Полицијски гласник

Б{>ОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА3

ском заотупнику, овлашћењо да може свршити и такве правне послове који су, за њега, много тежи него што је уговор о продаји и куповинн, као што је н. пр. отуђење његових непокретних добара, (чл. 75. тач. 5. зак. о старатељству), признање нечије тражбине одногно имања стараниковога (чл. 94. тач. 5. закона о стар.). У опште, правна сиособност ста| аника, ренрезентиранога у љеговим законским заступницима, иста је као и код физичких лица. Изузетак постоји само у погледу поклона, јер чл. 67. зак. о старатељству вели: »Старатељ иије властан да чпни поклоне из имања пупи.те«. Треба још прнметити и то да је законодавац, захтевом да, за извесне правне послове, старалац мора имати одобрење старалачкога судије, који мора тада да саслуша и спомоћног стараоца (члан 74. и 75. т /гпе зак о стар.) нли чак и породични савет (чл. 94. зак. о стар.), хтео само да појача гарантије за добро руковање имањем стараника, док он не доспе до доба (пунолества) да сам може њиме управљати и располагатп. Каква је судбина оне јавне продаје на којој је, противно §-у 479., био један од надметзча малолетан или расипник? Ту се могу предвидети ова два случаја: 1°, На малолетнику односно на расипнику остала је продаја, као на највећем понуђачу (§ 481.); 2°, Продаја је остала .на једном лицу које је било правно способно а малолетник или расипник био је само обичан лицитанат, који, зато што није дао највећу цену, није постао купац. У првом случају. ноставља се питање о року у коме стараник односно његови законски заступници могу тражити уништај продаје. Да ли је то онај рок од петнаест дана, рачунајући од дана продаје (§ 502., донуна од 14. Јула 1898.). у коме се, у опште, може тражити уништај јавне продаје, или су овде лица под стараоштвом у положају у коме су она када, изван претпоставке јавног надметања, закључе какав правнп посао којим на се примају какву обавезу (в. § 921. грађ. зак.) ? Ако је, пак, други случај, онај под 2° горе наведени, да ли и тада може бити уништаја пр дајо? На сва та питања као и на остала која са њима стоје у вези, одговорићемо доцније, у параграфу у коме ћемо објаснити законско прописе о уништају јавне продаје, јер расправљању тих пптања више је ту место него овде. б. Презадужени и дужник. Презадужени то је. песумњнво, онај над којим је стечај створен. 1 ) Зашто он не може да се надмеће? То није због неспособности, пошто дужник под стечајем не губи правну способност. Истина, § 25. закопа о стец. поступку вели: »Сви после изданог и обнародованог прогласа са пропалицом закључени уговорп, који би се његовог имања тицали, као и сва његова отварна обвезатељства, немају силе ни важностн«, али тај пропис не треба разумети онако генорално као што је редигован. Уговори, и опште правни послови, које дужник после стечаја сврши немају

') А. Ђорђевић, ор. с11., Друга половина, Свеска I., стр. 512..

у толико важности у колико они пе могу нмати никаквог дејства у погледу отсчајних новерилаца односно стечајне масе. Али ти уговори и правни послови вреде 1п (;ег раг^ев. 1 ) Отуда пптање, зашто да дулшик под стечајем не може лицитирати, када он, као што видесмо, није неспособан? Одговор на то питање лежи у самом задатку егзекутивне процедуре. Шта се жели овом постићи? Реализација тражбина поверилаца. Отуда, на јавној продаји треба допустити надметање само оним лицима за која се зна да су у стању излицитирану цену платити (лица солвентна, 8о1уаћ1е8, гаМип^вШп^), или , бар, за која таква презумпција постоји. Иначе, ако се допуоти надметање и таквом лицу за које се позитивно зна да излицитирану цену платити не може, продаја би била илузорпа, њом се не би могло иостићи ено што се жели. Због тога не може бити надметач лицс под стечајем. Саистога 'разлога не може бити надметач ни онај чије се добро продаје, то јест дужник. За овога је утврђено да јс инсолвентан (шбо1уаћ1е, 2аћ111п<*8ипГа1п§-), када је он допустио да до продаје дође. У осталом, овде би бпло и нелогично допустити надметање. Како једно лпце може куповати своју сопствену ствар? Уговор о продаји и куповипи, као и сваки другиуговор, претпоставља два лица, чега овде не бн било: једно исто лице је и купац и продавац. Али изван ова два олучаја извршни орган не може никог одбити од надмотања по том основу што би он налазио, да тај кога он одбија неће бити у стању платити излицитпрану цену, ако продаја на њему остане. Апстрахујући лица под стечајем и самога дужника чија се ствар продаје, претпоставка је да је сваки онај који хоће да се надмеће и који је положио потребну кауцију (§ 479. став други, допуна од 14. Јула 1878. год., зб. 33., стр. 50.) у матерналној могућности да продајну цену измирп. И заиста, обрнути систем, у коме би извршилац продаје имао власт да испитује солвентност опих који желе да лицитирају, па да их, према исходу тога пспнта, пусти на продају или да их од ове одбије, одвео би, несумњиво, врло често арбитрарним поступцима па и самим злоупотребама. 2 ) (паставиће се) Ж. ПериЋ

') В. о овоме опширније у расправи Саве М. Шапчанина, 0 аравним радњама стечајног дужника извршеним за време стечаја. Прештампано из Архива за аравне и друштвене науке. Београд, година 1907., стр. 13. и дад>е. 2 ) ( ,У томе што полициски чиновник одбије неког од лицитирања ма да суд узе да лнцигант није био озбиљан купац, пма основа да се јавна продаја уништн ц . Одлука одељења Касационога суда од 3. Јануара 1876. год., бр. 5870., Др. Нпкола Крстић Гојко Никетић, Изводне одлуке Оагите Седнице и одељења Касационога суда, стр. 431 . По франц. грађ. суд. поступку, а поименце по љеговом члану 722., став други, не могу битн надмегачи на јавнеј продаји ни (( 1ез регаоппе« по1о1гетеп1 тзо1уаБ1е8 в (лица ноторно презадуасена). Дакле, по француском законодавству, не само лице чија је инсолвенција стечајем утврђена, већ, у опште, једно презадужено лице, без обзира на то што над н.им није, можда,, стечај отворен, не можелицитирати (ВоИагс!, Со1те1-Паа§е е1 СИа88оп, 1 ,еЈ0П8 с1е ргосб&игв стИе, I. II, р. 45 2). Ирезадуженост је сасвпм могућна и изван случаја стечаја; то је могућно и код нас где се може отворити стечај

ПРЕДЛОГ Н0В0Г НЕМАЧК0Г КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

Предлог новог немачког казненог законнка састоји се из оиштег и аосебног дела. Оба скупа имају 310 параграФа. Општи део (§ § 1 —99) садржи ове одељке: Г) Казнени законик. 2) Казне. Мере сигурности. Накиада штете. 3) Кривица. 4) Искл»учење казне и основи за ублажавање казне. 5) Кривична тужба. 6) Покушај. 7) Саучешће. 8) Одмеравање казне. 9) Стицај више казноних законика и више казнимих радњи, и 10) Застарелост. Пооебни део (§ § 100 — 310) подељен је на пет књига, и то : 1) Злочини и преступи противу државе. 2) Злочини и преступи противу дрлгавних установа. 3) Злочини и преступи противу личности. 4) Злочини и преступи противу имаовине, и 5) Иступи. Главније одредбе општега дела ове су: а. Злочин је она радња, која се кажњава смрћу, робијом или затвором од нреко пет година.

сваком инсолвентном лицу које има имања, па било оно трговац илн нетрговац (§ 1. закона о стец. поступку) : за ово треба само претпоставити да иовериоци нису тражили стечај своме презадуженом дужнику, § 3. тач. 4., нити да је овај сам дужник захтевао, § 3. тач. 1., нити је, најзад, суд по званичној дужности стечај отворио, § 3. тач. 2. зак. о стец. постуику. Још чешћи могу бити случајеви презадужености без стечаја у оним закоиодавствима у којима се, као што је, н. пр., у Француском закоподавству (чл. 437. Франц. трг. зак.; в. ^уоп-Саеп ек 1 ј . Кепаи1к, ТгаШ б,е 6,гоИ сотшегсга.1, 1;. VII, р 38., стечај не може отворити и нетрговцима већ само трговцима. У немачком праву, н. пр., може се, као и у нашем, отворити сваком лицу стечај. В. Копћигбогс1пипд [пг (Газ БеиШге Кегсћ уот 10. Рећгиаг 1877. Уз овај закон налази се и: Ап^есМипдбдеШх уош21.ЈиН 1879., то јест закон о уништају правних радњи једног дужника изван случаја стечаја (Оезекг Јзе1геГГепс1 сПе АпГесћћип^ уоп КећквћапсИип&еп етез бсћиШпегз аи88егћа1ћ (1ез КопкигзуегГаћгепз), лакле закон о акцији пауилани (§ 303. а. нашега грађ. зак. ЛУПто^зк!, ВеШзсће КегсћзКопћиг80гс1пипд, 4. АиГ1„ 8.27., Ки<1о1Г Ро11ак, Ваз СопсигзгесШ, 8. 44 ипс! 43). У Француском праву, стањс онога лица које је презадужено а над којим стечај није отворен зове се 1а с1бсоп111;иге. Такав је случај једног нетрговца (1е поп-соттегдап!;) чија су добра у попис узета (8а1818), ради наплате тражбина његових поверилаца. Једно такво лице не би могло, у Француској, бити лицитанат на јавној продаји, док би код нас, као што смо горе видели, оно имало способности за надметање, пошто наш грађ. судски поступак не допушта, у § 479., надметање само ((Презадуженоме^, а овај термин, као и термин ((Иропалица^ (в., и. пр., § 25. зак. о стец. пост.) зиачи само оно инсолвентно лице чија је презадуженост констатована стечајем. (У овом смислу и А. Ђорђевић, Теорија грађаиског судског иостуака, Друга половина, свеска I., стр. 512.). И ако, за удаљење од надметања једног инсолвеитног лица које није под стечајем, стоје исти разлози који и за то удаљење једног стечајног дужника, ипак наш сиотем који не допушта извршном органу да може забранити лицитирање сваком лицу за које би се могло рећи да је ноторно презадужено има добрих страна, као што смо то горе иоказали.