Полицијски гласник

ОТРАНА 354

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45.

Престуа је она радња, која се кажњава тежим затвором (ОеГап^шзз) или лакшим затвором (НаШ преко трн месеца нли новчаном казном од преко трн стотине марака. Истуа је она радња, која се кажњава затвором, тежим или лакшим, испод три месеца или новчаном казном испод три стотине марака. Извесна радња може се казнити само тада, ако је за њу била законом предвиђена казна у времену њена извршења. Немац се не сме издавати страној држави ради истраге или кажњавања. ПараграФ 12. садржи одредбу, које до сада није било у немачком казненом законику, а односи се на уаотребу израза у овом законском аредлогу. Тај параграФ гласи: »Овај закон разуме : 1) аод сродницима,: крвне сроднике и сроднике по тазбини у правој линији, адоптивне родитеље, очуха и маћеху, адоптивну децу и пасторчад, брачне супружнике, браћу и сестре и њихове брачне супружнике или веренике ; 2) иод младолетнима: личности, које су напуниле четрнаесту али још не осамнаесту годину живота; 3) иод чиновником : личност, која је позвана за вршење какве јавне службе ; 4) иод силом: још и преношење у стање бесвесности или неспособности за отпор путем хиппотичних или наркотичних или сличних средстава; 5) аод иокретном ствари : још и енергију која се налази у електричним постројењима. Х( 6. Смртна казна извршује се одсецањем главе. Казна робије доживотна је или времена. Највећа досуда времене казне робије може бити петнаест година, а најмања једну годину. Највећа досуда казне тешког затвора може бити пет година, а најмања један дан. Ако је дело необично грубо, или показује нарочиту поквареност, или сепрема ранијим осудама има узоти, да обично издржавање осуде неће имати потребно дејство на злочинца, суд може у пресуди да нареди пооштрење казне робије или тешког затвора. Казна лакога затвора доживотна је или времена. Највећа досуда времене казне лаког затвора (у колико закон није друхсчије изрично одредио) може биги три године, а кад је казна лаког затвора остављена избору суда између ње и робије, или кад је под ублажавним околностима предвиђена на место робије, петнаест година. Најмања досуда може бити један дан. Робијом н тешким затвором осуђени злочинци имају се, у почетку издржавања осуде, држати у самачком затвору и то: осуђеници на робију најмање шест месеца, осуђеници на тешки затвор најмање

три месеца, а код краћих осуда за све време издржавања казне. И лица, која су осуђена на лаки затвор могу се држати у самачком затвору, ако се хоће да отклони његов штетан утицај на остале затворенике или је његово одвајање потребно из других каквих разлога. Они који су осуђени на дужу казну лишења слободе, могу бити условно ауштени, кад издрже две трећине, а најмање годину дана од досуђене им казне. Условно отпуштањо допуштено је само кад се осуђеник за време пздржавања осуде добро владао, и ако се по његовој прошлости и осталим личним односима с правом може очекивати, да ће се у будуће добро владати; к томе је потребно још, да је осигурана обилна и трајна прилика за рад ради његова издржавања или да је осигурано, да ће на други какав начин бити збринуто његово пздржавање. Најмањи нзнос новчане казне јесге код злочина и преступа пет, а кад иступа једна марка. Иовчана се казна има одмеравати према материјалним приликама осуђенога. Суд може у пресуди одобрити, да плаћање новчане казне буду у року од три месеца, а осуђеноме може допустити исплату новчане казне у одређеним ратама, најдаље у току године дана. Осуђеноме се може допустити, да иоплату новчане казне учини слободним радом, у колико би се за то пружила згодна прилика. Новчана казна, у случају немогућности наплате, има се заменити лаким затвором, а ако је изречена поред које казне лишења слободе, онда се ова друга има и извршити; у случају преобраћања у затвор, има се, код злочина и преступа, једном дану лишења слободе равнати износ од пет до тридесет марака, а код иступа исносу од једне до тридесет марака. Ако је код злочина и преступа сама радња почивала на користол.убљу, може се окривљени иоред казне лишења слободе осудити и на новчану казну до десет хиљада марака. Казна укора. састоји се у прекоревању у усменој или писменој Форми. Ако неко, ко раније због злочина или преступа није осуђиван на казну лишења слободе, буде осуђен на највише шест месеца тежег иш лакшег затвора, суд може у пресуДи наредити, да се извршењу казне има приступити тек после извесног одређеног рока (условна осудаЈ, како би се дала прилика осуђенпме, да добрим владањем заслужи опрошт; јказне. Тај рок одлагања извршења казнеможе бити код злочина и преступа најмање две, а највише пет година, а код иступа најмање једну, а највише две године. Одлагање извршења казне допуШтено је само онда, ако учинилац по самом делу и по ранијем свом животу заслужује да се према њему има нарочитих обзира, и ако се оправдано може ишчекивати, да ће се он у будуће добро владати и у случају да се над њим не изврши заслужена казна. При доношењу одлуке има се пазити на мотиве за дело, на време које је од тада прошло, а нарочито на

