Полицијски гласник

БРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 339

158. крнв. суд. поступка, значи стражарно уаутити илп уаутити га? Другим речима, да ли је законодавац речн сировести у § 158. крпв. судског поступка дао оно значење, које она у обичном животу пма пли неко, које се тек тумачењем даје изпести ? Да се на то питање правилно одговори, треба разгледати друге законске пропнсе, у којима је законодавац ту реч употребио, а и оне, којн садрже наређења о стражарном спроводу и доводу, као што су § § 97., 98., 161., 163., 194., 208. крив. суд. пост. Из тих законских прописа се види, да је законодавац за стражарна упућења увек употребљпвао друге изразе, који јасно исказују ту њогову намеру. Кад се, поред овога, има на уму и § 163. крив. суд. поступка, у коме законодавац ту реч употребљава и за стпари, — правнлан закључак, у колико се односи на стражарно упућење, гласи: реч саровести у § 158. крив. суд. поступка не значи стр ажарно уаутити. Остаје, дакле, оно друго значење уаутити га, и моје је мишљење, да та реч, то и значи. Доказ ми је за то и граматичко и логичпо тумачење и обично значење у животу. Реч спровести увек означује суделовање неког другог лица, означује дакле јасно спроводника. У случајима § 158. крив. суд. поступка тај спроеодннк јесте полицијски орган, па ма како се звао, јер је то спровођење право и дужност полицијске власти. Да видимо, да ли је тцј полицијски орган у овоме случају у улози стражара или не ? Улога стражара спроводника, дужност његова, ова је: он има лице лишено слободб по одлуци власти за то надлежне да чува или спроведе онде, где му је наређено и за извршење те дужности има права употребе свих средстава законом прописаних и одређених. Слобода кретања таквог лица ограничена је рапијом одлуком власти и дужност је стражара, да је и даље за време чувања или спровода одржи. У случају § 158. крив. суд. поступка улога спроводника потпуно је друкчија. Она је суделовање полицијског органа при вршењу једног законског наређења радп извршења једне законске радње. Та је радња идентична са радом полицијских органа, који са грађанима суделују при извршењу каквог јавног посла: потера на хајдуке, кулук, гашење иожара, спасавање од поплаве. Дужност спроводника по § 158. крив. суд. пост. јесте, да окривљенога, који му је показан и раније добављен, са актима истраге одведе и преда суду. И, као што грађанин, који ради на кулуку, није лишен слободе, нити му је у опште слобода кретања ограничена, може у свако доба да напусти тај рад, — што тако и окривљени може се или не одазвати позиву полицијске власти за спровод или се одазвати, али не отићи са спроводником , ризикујући, разуме се, да у првом случају буде кажњен по § 327. тач. 3. крив. зак., а у осталима за дело пз § 327. тач. 1. истог закона и кажњен и стражарно снроведен суду.

Овај и овакав спровод, према томе, не представља пикакво ограиичењо слободе кретања, нити је противап ма коме законском наређењу. Познато ми је, даље, да полицпјске власти овако и схватају те спроводе и да има полицијских органа, који мисле, да окривљене из слободе треба стражарно сировести суду, први пут сам видео из овога написа г. Суботића. И ако ти чиновници заиста тако врше те опроводо, они чине кривицу из § 122. крив. закона. Према свему овоме, моје је мишљење, да спроводе окривљенпх из слободе треба вршити на овај начин : акте истраге са тужбом и окривљенога, који је претходно добављен, предати полициском органу, да их иреда суду. Ако окривљени оде, суд ће му своју одлуку саопштпти; ако не оде, он је учинио кривицу из § 327. тач. 1. крив. законика, полпцијска ће га власт за то казпитп п као лпце лишено слободе стражарно спровести суду. Тврђење г. Суботића, према овоме што сам изнео, да јо спровод свршен попшљајем акта иотраге суду и саопштењем окривљеноме да со суду јави, погрешпо је и иротивно §§ 158. и 161. крив. суд. пост., из којих се види, да су полицијоке власти дужне да за једно са актима истраге спроведу суду и окривљенога; што то захтева брзина рада на крив. предметима; што бп онај начин добављања од стране првостепеног суда стражарно преко полицијске власти био незаконит: и што би то био врло рђав преседан о непзвршењу одредаба једног Формалног закона, које се морају вршити онако како гласе. Иначе, логичка последица неизвршења одредбе § 158. кр, суд. поступка од стране полицијских власти јесте нраво и дужност првостепених судова према § 161. тач. 3. крив. суд. пост., да полиц. власти врате акте истраге и да траже уз акта и окривљеног. Љ. Јоци-ћ

