Полицијски гласник

СТРАНА 314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40.

...»Носле смрти Савањаролине Флорен»ција је била пљен правог грађанског »рата. Велики вештаци који бејаху про»славили Оиа1;1;госеп1;о бејаху помрлн је„дан за другим. Вештине се беху корум„повале са опадањем морала и република је лагано корачала кобној 1529. години, »у којој су Флорентинци шетајући се у пољу, могли чути из далека приближа»вање шпанског добогаа, но, у скоро не»способни да задрже царску војску и да »се боре у опкопима које је бранио Ми»хел-Ант, капитулирали су пред генера»лом царске војске.... После Вагћоих-а, г. сенатор И/атаггеПе третирао је репресију порнографије са гледишта правног. Он се специјално трудио да покаже потребу акције појединаца. »Оно против чега се треба борити каже он — »јесте ширење и екснлоата»ција неморалности. Иије довољно ново »законодавство; оно не би служило ни »чему. Треба да се сваки бори за морал. Индивидуални напор може дати лек. Најпосле је Магс 8ап§:шег силно устао против разврата »који разорава моралне силе". * * * Из изложеног извештаја јасно се види, колика је борба науке и цивилизације за сузбијање скаредности о којој је реч; и напори који треба да обрате и нашу пажњу ако ништа друго, а оно бар на вршење закона против порнограФије, који већ постоји да би се ово зло колико толико учањило, у коме смо их циљу и изложили. Милош М. Станојеви-ћ судија.

0 0ПР0В0ДУ 0КРИВЉЕН0Г ОУДУ Кривична истрага против окривљеног, код полицијске власти, свргаава се писањем кривичне тужбе за надлежан првостепини суд, и спроводом окривљеног суду ради стављања под суд и суђења по истом окривљењу. Наш законик о крив. суд. поступку у § 158. вели: »она (полицијска власт) ће начинити тужбу на суд и кривца заједно са протоколима чињеног испита и стварима, ако би каквих било, спровести надлежном суду". Питање о спроводу окривљеног суду врло је проста ствар, кад ге окривљени налази у истражном притвору. Истражиа ће га власт, као свога притвореника, просто стражарно спровести суду, који доноси решење, хоће ли се он ставити под суд у опште, и на другом месту хоће ли се бранити из притвора или из слободе. Окривљени у притвору лишен је слободе, и спровод његов од полиццјске власти ка суду не причиљава нцкакво ограничење његове слободе. Његова је слобода кретања већ раније ограничена, чим је стављен у притвор. Међутим ствар стоји друкче са окривљеницима, који нису у притвору, а имају да се сироведу суду у смислу наређења § 158. кр. суд. пост., са окривљеницима дакле, који одговарају за кривична дела

