Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 313

у мас пије до сад забележен (Ееуие р^ пИ;еп1;1а1ге е!: с1е с1гоИ; репа1 ') видимо мотине за казнимост, средства која би требало употребпти за репресију порнограФије, о којој је као што се види из цитиране одредбе кривичног законика, водио рачуиа и наш законодавац, ну, која на жалост као да се слабо примењује, на штету јавног морала и циља у коме је донесена. Ово нас постиче да на овом месту изнесемо питања која је расправл.ао овај конгрес, јер су она не само паучног иптереса, већ и од актуелне важности у погледу на ону поменуту порнографску трговину, која се и у нас води. Прво питање, којим се бавио конгрес, чији је известилац био сенатор Беранже, — по поменутом извештају, —било јеово: „Има ли места угушивати међународ»ним мерама фабринацију, ионуду и аро»дају, баш и тајну, аисмена, цртежа или »иредмета којима се вређа морал? »Трговина са безобразним стварима, „репродуковаиим цртежом или писмено, »охрабрена великом добнти, постала је »међународна и изазива следствено, та»кође међународне респресивне мере. Да »би се спречила ова трговина, треба јој »пресушити извор, тј. Фрапирати саму »Фабрикацију а не само колпортажу и »продају; осим тога, изгледа потребно »да се нападне баш и тајна понуда и »продаја безобразних предмета; то што »не чини још ниједно законодавство. »Против забране Фабрикације незави»сно од сваке иродаје, не би се могла »истаћи никаква замерка у принципу: »оба услова којима казнена наука при»даје деликтиозан карактер овде се су»срећу; ито: неморалност акта, извесио »знање које има његов аутор о корум»тивном карактеру произведених пред»мета, и друштвена штета, услед нео»спорне опасности од њихове предаје »јавности. (Извештај г. Беранже-а). »Са другог једног гледишта, публи»цитет се не би могао сматрати као битан »услов за репресију. То је карактер који »ретко изискују казнени закони за друге »деликте. Изузимљући штампарске пре»ступе и јавне повреде стида, тајност »акта не брише деликтиозан карактер са »казненог гледишта. »Било да је извршен јавно или тајно, »један акт који се сматра као покудан, »казни се у највеКем броју случајева. »Зашто би се изузетно бенеФицирали Фа»брикација срамотпих писмена или цр»тежа ? Зар она није једини извор који »треба угушити? Чему би служила Фа»брикација без продаје? И како ће бити »продаје без Фабрикације? Као конклу»зије у своЖ извештају г. Беранже је »предложио овај захтев, који је конгрес »усв^јио: Ђ Има места да се угушује међунаро» д ним м ер ам а : »1° Фабрикација и држање у виду »трговине, иисмена, цртежа или аредмета »којима се вређа морал. 2° Понуда и ародаја, баш и тајна ових иисмена, цртежа или аредмета. ') $ 6. 1908. г.

