Полицијски гласник

ОТРАНА 340

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

неправде, маркиз је био сав сломљен и скрушен. Од бола, он паде на Фотељу и изусти ове речи: — Све је пропало! Маркиз вигпе није био пун живота и енергије, као раније, већ је изнемогао и био је тронут. Детектив га упита : — Шта вам је ? Шта се збива ? — Прочитао сам протокол еекције и лекарски рапорт. — Па! — Сви констатују самоубиство и ствар је окончана. Више се не може потрзати. Кроз који час сахраниће моју јадну сестру и онда је све свршено! Али, не, још ми остаје освета, хоћу да се бијем. — С грофом? — Да! Увредио сам га и убићу га! На ову помисао маркиз мало жнвахну и рече : — Али тада пеће погинути као убпца, већ као џентлмен, а ја бих желео да га видим где завршава свој живот као зликовац, на гилотпни, јер сам убеђен више него икада да је он убица! — Наравно. Ја то знам, рече Марк Жордан. — Ви знате? — Да. — Како је могао убедити свет да верује у само убиство? Дакле, не варам се кад тврдим да ју је он убио ? — Не, господине. — Могу ли је осветити? — Сигурно, рече детектив, пошто је он убица. Провео сам ноћ у грофовом хотелу и — Где ? У хотелу ? — Да, све сам по хотелу испретурао и нашао што сам тражио. Сада држим кључ у рукама. — Ах! Боже мој, узвикну маркпз, да ли је то могуће? — Могуће је, сигурно 1 Овакав се злочин мора казнити. — Не, не ! За сада вам не могу ништа казати, пошто ја одговарам за све. Са грофом се не можете тући, јер ће он дотле већ бити ухапшен. Позватн га на двобој, значило би, указати му велику лочаст. — Ах! господине, рече маркиз, који се осећао блажен и преблажен. Ви ми спасавате живот, господине. Како сам добро урадио, што сам дошао к вама. — У току овога дана спремићу све што је потребно да демаскирам злочин, и сутра, надам се, успећу да гроФ призна свој злочин пред вама, истражним судијом и свима присутнима. — Ах! кад би то било истина! — Будите сигурни! Детектив је говорио са таквом сигурношћу, да је маркиз био потпуно блажен, јер је осећао да ће осветити сестру. Сада му је мало лакше било и пруживши руку Марк Жордану, рече: — Хвала вам, господине. Ви сте ми толико добра учинили, да вам се не могу никада довољно одужити. Пре но што је хтео да оде, детектив га упита:

— Кад вас могу видети, господине? — Идем право у хотел, који се налази у улици Риволи и више нећу излазити. — Вечерас ћу вам саопштити у коликоће сати сутра зликовац бити ухапгаен. — Ви то тако позитивно тврдпте, госиодине, да се просто губим од радости. — Кад тако говорим, значи да сам сигуран, До виђења, господине маркиже. — Дакле, вечерас, до виђења, господине. Пошто један другоме стегоше руку, они се разиђоше. За време, док је Марк Жордан уверавао маркиза да ће открити злочин, дотле је муж убијене, Перез де Сексто, пренео гроФичино тело у свој хотел и наредио да се све припреми, што је потребно за сутрагању церемонију. Чим је издао потребна наређења, одмах је отишао својој метреси. Жиана је прошлу ноћ провсла врло рђаво, не због бојазни и страха, пошто је све ишло како ваља, већ зато, што ју је обузео неки предосећај, који често овлада онима, који немају чисту савест. Сан би јој се увек лореметио, чим би затворила очи, јер је пред собом видела ужасне слике. Ипак је остала у кревету и кад је изјутра устала, била је сва сломљена. Одмах се погледала у огледалу и видела како врло рђаво изгледа. Много јој је тешко било и приметила је како стари. Ипак се трудила да отклони од себе непријатне мисли и одједном уздрхта и рече: -— Заиста сам луда. И како се још увек гледала у огледалу, она пребледе и уздрхта, јер јој се учинило да је у својој коси приметила и једну седу длаку, Она дозва служавку и рече: — Видигн ли ово ? — Шта, госпођо, гроФице? — Једну седу длаку! — Госпођа се шали ? — Погледај! — Служавка погледа и заиста се увери да се госпођа не вара, али јој ипак није хгела признати. (нАСТАВИЋЕ СЕ) С француског Милутин Т. Марнови+1

