Полицијски гласник

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309

ове лоследње оставио да свој одношај према сопственицнма регулисавају на начин прописан § 701. грађанског закона. Улога полицијских властн имала би, у овим случајевима, да се сведе просто на то, што би оне, на захтев кирајџпја, саопштавале сопственицима стана да им је отказ учињен, као што сада чине у обрнутим случајевима, и да после овога рока омогу1)0 излазак закуиаца из закуппог добра од самовоље сопственика. У свима случајевима, кад кирија није плаћена до дана изласка из стана, полнцијске власти, на захтев сопственика, морају поступаги по расиису г. Мипистра Унутрашњих Дела од 24. марта 1866. године П№ 2073. (Полицијски Зборник стр. 1263). Како ће се догађати и то, да Ке сопственици станова тражити посредовање власти за накнаду штете, коју ће имати због ранијег отказа стана (§ 699. и 702. грађ. зак.). и тражити да се и то обезбеди пописом ствари, полицијске власти неће пматп права да улазе у оцену тога питања, јер соиственицима сгоје на расположоњу средства обезбеђења из гра^анског судског поступка, код редовних судова. Све ово, наравно, валсп ако је усмеи уговор о закулу. А ако је уговор писмен, онда је њиме регулисаи и одношај закуподавца и закуица и по њему ће се и поступаги. II Суд општине бачевичке, актом својим Бр. 1495, пита: „Месна контрола, а тако исто и стални окружни одбор, готово сваке годиие траже од општинског суда засебно рачун о кошевској храни, и суд редовно склапа по два истоветна рачуна и шиље један одбору а један контроли. Моли се уредништво за обавештење: мора ли ово овако бити, или суд може да сачини само један рачуи, па да га пошаље одбору а овај по прегледу контроли, јер у члану 21. зак. о олшт. кошевима о овом није јасно казато. — На ово питање одговарамо: По чл. 21. закона о општинским кошевима, мора се рачун склапати одвојено за Контролу, а одвојено за окружни одбор, Сем тога, шаље се и извод г. Министру Народне Привреде. Какви морају бити рачуни за контролу, а какав извод за Министра, предвиђено је чл. 27. правила за извршење поменутог закона, која је прописао Министар Народне Привреде под 5. августа 1890. г. ЗБр. 1844 (Полицијски Зборник стр. 976). Треба видети још и чл. 20. правила и упутства Гл. Контроле за рачуноводство и књиговодство лри општпнским судовима од 11. маја 1902 г. Бр. 9414 (Полицијски Зборник стр. 386,). III Суд општине таковске, актом својим Бр. 1301, пита: »1. Једном лицу из Такова, украдена су два коња са пашњака. Лопов није ухваћен. Оштећени код полициске властп

