Полицијски гласник

СТРАНА 306

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39.

Разлог кривично-правне заштите позивне тајне оправдава овај наш захтев. На име позивна је тајна заштићена, да би се слободно обраћало за помоћ лицима, која упражњавају овај или онај позив. Исто поверење ће се међутим у њих имати, и ако она смеју откривати чињенице, које су истина сазнала од својих клиената, али које се ових не тичу ни у колико. 2° Треба да постоји узрочна веза између сазнавања чињенице у нонкретном случају и вршења иозива, т. ј. треба да се је чињеница зато сазнала, што се је позив упражњавао. Чим постојн ова узрочна воза, чињеница је сазната (поверена) у вршењу позива, ако је услов 3° испуњен. То важи, као што је већ наговештено, и за чињенице сазнате тобож ириликом вршења позива (»а ГоссазЈоп с1е Гехегасе с1е 1а ргоГеззшп", )) § , е1е§еп1;Нсћ (1ег ВегиГзаиаићип^«. Ако дакле постоји она узрочна веза, и оне се имају сматрати као сазнате у вршењу позива. 3° Треба да постоји узрочна веза изме-ђу сазнавања чињенице у конкретном случају и иозива лица, које ју је сазнало. Другим речима, ако је у питању лекар, треба да је он чињеницу сазнао зато, што је лекар. Тако је н. пр. пацијент испричао лекару за време његове посете своје будуће планове. Узрочна веза под 2° постоји овде, јер је лекар од њега то сазнао зато, што је свој позив вршио. Али нема узрочне везе под 3°, јер је он није сазнао баш зато, што је његово занимање лекарство. 1 ) Разлог кривично-гтравне заштите позивне тајне оправдава захтев двеју именованих узрочних веза. На име кад узрочна веза под 2° недостаје, чињеница је сазната ириватно, а не у проФесионалном својству. Такве се пак чињенице не заштићују од откривања. А ако нема узрочне везе под 2°, клијент није морао поверити дотичну чињеницу. Заштићене су међутим од откривања само чињенице, које је он морао и требао поверити, јер само кад би откривање таквих чнњеница било слободно, публика се не би смела обраћати за помоћ лекарима, бабицама ит.д. Разлог крив.-правне заштите позивне тајне не постоји дакле, кад недостаје било једна било друга узрочна веза. Д-р Т. ЖивановиЂ

СПАЉШЊЕ МРТВАЦА СА ГЛЕДИШТА КРИМИНАЛНОГ I (СВРШЕТАК) 1)г Болие пита нас, да ли има места веровању да ће сведоџбе двају лекара, који би брижљиво прегледали сваки леш, бити довољна гарантија за констатовање узрока смрти?

1 ) Ова узрочна веза постојаће наравно, ако је нлиент испричао свом лекару будуће планове, како би се обавестио, да ли их он с обзиром на своју болест сме предузети. Лекар их је онда сазнао зато, што је лекар. Исто тако ако би му саопштио неку ранију болест, да би се обавестио, да ли данашња има везе с њом.

