Полицијски гласник

ОТРАНА 308

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39.

дубине душе; не могу очима да га гледам ма да сам га тако шарко љубила и обожавала. Ах Емиле, Емиле! помогни твојој јадној сестри, коју си волео и која није хтела да послута твојо савете, зашта је данас тешко кажњена. Кад би мој отац био у животу, како би се горко кајао за свој поступак, јер ме је он упознао са тнм човеком и бацио ме, тако рећи, у његове руке. Јадан отац! ипак га не мрзим, Бог нека му душу прости. Али дођи ти, који си још моја једина нада, дођи да спасеш своју сироту сестру. Иошто је Марк Жордан прочитао ово дирљиво писмо, врати га маркизу, који му рече: — Дакле, јесте ли га прочитали? — Да. :— Па шта мислите? — Заиста, ово је више него предпоставка. Али то још није довољно. — Да се казни зликовац? Наравно. Треба констатовати злочин и доказати да је он виновник. — Тако је, тако је, зато сам к вама и дошао, јер не верујем у истражну власт. Чим сам примио писмо овакве садржине, можете мислити како сам се осећао ; одмах сам ускочио у први воз који се кренуо за. Париз и амо дошао. По моме доласку одмах сам сазнао неорећу која ме је задесила, и видео да сам дошао касно. Као без душе одјурио сам истражној власти изјавио да ми смрт моје сестре изгледа сумњива и захтевао сам да се обустави сахрана и поведе нова анкета. Успео сам да одложим сахрану, али, ипак, знам унапред, како ће се цела ствар свршити. ИзвршиКе се секција леша и доктори ће констатовати, да се моја сестра сама обесила, јер је нађена обешена у соби, чија су врата, међутим, била изнутра закључана. Као што видите, сви су изгледи да ће се цела ова ствар свршити у корист њенога мужа. Али не могу да дозволим да зликовац не буде кажњен, па сам с тога и дошао к вама да ми помогнете. Маркиз ућута и за овим настаде тишина. Марк Шордан је за све време размишљао. И он је био убеђен да је Долорес убијена. Али је увиђао да је то веома тешко доказати, пошто је већ цео свет стекао убеђење да се она сама убила, а то је у осталом утврдио био и комесар полиције, као и прва анкета. Услед овога Марк Жордан је био веома замишљен. Маркиз га је непрестано посматрао и најпосле му рече: — Да вас не буни случајно што је соба била закључана са унутрашње стране? — Наравно, врло је тошко доказати да их је неко други изнутра закључао, сем ваше сестре. Шта више изгледа апсолутно невероватно. — Ах! зликовац се заиста, 1:Оказао, врло вешт. Није дао времена мојој сестри да поништи тестамент и ако не будемо успели да докажемо да је он убица, наследиће све милијоне моје сестре и усрећиће Шиану од Тора. — Помишљате ли на то, господине ? Помишлзате ли колико би било неморално