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ

(наставак) — Тако је, рече гроФ, који је био блед као смрт и кога ово куражење није ни у колико повратило. ГроФ је у улици Вебер остао до по ноћи, и кад се вратио кући био је сломљен и утучен од силног страха и узбуђчња. На један тренутак пре гроФа, у хотел се био у^укао један човек врло рђавог изгледа, и чим је све по хотелу поспало, он се појавп из мрака, пролазећи врло пажљиво кроз мрачне ходнике, док најпосло не дође до собе у којој је гроФ радио. И кад се уверио да је у хотелу савршена типтина, он извади из џепа своју РУ ЧН У лампу и поче веома пажљиво претресатп гроФову канцеларију. Тај човек, лако је погодити, био је Марк Жордан, прерушен као крадљнвац.

Помоћу нарочите справе ириступио је он своме послу и почео прстресати Фијоке у којима је гроФ држао своје хартијс. Одједном Марк Шордан весело уздахну, јер је нашао у фијоци један калем свиленог конца. Он га метну у џеп, затвори Фијоку, угаси лампу и одмах оде, јер је нашао, шта јо тражио. Зашта му је био потребан овај калем? 'Го ћемо видети доцније. Главно је то, да га није нико ни видео ни чуо, и да му је план испао за руком преко сваког очекивања. V Изазиваве. Сутрадан, рано игјутра, маркиз је био позван у префектуру, радп саопштења полицијског увиђаја и лекарског протокола. И у једном п у другом рапорту констатовано је, да постоји дело самоубиства, извршено вешањом. На убиство, међутим, нико није нп помишљао, са разога, што су собиа врата била закључана изнутра и према томе само их је могла закључати грофица, пре но што је приступила својој намери. Ово је био Формалан пораз за маркиза, који се одмах повукао, чим је гроФ дошао, јер га је полиција позвала, као и њега, радп саопштења протокола. Садржина протокола била је грофу већ тајно достављена благодарећи његовом утицају, који је имао у амбасади, због његове милоснице. У преФектуру је био дошао само Форме ради; сада је триумФовао, јер није више никаквих имао брига. Маркиза је са лрезрењем погледао и рекао: — Дакле, ви сте, без сумње, задовољни? — Маркиз застаде, погледа свога непријатеља и рече: — Господине! — Задовољни сте, ионови гроФ, што сте направили оволику ларму пред мртвим телом ваше сестре. Држим, да више нећете клеветати? — Никада вас не могу клеветати кад год вам будем казао да сте зликовац ! Тек што је гроф руку подигао, маркиз га је већ добро ошамарио. ГроФ де Сексто поцрвени од стида и јурну на маркиза, алига присутни жандарми ухвате и спрече да не направи скандал. Он му за овим рече : — Убићу вас, господине! — Стојим вам на расположењу, маркиже. — Кроз један сахат, пратићу вам сведоке. — Очекујем их. — Где станујете ? — Изволите моју адресу. — Добро. — До скорог виђења ! — До виђења! Они се мимоиђоше. Маркиз седе у фијакер, који га на улпци очекипаше и оде право Марк Жордану. Детектив тек што је бпо устао. Ноћнп посао иопао му је за руком; био је нотпуно задовољан, и веома со обрадовао кад му је саопштено да га маркиз тражи. Израз маркижевог лица био га је веома изненадио. Услед овакв .