Полицијски гласник

ОТРАНА 320

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

« Ј ОЈ 41.

таковском 2, у срезу зајечарском 2 и по 1 у срезовима: грочанском, тамнавском (пронађена), јабланичком, власотиначком (пронађена), гружанском, крагуЈевачком (пронађена), брзопаланачком, поречком, трстеничком, копаоничком, рееапском, деспотовачком (пронађона), нпшком, нишавском, посаво-тамнавском, јадранском, моравском округа пожаревачког, качерском (пронађена), јасеничком округа смедеревског, бољевачком, добричком, златиборском, драгачевском, жичком и у варошима: Крагујевцу и Нишу. Вредност свих ових паљевина износи око 20.000 динара. Опасне крађе извршене су: у Београду 18 (2 пронађене), у срезу лепеничком 7, у срезу хомољском 6, у срезу космајском 5 (1 пронађена), у срезу ресавском 5, у срезу врачарском 3 (2 пронађене), у срезу грочанском 3 (1 пронађена), у срезу ваљевском 3, у срезу подгорском 3 (све пронађене), у с.резу гружанском 3 (2 пронађене), у срезу алексиначком 3 (све пронађене), у срезу моравском округа пожаревачког 3 (све пронађене), у срезу орашком 3 (1 пронађена), у срезу крагујевачком 3 (2 нронађене), у срезу тамнавском 2 (1 пронађена), у срезу беличком 2 (обе пронађене), у срезу темнићском 2 (1 прона^ена), у деспотовачком 2 (1 пронађена), у Шапцу 2, у срезу мачванском 2 (обе прона^ене), у срезу посаво-тамнавском 2. у срезу пожаревачком 2 (1 пронађена), у срезу љубићском 2 (обе пронађене), у срезу јасеничком округа смедеревског 2 (1 пронађена), у срезу подунавском 2 (обе пронађене), у срезу бољовачком 2 и по 1 у срезовима : оба колубарска (пронађене), јабланичком, лесковачком (пронађена), масу-

ричком, Јасеничком округа крагујевачког (пронађена), крагујевачком, брзопаланачком, крајинском,трстеничком, расинском (пронађена), параћинском, левачком (пронаЈ)вна), лужничком, рађевском, јадранском, поцерском (пронађена), звишком (пронађена), таковском (пронађена), заглавском (пронађена), зајечарском, добричком (пронађена), прокупачком (прона^ена), драгачевском (пронађена), жичком и у варошима Крушепцу (пронађена), Нишу и Ужицу (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 17.000 динара. Здонаиерни ноништаји туђих ствари извршени су: у срезу рамском 2, и по 1 усрезовима: посавском округа београдског, неготинском, сврљишком, посавотамнавском (пронађен), добричком и пожешком. Вредност уништених ствари износи око 850 динара. Сем изложених дела, извршено је у Србији у току месеца августа још и 19 сашоубистава, и то: у вароши Београду 6 и по 1 у срезовима: левачком, тамнавском, нишком, мачванском, моравском окр. пожаревачког, пожаревачком, хомољском, млавском, љубићском, ужичком и пожешком, и у варогпима: Нишу и Пожаревцу. Ова самоубиства извршена су: вешањем (9), ватреним оружјем (6), дављењем (3) и легањем иод воз(1), а узроцц њиховом извршењу леже: у ду?ој болести за 5 случајева, у душевном растројству за 4 случаја, у страху од казме за 3 случаја, и у по 1 случају због домаће расаре, гриже савести, материјалних неарилика и из частољубља. У 3 случаја узроци су неиознати. Општи преглед до сада изложених дсла овакав је:

Текући број

О К Р У 3 и

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

1 Тешке телесне повреде

Ф и Е (0 ф 3 СЗ в

Опасне крађе 1 ...

Злонамерни поништаји туђих ствари |

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Округ београдски

—

с, ваљевски

—

« врањоки • •

0 крагујевачки

д крајииоки

—

в крушевачки

о моравски • •

(( нишки

(( пиротски

« подринокп

« пожаревачки

<( руднички

(( омедеревски

« тимочки

0 топлички

—

« ужички

« чачански

—

Управа града Београда

—

Свега: .....

120

Из канцеларије Антропометријско Унутрашњих Дела, 5. октобра 1909. године

- Полицијског Одељења Министарства АБр. 1822. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

ИЗБРАНИ СУД

I СВРШЕТАК) лИо § 434. тач. 7.грађанског судског поступка, апсолутна јо надлежност избраног суда за расправе при деоби између задругара, у колико би се ова само њих тицала. Па како браћа жалитељева, у циљу деобе њиховог задружног имања, које им је по пресуди избраног суда од 1. маја 1896 годиие прилнком деобе са задружним стрицем у део припало, но пристају, по тражењу жалитељевом, на састав избраног суда, а међутим ничим не доказују, да је деоба њиховог имања извршена, нитн да им је жалитељ његов део путем продаје уступио, онда је полицијска власт, без обзира на њихове изјаве и изјаву њихове маторе, која тако1 ( е не пристаје на састав избраног суда, због њеног удовичког уживања, требала ноступити по другом одељку § 437. грађ. суд. поступка, односно састава избраног суда; јер, према наведеном законском пропису, нема места упућењу жалитељевом на парницу, кад је у овом случају за деобу апсолутна надлежност избраног сула, како однооно задругара, тако и односно дела њихове матере по § 414. грађанског закона". У другом, пак, случају Касациопи Суд је још 15. маја 1887. године под Бр. 1850. донео по овоме истом питању овакву одлуку : »По прописима гра1>. суд. поступка, образовање избраног суда бива само на ова два начина: мли сами парничари узајамним споразумом одреде, да им парницу расправи избрани суд, што може бити и ван суда, у ком случају важи пропис § 436. грађ. пост.; или на то буду упућени. судом, што опет бива у случају, кад суд по примљеној тужби, држећи се одредаба § 49. и 434. гра*). поступка нађе, да предмет спора спада у надлежност суда. У оба ова случаја, иошто је надлежност избраног суда изван сваке сумње, парничарима остаје да се за састав изборног суда обрате надлежној полицијској власти, уз подношај ппсмена у коме су јасно обележени предмет спора и делокруг суда, и тада полицијска влаот, држећи се прописа § 437. и 438. грађ. поступка, приступа образовању избраног суда. Позив полицијске власти у овом ступњу ограничен је, дакле, само на извођења или боље рећи на извршење онога, што је већ наређено о саставу избраног суда, а изузетно у духу § 437. грађ. пост. дозвољено је полицијској власти само то право, да ио иримљеном иисму (било то сагласије парничара или упућење суда на изборни суд) наређује радњу изборног суда и по једностраном захтеву парничара и да за другог парничара, који неће да бира судије, она то изврши. У овим, дакле, законским прописима изражена је довољно идеја законодавца, да је образовање изборног суда последица или воља парничара (§ 433. грађ. пост.) или наредбе судске власти, и полицијска власт нема