ПОУКЕ И УПУТИ

За подношај тужбе, да се ко год огласи за душевно болесног, искључиво је надлежан Министар Унутрашњих Дела М. Р. као пуномоћник масе Ц. и С. браће С. из Т. поднео је акт првостепеном лесковачкоме суду Бр. 20809. КОЈ1А1 је тражио, да суд по чл. 40, 41, .! Г: 0 и 151 грађ. зак. и чл. 139 зак. о старатељ. пунолетног наследника поменуте масе Ж. С. огласи за умоболног, пошто је наследник Ж. слабоумног развића, те као такав није способан ни закакие правне послове, ннти пак да рукује имовином. За доказ овога поднео је комисијско мишљење издато од стране три лекара, који су над Ж. извршили преглед и утвр-

дили : да је именовани Ж. умно ограничен од рођења, да је та ограниченост стална и да као такав није способан ни за какве правне послове, нити да управља имовнном, а сем овога поднео је и уверење окружне команде Бр. 407. из кога се види, да је Ж. отпуштен из кадра по чл. 4. т. 15 као душевно ограничен. Првостепени лесковачки суд, решењем својим Бр. 20809|908 год. одбио је тужбу молиочеву, као неуредну, са ових разлога: ),По тачки 12. чл. 20. зак. о уређењу санитетске струке, тужбу, да се ко огласи за суманутог, са предлогом управе болнице и свима односним актима подноси надлежном првостепен^! суду само Министар Унутрашњнх Дела и то пошто се претходно испуне остали услови, који се по поменутој тачци траже. Према томе, приватна лица немају права на ову тужбу, већ се имају по поменутом члану претходно обратпти полицијској власти, а на послетку и Мннистарству Унутр. Дела, који је и једино овлашћен за подизање овакве тужбе". По жалби пуномоћника стараоца масе, Касациони суд у I одељењу своме, размотрио је сва акта овога предмета и нагаао: »да је решење првостепеног лесковачког суда Бр. 20809 на закону основано, те га је као такво по § 225. грађ. поступка оснажио, ажалбу, као неумесну, одбацно«.

За разматрање решења о кажњавању општинских службеиика ннје надлежан Државки Савет већ надзорна власт. Председник општине ЈГ. решењем својим Бр. 10664 казпио је општ. лекара д-ра С. за непослупшост н немарљиво вршење своје дужности, на коју је, уговором, закљученом између њога и општине, био позван. Незадовољан овим решењем д-р С. изјавио је жалбу начелнику ср. лесковачког, који је горње решење оснажио; то исто учинило је и окружно начелство решењем својим Бр. 13357. Но Министар Унутр. Дела решењем својим СБр. 12220 поништио је решење окружног начелства са ових разлога: По II ставу чл. 170. закона о општинама, жалба противу решења председннка општинског суда или одбора, којима се изричу казне над општинским часницима или одборницима и службепицима, изјављује се надзорној власти; а по I. ставу пстога члана, жалбе нротиву решења и одлуке надзорне власти изјављују сс Државном Савету осим случаја, ако законом другчије није наређено. Према овоме окружно је начелство погрешно ушло у разматрање решсња начелника среза лесковачког Бр. 13389, јер за то није 611.10 ни надлежно, већ Државни Савет, ала кад је то већ учинило, онда је требало решењем својим одбацити жалбу, као ненадлежној власти лоднесену. По овим примедбама, као обавезиим, начелство је ноступило, и решењем својим Бр. 3810. одбило је жалиоца, које је ре: шење и Министар Унутр. Дела СБр. 8564 одобрио: