Полицијски гласник

БРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 341

После овога д-р С. обратио се жалбом Државном Савету, који јв одлуком својом од 13. марта тск. год. Бр. 1725. нашао: да Државпи Савет пије надлежан за разматрање овога спора, те се није ни упугатао у разматрање предмета по овој жалби. Вл. Ст. М.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА У броју 41. овога листа, одговарајући иа питање г. Вит. Крстића, писара, о кажњавању стицаја код истуиа. , мн с-мо обећали да ћемо се овим питањем нарочито забавити, па то оада п чннимо. Дакле: У новом издању криминалног (казнптелног) закона од 1908. године, други став § 323. гласи овако: „ Од ооог аравила. изузимају се нрађв, ирсваре и утаје, ано скуа вредности свију иојединих, ма оне и једне с другим долазиле, износи више од две стотине гроша чаршијских, које се онда суде ио § 69. ових доиуна.« Код овога става ставио је уредник овога закона овакву примедбу: Овај одељак додат је законом о изменама и доиунама од 20. марта 1863. године. — Види иримедбу* на страни 28. код § 69. Прсма томе израз: „Суде по § 69. ових допуна", односи се на доауне од 20. марта 1863. год., којима је § 69. на крају доиуњен са два одељка, од којих ирви и сад важи, а други је укинут законом од 15. јуна. 1863. год. Пошто је овај други одељак укинут, то излази, да се 2-ги став § 323. не може применити, јер се он односио на § 69. ранији аоследњи одељак, дакле да и не важи. Остао би § 323., став I., да се иримени и на крађе, иреваре и утаје, ма да уједно износе у вредности вигие од 200 гроша чарш. ако само нису у стицају са злочинствима или ирестуиима, када се суди ио § 69. иоследњи став". Као тто са из ове примедбе, која је сада скоро саставни део закона, види, тежња је уредникова била та, да оне, који примењују ову закопску одредбу упути, да је примењују у смислу овога његовог схватања. Ми, међутим, налазимо, дајесхватање уредниково погрешно. Да би ову погрешку што очигледније истакли, ми морамо изнети и како је гласио укинути став § 09. кривичног закона. Тек кад читаоци и то имају иред собом, моћи ће и сами извести правилан закл>учак о тачности наших погледа. Ставје, овај, дакле, гласио : ,,//сто тако ако 6и ко учинио више крађа, иревара, 1 ,ли утаја, којих би вредност у скуии, ма оне и једне с другим долазиле, иреко две стотине гроша чаршијских износиле, иа би се то имало једном аресудом аресудити, судиКе судови ао овом иараграфу, као ирестуиљење, заједно са иоследицама, које С У У, § 38. за крађе ироиисане". Као што је и напрзд речено, овај став је донесен изменама и доиунама § 69. од 20. марта 1863 године, истога дана, дакле, кад и други став § 323, па је изменама од 15. јуна исте године, иредња измена код § 69. укинута, а она код § 323. остављепа.

Ако би сада као основицу за оцену овога питања узоли само тај Факат, да је укинута законска одредба, на коју је упућивао други став § 323, и да је са укидањем угашена и њена важност, онда би и ми дошли до закључка, до кога је дошао н уредник, на име, да се иступне крађе, утаје и преваре, кад су у стицају, казне као иступи, и ако вредиост ових износи више од оне вредности, коју предвиђа § 323. Али за оцену овога пптан.а не може се узети у обзир само овај један Факат, јер се одмах истиче и то питање: зашто је законодавац оставио други став § 323, кад је укндајући § 69. знао: даје ону вези са оним ирвим, и кпд је баш том прплнком вршио ревизију треће части кривпчног закона п мењао § § 339, 333. 338, 378, 386 и 396, па ово законско нарођење није ни додирнуо. Ако би покушалн да то припишемо простој непажљп закоподавца н у опште с .Јучајности, онда би му самнм тпм одрицалп озбиљност и у опште подобност за овакав рад, а то не бпсмо смели учннити без страха, да ћемо учинити погрешку и непраоду, у толико нре, што је наше законодавство ранијега времена ноказивало и тако много пажње и тако много озбиљности п разумевлња онога, што је радило. Прсма томе, морамо узети, да је оно намерно оставило други став § 323 у важностп. Узимајући овако, да јо ова одредба намерно и дал.е задржана, мн морамо одмах потражитп и узроке, са кијнх је то учињеио. Тражећи ове узроке, нама се собом намеће као одговор тај Фатат, да је законодавац онога истога дана, кад је укинуо допуне § 69 (15. јуна 1863 године) донео измену § 221. кривичпог закона, којом је, у вези са наређењима § 391. истога закона (види измене од 17. јупа 1861 н оне од 20. марта 1863 годипе) регулисао: да се крађе, утаје и преваро казне с обзиром на вредност, и да се, према томе одро1)ује п надлежност власти за н^ихово извиђање п суђоње и категорија у погледу злочина, преступа и иступа. У овом Факту, велимо, лежи одговор: зашто је законодавац задржав други став § 323. поменутог закона иако је укинуо допуну § 69., јермује било потребно, да постављени припцип: да се ио вредности крађа, утаја и иревара одређује надлежност власти и категорија кривица, одржи и за случајеве стицаја. Да, одређујући у § 221. речима: ,ва било да само једна крађа, или да више крађа у скуау, ову вредност износе", иадлежност суда за суђење, а остављајућн у другом ставу § 323. исто начело речима: „ м а оне и једне с другим долазиле, износи више од две стотине гроша чаршијских «, закоподавац је одузео надлежност опгатниоке и полицијске власти за све случајеве стицаја код иоменутих кривица. Можо се рећи, да би наређен.а другог отава § 323, у колпко се тичу утаје и превара, била у сукобу са наређењима § 221. 23!. и 252., с обзиром на нејед-