која у претходној истрази не понлаче за собом притвор. Да ли ће и њих полицијска власт спроводити суду онако исто као и своје притворене окривљенике ? Да ли ће их »спроводити« или само упућивати, да пзвесног дана предстану суду? Предстанак њпхов од важности је за суд, јер он може наћи, да је кр.ивично дело за које је окривљеии спроведен тако да повлачи притвор, у ком би га случпју одмах и притворио. док бн у случају њиховог непрестапка био нрипуђсн да издаје налог полицијској власти, да таквог окривљеника притвори и њему упути. Наш § 158. не гграви разлику пзмеђу окривљених, који су у притвору, и оних што су у слободп. Он предвиђа за све спровод суду. II према томе логична је последица, да полицијска власт мора са актима ислеђења упутити суду и окрпвљено лпце. Питање је сад само око тога, како ће полицијска власт извршити ово упућење окривљеног из слободе суду. Да ли се то упућење, пли како се то обпчно вели »саровод «, има сматратп за лишење слободе окривљеног или не. Ако би тај спровод представљао лишење слободе, онда би било љиме погажено наређење чл. 9. Устава, који каже да нико не може бпти притворен нити у опгате лигпен слободе без решења о томе. А лишење слободе и притвор допуштени су само у извесним случајима, које предвиђа § 131. и § 131. а. кр. пост. Према томе лица, која не могу бити притворена, не могу ни спроводом бити лишена слободе. Тај се спровод има тако извршити, да окривљени не претрпи никакво ограничење у слободи кретања, а то ће бити само тада могуће, ако полицијска власт изда окривљеном просто налог, да у означено време предстане суду, а она погаље пстом акта. »Спровод с< ће тиме бити свршен. Међутим полицијске власти не схватају овај спровод овако. Оне махом, спроводе стражарно окривљеног са актима суду. Оне позову окривљеног, да у извесно време предстане полицијској власти, па га после са стражаром —- пандуром упућују суду. Оне то чине с тога, што првостепени судови захтевају, да ири пријему акта виде и окривљепог, па ако овога нема они враћају акта захтевајући истовремени спровод и акта и окривљеног. Обе ове праксе: и полицијске власти и првостепених судова су погрешне. Полицијска власт има спровод да изврши на тај начин, што ће окривљеном издати налог да у извесно време, када стижу акта његовог окривљења суду, овоме предстане, а акта одвојено пошље суду, који ће их примити, па ако је окривљени предстао, онда донети одмах своје решење о стављању или нестављању под суд. Суд не сме враћати полицијској власти акта због тога, што окривљени није предстао, већ је дужан издати налог полицијској власти, да му таквог окривљеног, који није предстао, упути. Тек у том случају полицијска би власт извршила спровод стражарно, као што се врше у опште стражарна упућења сведока, који неће да предстану власти, али ни у ком случају

не сме она оваквог окривљеног, који би сам по наредби полицијске власти предстао суду, стражарпо спроводити са актима. Питање о овом спроводу од особите је важности, јер ако се такав окривљеник не сме лигаити слободе, а мн држимо да не сме, ако се тиме вређа наређење чл. 9. Устава, а мп држимо да сс вређа, онда настаје могућност да се кривично казни онај гЛлицијски чинопник, који нареди такав спровод, који садржи у себи лигаење слободе окривљеног. Нпје мала ствар, да ли ће се пр-ема таквом чиповнику применити § Г22. казн. законика или неће. Има опет нолицијских власти, које ову ствар овако, како ми излажемо, и схваћају. И добро раде што тако поступају. Треба само замислнтп случај, да какав виђенп београдски грађаиин, окривљец због какве јавне увреде. у пратњи оружаиог жандарма, који носи Жта истраге, пде из Управе вароши Београда за првостепени суд за варога Београда, па увидети, колико бп се тиме худило јавном моралу, и колико је таквапракса погрешна и штетна. Желети је, да и судови овако, како ми излажемо, схвате »спровод«, у ком би смислу био користан и распис Министра правде. Не би било од штете, да се о овоме службено обавесте и полицијске власти. Д-р Д. IV!. СуботиЋ

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ (НАСТАНАК) Марк Жордан је себи већ представио сцену. Убиство је извргаено ноћу, без сумње, после огатре препирке, као и оне, коју је сазнао из грофичиног писма. У осталом, варам се. убиство нпје извршено услед разцражености, већ са предумигаљајем и убица је све припремио, гато му је било потребно, да отклони сумњу од себе и да увери свет да је се грофица сама убила. Вероватно је, да је радио по упутсгвима његове метресе и да му је она набавила све, што му је било потребно за извршење злочина. Кад би то у ствари било и кад би се могло доказати, онда би је могли притворити као његову саучесницу. —■ Не идимо тако далеко, рећи ће себи детектив, и пођимо испочетка. Дакле, убица је ушао прошле ноћи у собу са чврстом намером да је убије, да је се што пре отараси, како би наследио њено богатство. Вероватно је, да ју је изненадио за време спавања, ухватио за гушу, задавио, па затим обесио о шарку од прозора. На тај начин није било никакве ларме у хотелу и нико нпје могао ништа чути. У осталом, то су и момци потврдили, кад кажу да се није чула никаква ларма и вика. Тако је. Не варам се. Убица је пришао полако кревету, уверио се да