвуег1е12ип{5, 1908) одговара потврдно. Реч ((Прнватна 0 је потребна, вели он (отр. 46. прим. 4), о Једне отране да би ое разликовала ова врста тајне од државне, о друге да би се разликовала међу приватним тајнама иозивна од других вроти приватнмх тајни. 2 ) В. 1,ис1\\>1д, Уег1е12ип§ (Јев ВегиГв^ећеЈтшв8ев. 19904. отр. 23.