Има места аровоцирању једне званичне дииломатске конференције на којој 6и се владе сиораз /Јмеле о томе да се донесу у овом смислу аналога законодавства у свима земљама. Друго питање о коме је конгрес већао, било је овако Формулисано: »Треба ли раширити надлежност су»дије домицила на акта ионуде или ародаје учињене на страни ? Ово је питање било предмет извештаја г. Раи1-а. ЈУоитззоп-а, које је дискутовапо на првој седници од 22. маја. Скоро у свима законодавствима једино су казниме понуда и продаја срамотних предмета. Ну, већина издавача ових срамотних публикација распростиру своје продукте на страни; не може им се ставити на терет никакво дело понуде или продаје у њпховој сопствеиој земљи; на другом месту не могу се ухватити, из чега излази да они умичу свакој репресији. Тешкоћа се пе може решити друкчије, иего ако се одлучи да ће судија домпцила аутора срамотних публикација бити надлежан за репресију аката понуде и продаје који су учињени у страним земљама. Отуда је предложен следећи захтев који је конгрес усвојио: Конгрес изражава жел>у: 1°. Да се деликт, у материји аонуде, ародаје или аошиљања аисмена, цртежа или иредмета, којима се вређа наравственост, сматра учињен како у месту у коме је аутор радио, тако и у оном месту у коме је ироизведен резултат деликта или треба да буде ароизведен; 2°. Да се утврди сиоразум између разних земаља, који би имао за иредмет саоиштење докумената и иотребних извештаја који 6и доиустили свакоме народу да гони кривце који станују на његовој територији. Друга седница конгреса била је забележена интервенцијом друштва Француских књижевника, које јој чини највећу част. Председник друштва г. Оеог^ез 1Јесотр!:е, дошао је да у његово име одбије од француских књнжевника сваку солидарност са ауторима и издавачима порнограФских дела. »У име друштва књижевника, рекао је г. Оеог&ев Бесошр1е, »т. ј. у име не»измерне већине Француских писаца, част »ми је да вам уложим најјачи протест »против порнограФске индустрије, која »дискредитује у свету нашу литературу, »копмромитује њен сјај и наноси вреда »легитимном утицају наше земље. »Јаки лепотом, разумом, отмепошћу, »силним људским страстима и племени»тим идејама, које карактеришу — данас »као и јуче — нашу литературу, ми смо »се од дужег времена ограничили на по»пустљиво презирање према срамотним, »глупим и одвратним снисима који се »закљањују под наш павиљон. »Али постаје одвећ очевидно, да у »пркос свом сјају Француске лптературе »и племенитих људских локција које је »откупљују, налазе све више изговора »због неких бешчасних књига, — већином

»код нас игнорисаних — да би оклеве»тали нагне нарави и наш дух, да иза»зову против нас мтгшљење светско. »Тада смо нашли да би ћутљиво пре„зирање свршило издајом ггрома наслеђу »литерарне славе коју смо наследили од „наших великпх предака, према свима ар»тистима који сада наставл^ају њихово »дело лепоте и разума, исто тако и према »писцима будућности којлма смо дужни »да одржим:) нетакнут престиж језика и »мисли Француске. »Таквим једним — потпуно смишље»ним — актом ми долазимо да одбијемо »сваку солидарност са овом ниском трго»вином, која нема ничега заједничког са »нашом литературом. Ми то не чинимо »толико за Француску — која се не вара »у томе — колико за стран свет, којн »се лако заводи перфидном кампањом и »који се кад што поводи за неправедним »асимилацијама.

»Протествујемо с вама заједно из пот„пуног нашег убеђења, из одвратности »према порнограФској гомили. Не само »што она корум,]ује већ понижава. У њој »гледамо најгорег непријатеља вештине »и лепоте. »... Подижемо се с гнушањем против »порнограФије. »Француски књижевници излажу је »презирању поштених људи свих земаља. »И у будуће најодвратније клевете неће »вредити ништа пред тим Фактом, да је »литература Фрачцуска, једнога дана, сита »толиких увреда и одвратне солидарностп, »устала гњевно и са гнушањем против нечисте животиње". Овај речит протест био је дочекап једнодушннм аплаузом скупштине. Он је имао свуда спасоносан одјек, и допринеће, не сумњамо у то, да сачува Француској литератури добар реноме који она ужива с нравом у свету. »На митингу који су организатори конгреса приредили у вече 21. маја у хотелу с1е8 восШез зауап!;е8, Неипе Вагћоих третирао је тако зване имунитете вештине, у веома речитом говору, из кога вадимо само ова места : »Ја бих хтео да покажем да вештина »не обожава оно што је срамотно ; да»леко од тога срамотност је понижава и »руши и реагирајући на цело друштво, »ова корупција вештина задаје најкобнији »удар величини држава и припрема њи»хову пропаст и њихово ропство. »Сама вештина није била довољна да »сачува од коначне пропасти дивну Ита,,лију Медичића. У овој епоси карактери »су се били потпуно променили. Поли»тичка слобода била је изчезла скоро из »свих велпких вароши, сужавана сваког »дана и најпосле угушена влашћу, која »је расла, богатих Фамилија. У Флоренцији »увођење прогресивне порезе на приход »и глобе које је она била повукла довеле »су до сиротиње најбогатије грађане а »друге приморале на изгнанство. Јавно »богатство било се невероватно смањило, »и Леран Медичи који је смешао своје »имање са државним банкротирао је са »републиком