Ова, и овој слнчне предострожности изгледају нам мало озбиљне и успешне. Искуство доказује, да у огромној већини случајева тровања лекари могу констатовати само ватру н смрт приписати природним узроцима; оно доказује да се у већини случајева тровања сумња и тужба појављују тек на неколико месеци после саране, и да су врло ретки случаји у којима се жртва из мртвачке постеље преноси на сто за секцирање. Госпођа Шонио отровала је једну за другом три личности (две помоћу морФина и трећу помоћу атропина), и ни један од лекара, који су их лечили, није ни за тренут посумњао у прави узрок смрти. Поштовани практичари приписали су смрт у сва три случаја прнродним узроцима. Тек после трећег смртног случаја днректор осигуравајућег друштва посумњао је у природну смрт овнх лица, и своју сумњу саопшгно правосуђу. Ришел — Галтије Дитон осуђена је 30. октобра 1904 год. на 50 год. робије зато шго је помоћу арсеника отровала свога мужа, своју свекрву и свога брата: првог 1902, а друго двоје 1903 год. Ни у једном од ова три случаја лекари нису познали ни узрок ни карактер болести. Сумње су се појавиле тек после погреба последње жртве. Зар није очигледпо да би, на случај да су лешеви ових жртава били спаљени, и г-ђа Жонио и г-ђа Ришел остале без казне! Искуство из прошлости учи нас, дакле, да будемо веома скептични према констатацијама лекара. Сетимо се, да ни њихово знање ни њихова оштоумност нису могли спречити читаве серије злочина чувених тровачица. Тровачица Линден, из Лејда, осуђена је 1. маја 1685 год. на вечито изгнанство зато што је отровала или покушала отровати 102 лица помоћу арсеника, од којих је умрло 27. Болничарка Шона Топон (из Америке) отровала је помоћу морфина и атролина 31 лице, а болничарка Марија Жонрет отровала је помоћу истих отрова 9 лица. Служавка Јелена Јегадо отровала је 28, и покушала отровати 8 лица, за 18 год. због чегаје 1851 године осуђена на смрт. Шескам је отровала 14 лица, међу којима и свога оца и мужа. Меј је отровала, помоћу арсеника, свога брата и својих 14 синова, а Ланб свога мужа, сина, једну пријатељицу и једну сусетку. Служавка Анета Шенлабон осуђена је на смрт због 15 злочина тровања. Ухапшена је приликом покушаја тровања детета својих господара. Г-ђа Урзини била је осуђена на вечити затвор, у тврђави Глац, зато што је отровала свога мужа, милосника и своју тетку. ГроФица д'Орламинд отровала је 15 лица: свога мужа, своје троје деце, затим оца, мајку, брата, три милосника, неколико поверилаца, једног служитеља и једног кирајџију. Је ли потребно нарочито наглашавати, да моралност или знање лекара, који лече отроване жртве, могу у извесним случа-

јевима бити сумњиви. У свакој професији има и шугавих оваца. Да би се обезбедио од сваког изненађења злочинац, који је обично интиман са својом жртвом, постараће се да нађе ове сумњиве лекаре. Свему овоме треба још додати небрежљивост и проФесионалну тајну, због које ће поједини лекари о извесним случајевима појављење сумње задржати искључиво за себе. Што се тиче лекара, који би по званичној дужности оверавали смртне случајеве, они ће, у одсуству противних доказа, усвајати најчешће мишљења оних лекара који су лечилн умрле. Спољашњи преглед леша — коме једипо могу приступити — не може, у главноме, побудити никакве сумње. Не заборавимо, у осталом, да у многим местима има и може бити само један лекар, кога неће нико контролисати. Изгледа да г. Боли-е води рачуна само о злочинима помоћу тровања, а заборавља, међутим, да спаљивање уништава и трагове других злочина: насилног побачаја, телесних повреда ит.д. Дешава се врло често, да је потребио, било у интересу репресивном било у инлересу цивилном, секцирати леш на неколико месеци после сахране, да би се тачно утврдио узрок смрти. Јасно је, да би ова мера, чија је корист неоспорна, била немогућна под режимом спаљиван.а мртваца. Нека нам је још допуштено, да овде наведемо један Факт који нам је познат из личног искуства. Пре 4—5 год. била је прегажена једна стара радница у једном од бриселских предграђа. Фургон, у коме су преношене ствари једног оФицира, прешао јој је преко груди, и она је умрла на недељу дана после овог несрећног случаја. Поводом овога, а у својству шеФа војног суда, добили смо од полицијског комесара записник о целом догађају, уз који су била приложена и два лекарска уверења (једно од лекара који је лечио прегажену, а друго од лекара који је по званичној дужности оверио узрок смрти). И један и други лекар тврдили су, да је смрт наступила услед несрећног случаја са Фургоном, и с тога смо одмах издали допуштење за сахрану. Месец дана доцније, на жалбу окривљених, ископан је леш и извршена секција, којом су приликом два судска лекара утврдили јасно и несумњиво, да је старица умрла услед последица запалења плућа. Настаје, сасвим природно, питање : могу ли ое, у извесној мери, отклонити незгодне последице од спаљивања мртваца ? Несумњиво је да се може регулисати, да се спаљивање лешева не врши одмах, већ на 2—3 месеца после смрти, само што нам и ово не изгледа много нрактично, пошто би чување лешева у нарочитим депоима когатало скупо. Поред овога, сумња или тужба могу се појавити и у четвртом или петом месецу после смрти. Може се, тако исто озаконити, да се спаљивање врши тек по допуштењу краљевског прокуратора, и после полицијске