тражи накнаду од ове општине као одговорне, по чл. 1. зак. о накиади штете учињене злои. лаљевином и намерним против законим поништајем ствари. Начелник среза тамнавског, актом бр. 12668. 1908 г. спровео је предмет овом суду, те да општина, преко свог пуномоћника код суда са оштећеним у смислу чл. 19. пом. закона, покуша равнање. На протоколу код суда Бр. 1606 обе стране лристале су: да општина плати огптоћеном покра^у коња 350 динара. Суд није уважио ово поравнење, из разлога, што за то није надлежан, јер сума о којој је реч прелази преко 200 дин. § 6. грађ. судског пост. и сва акта врати начелнику на даљи рад. Ионова актом Бр. 14.544. 1909 г. враћена су акта овог иредмета од начелника среског с наредбом : да суд. као надлежан, по чл. 1 9. пом. лакона поравнење утврди; 2. Извесном лицу из Такова, ноћу нзмеђу 20—11. т. м-ца, украдено је 8 оопм снопова пшенице, са крстина саденутих у њиви — отвореном пољу. На тражење оштећеног, покра1)а је нађенакод два лица и кривци су дело крађе потлуно призналн. Суд налази: да се ово дело казпи по тач. 3. § 222. крив. закона, зашто је надлежан државни суд, а не општински; ируководећи са тим разлогом, спровео је начелнику среза тамнавског сва акта предходне иотраге, кривце п покрађу као надлежном на исле^ење. Начелник срески актом Бр. 10266. од 22. Јула враћа акта кривце н покрађу суду, наводећи: »овде стоји дело иступне крађе казнимо по § 391. крив. закона® и наређује да суд општински као надлежан дело оконча. Суд овај стојећи и даље тта гледигпту и по једном и другом предмету, да је за окончање истих ненадлежан ; моли уредништо за објашнење : 1. Је ли надлежан општ. суд утврђиватп поравнање, закључено између општ. пуномоћника и оштећоног, за покрадене коње на 350 дии. и по ком зак. пропису? 2. Је ли дело крађе снопова жита казнимо по § 391. крив. зак. по схватању полиц. власти, или и по тачки 3. § 222. истог зак. по схватању ово општинског суда ? « — На ова питања одговарамо: 1. По чл. 19. закона о накнади гитете учпњене злонамерном паљевином и иамерним нротивзаконим поништајем ствари, одговорне општине и оглтећени могу се равнати, за накнаду штете, и код општинских судова, али само у омислу § 6. грађанског судског поступка, на који се поменути чл. 19. нарочито позива. По чл. 6. грађанског судоког поступка, општински судови могу судпти и равнати парничаре само до 200 динара, а не и иреко ове суме. Према овоме, општински суд је правилно урадио што није пристао да одобри поравнење, које премагаа његову надлежност. Она околиост, што су опгитински судови могли вршпти равнања и за веће суме од 200 дин. у доба кад је донесен § 1 9. закона о накнади, не мења стање ствари,

јер поступак, као Формалан закон, важи за све сиорове, који сада наступе; и 2. 11 § 221. и § 391. крив. закона, који одређују категорију крађа, везују ову за вредност покрађе, па то чине и §221. А. и 223. Б. помонутог закона. Све ове одредбе, које су постале једновремеио с оном из тач. 3. § 222. крив. закона (10. јануара 1879 године), имају задатак да утврде: кад ое извесне крађе казне као иступ а кад кло преступ, п за осповицу те разлике узимају вредност , а не пачин извршсња, јер овај последњп игра иресудну у.гогу тек онда, кад се одре1)ује: које су крађе просте а које опасне. Према овоме, све крађе, па чак и крађе: кошиица, платна с белила, сабраних плодова у лољу ит.д. кад њихова вредпост не прелази двеста гроша чаршиских, долазе у ред иступних крађа, н за извиђање и суђење њихово надлежно су општинске и полицијске власти. По томе, гледигате тога суда није иравилпо, јер се иначе нпчим не би дало објаепити: шта би определил.о закоиодавца да полицији и општинским властима да право суђења крађе стоке до 100 грогпа, а да им не дозволи суђење крађе жита у вредностп пеколико динара. 0 овомо је, у осталом, давато објашњење и у 1906. години, па је суд то требао да прочита.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Ш Недељко М. Караџић, из Доб. Луга у ср. добрпчком, који одговара за сидовањо, побегао је. Ои је сгар 2 4 год. раота високог, у општо ндав, без браде, бркова мчлих. Намеран је пребећи преко гранипе са Марком Карадићем. При себи има пасош који гласи на Јована Јововића. — Депеша начедника ср. добричког Бр. 10503. Милоје Д. Стојиљковић, из Доњег Драговл,а, среза и окр. нишког, иобегао је из судског иритвора где је био због опасне крађе. Он је стар '2 6 година, сродњег раста, црпомањаст, обичних црпих бркова, коое црне, на деоном оку нема трепавице. На себи има : црну шубару, прслук од црног шајка а преко њега прслук од багане, оба огворепа и без рукава, чакшире црпе узане а на ногама ноцепане ципеле. — Акт иоледног судије нишког првостепсног суда Бр. 1 6666. Препоручује сесвима по.шцијоким иоиштинским властима, да за овима нобеглим личностима учипе најживљу иотору, и у олучају пронадаска стражарио их унуге властима које су потернице издаде, о позивом аа озиачене бројево акта или депеша.

УХВА1ЕН Живана Миладиновића, из Ракинца окр. смедеревоког, осуђеника београдског казненог завода, који је као сдободњак побегао ноћу између 29. и 21. јула ове године са аде Ци-