паку вредност, али то не можо битиразлог да со овом другом ставу да другн значај, јер јо ова разлика отклоњеиа тиме, гато измене ових наређења од 15. јуна 1863. године, као доцпије, у толико мењају ову закопску одредбу у погледу превара и утаја. Потврду за овакво гледигате налазимо у акту Министра правде од 22. маја 1863 годипо № 2386, 1 ) у коме су нзнесени мотиви за укидањо III става § 69. кривичног закона који гласи : »У другој точки доиуна § 69. од 20. марта ове године казано је, како Ке се крађе, иреваре и утаје, кад су у стицају и износе суму веКу од 200 гроша судити као ирестуиљење. Овде је ирва иогрешка што је иротивно § 391. стављено и за преваре и за утаје до 200 гроша, а друго неоиредељено ио коме ће се §-у и каква казна аилицирати кад се као стицај суди, оКе ли т. је казн за истуиљење или ирестуиљење. У овој точки каже се истина као »ирестуиљење«, али се не наводи ио ком§-1/ и како се у овом иројекту иредлажу у том смислу доиуне у § 221. 231. и 252, то иотиисани иредлаже да се ова точка као излишна укине«. Као 1пто се нз овога писма види, допуне § 69. укипуте су не у тој намерп, да крађе, преваро п утаје, кад прелазе вредност коју продвиђа § 391. кривнчпог закона, и даље суде полицијске и општинско власти, него просто као излишне, јер је суђење ових кривица регулпсано § 221. 231. и 252. овога закона. То со све јога бољо утврђује даљим токстом помепутог писма Миннстра Правде, које, у колико со односн на измену § § 221. 231. и 252. гласн: „У §§ 221, 231. и 252. казненог закона, ироиисано је како пе се казнити ароста крађа, даље утаја и иревара. Но како ни у једном од ових § није изречно казано, колико најмање вредности имају бити те крађе, иреваре и утаје, него се тек из § 391. закључити може, кад се зна, за колику крађу иолицајне власти суде, то да 6и се ови § § јасније оиределили а нарочито сирам најновијих доиуна у случају иоврата, доиунили, иотиисани иредлаже да се ови § § ио овом иројекту другим замене, тим више, што је у § 391. казано, да ће се крађе, утаје и иреваре, у случају иоврата казнити ка.о ирестуии, али није казано како и ио ком §-у (< . После свега овога, ми мислимо бићо за свакога јасно, да се крађе, преваре и утаје, кадгод прелазе вредносг, коју предвиђа § 391. крнвичног закона, па било да ову вредност чини једпа крађа, утаја или превара, било впшо (стицај), казне по § 221, односно 231. н 252. кривичногзакона, и да су, по томе, за суђењо преко тих вредпости ненадлежне полицијске п општннско власти, те је, на тај начин, и примодба уредпикова погрешна. Износоћи за сада оиу другу погрешку уредништва кривичпог закона (раније смо говорили о § 317. овога закона) ми ћемо се ускоро вратити да прогопоримч и о прнмодбама уредниковим код § 33. овога закона.

') Државни Архив, акта Државног Савета.