да такав зликовац ужива спокојно толико грдно богатство, а да не испашта своје страховито дело? —• Да, одговори замишљено Марк Жордан. Не плаше ме тешкоће, већ се бојим да не успем. — Признајем вам, господине, да сте ме веома заинтересовали овим догађајем и да ме је писмо, које сам прочитао, ужасно дирнуло. Дајем вам реч, да ћу ма по коју цену осветити ону, која је тако кукавички убијена. Маркиз уздрхта од радости и обузе га нада. — Ах, господине, дакле и ви верујете да је убијена ? — Убеђен сам у то, али. на жалост, треба сада убедити н остале. — Ако само будете узели целу ствар на себе, господине, онда могу бити спокојан. Марк Шордан погледа маркиза и рече: —■ Ослоните се на мене! То је било све, што му је детектив рекао. По том стегоше једандругом руку и удалитне се. Маркиз оде нун наде да ће се убиство доказати, а Марк Жордан предузе одмах свој посао. Запали цигарету и стаде размишљати о свему, што је мало пре разговарао са маркизом. Јасно му је било сада као дан да се гроФица де Сексто није сама убила, већ да ју је муж убио. Али, на какав ли ју је начин. несретник, убио ? Марк Жордан трудио се да изведе какав закључак, црпајући податке из новина и из исказа гроФичиног брата. ГрОФ де СекстО напустио је свој стан изјутра и отишао у Версаљ. Убиство је, без сумње, већ било извршено. Убица је задавио своју жену и обесио о шарку нрозора, па се из стана удално. (НАСТАВИЋЕ СЕ) С Француског Милутин Т. МарковиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Г. Исак Л. Леви, адвокат из Београда, пита: »Поводом тога, што поједини квартови Управе града Београда неједнако тумаче и прнмењују, пропис § 356. тач. в. крив. зак. —■ створена је читава забуна како у Београду, тако по свој прилици и у унутрашњости Србије. Док пој^диаи квартови налазе: да по том зак. пропису само газде — сопственици имања имају право да отказују станове закупцима (кирајџијама) у року од 14 дана, ако нема писменог уговора, и да обратно, кирајџије немају то право, већ у оскудици уговора, морају држати стан под закуп све до уобичајеног времена места, а то је до 1. Маја односно до 1. Новембра. Други пак квартови налазе: да исто тако по § 356. в. кр. зак. у вези са § 701. кр. зак. и кирајџије имају то исто право

отказа на I 4 дана, ако се нема уговора. Ово своје гледиште оснивају на темељу правичности. Као што газде имају право кирајџијама да откажу стан, тако исто и кирајџије имају исто право премагаздама. Истина је, да у кривичном закону нема аналогије, алн држећи се тога да је законодавац тнм законским прописом хтео да регулише грађ. правпо питање о закупу, а не о казни, што се види из позивања његовог на пропис § 701. грађ. закона, само што је неспретно унео тај пропис у част III о кажњењу иступа. Како о том питању још нема начвлне одлуке оаште седнице касационог суда, то молим као редован читалац „Полицијског Гласника«, да уредништво стави питање правницима и људима од закона: како се има разумети пропис поменутог законског наређења, кад је у питању отказ стана од стране закунца према газдама?« — На ова питања одговарамо: 0 примени § 356. в. кривичног закона, писапо је у нашем листу неколико пута до сада. Тако, у броју 15. за 1908. годипу, писао је г. Душан Николић, члан полиције, нарочити чланак. У бр. 26. и 27. од ове године, т. Ж. Топаловић, писар судски, тако1)0 је посветио овој одредби два чланка. У бр. 31. од ове годире, у рубрици »Поуке ц Обавештење«, уредништво је давало извесна обавештења о примени ове законске одредбе, поводом питања једног полицијског писара. И, на послетку, у бр. 33. од ове године, писао је о томе и г. Дим. Калајџић, начелник окружни у пенсији, такође нарочити чланак. Сви ови пизци, забављалп су се, наравно, само питањем о отказу закупа од стране сопственика према кирајџијама и закупцима. После оволиког писања о једној истој ствари, требало би да је она довољно и објашњена, али на против, у томе се није успело, јер је сваки од ових раденика био другчијих погледа на значај ове законске одредбе. Према томе, она треба и мора бити предмет оцене Касационог Суда за случајеве отказа закупа од стране сопственика према закупцима и кирајџијама, јер је чак и судска пракса у овом погледу неједнака, у колико судови суделују у оцени одлука полицијских власти по оваквим случајевима. Што се тиче питања, које је овде истакнуто, на име: да ли закуици могу отказивлти стан соиственицима зграда у року од И дана, као што ови могу њима, о њему до сада није било речи у овоме листу. Уредништво ће радо примити сваки напис, који би имао задатак да ово питање расветли. Само, пак, уредништво налази: да § 356. в. кривичног закона, у опште и не додирује питање које је овде истакнуто, нити њега обухвата у ма коме облику. Законодавац је овим законским наређењем просто регулисао положај и права сопственика зграда према киаајџијама, а