то, да ли се учинилац свом снагом трудио, да поирави штету коју је причинио. Условна осуда има се нримењивати поглавито према младолетним осуђеницима, а може ипак и према одраслима. Такође као новина предлога јесу и нарочите мере сигурности. Ако је извесна казнима радн.а производ разузданости или страха од рада, и ако је за њу изречена казна најмање четири педеље тежег или лакшег затвора, онда суд може, у случајевима које је закон нарочито предвидео. поред казне, ако ова није већа од три месеца, или на место ње, да донесе одл\ку да се осуђени, способан за рад, упути у нарочити завод за рад (АгђеИ;8ћаи8); трајање тога задржавања у заводу може бити од шест месеца до три године. Упућивање се наређује у случајевима кад те мере изгледају неопходне, да бн се осуђени иавикао на закоиити и радени живот. ( наставиће се) Д. В. БакиЋ

ЛОНДОНСКА ПОЛИЦИЈА (наставак) Почетна плата коистаблера износи 3 шилинга и 8 пенса (1 шилннг има 12 пенса и вреди наших 1 "25 дин.) дневно, од којих се 6 пенса задржава за пензиони фонд, и пење се сваке године по 1 шилинг недељно, до 4 шилинга и 10 пенса; пење се, дакле, после 8 година службе од 66 Фуната (1 ф . = 20 шилинга = 25 дин.) 10 ш. 7 п. на 87 ф . 8 ш. (2176 дин.). Старешине имају годишње: виши интендант у почетку 320 ф . која се сума пење после 4 год. на 420 ф, шеФ — инспектори 237 ф . 8 ш. 3 п., која се сума после 3 године повишава на 268 ф . 14 ш. 5 п.; поддивизиони инспектори 191 ф . 15 ш. 2 п. до 230 ф . ; инспектори од 153 ф . 18 ш. 7 п. до 174 ф . 15 ш.; станични сержани и писари од 123 ф . 18 ш. 6 п. до 131 ф. 15 ш. 1 п.; констаблери као заступници сержана од 90 ф . 18 ш. 2 п. до 109 ф. 11 ш. 6 п. Констаблери добијају униформу бесплатно, а и стан и храна у заједничким касарнама стаје их врло јевтино. ШеФу полиције стоји на расположењу један повећи фонд , из кога се констаблери за иоле ревноснију службу при појединим случајима награђују. Сем тога поЈшцијоки органи имајулепе приходе и од служби при позориштима идругим јавним забавним етаблисманима, који су дужни да за све иолиц. органе одређене на службу плате утврђене дијурне, које ови за себе задржавају. Сви полицијски органи имају право на пензију, која ое задобија после 15 год. службе у износу од 15 / 50 годишње плате, док после 26 године службе не достигну највећу пензију од 2 / 3 плате. Породице полицијских органа примају пензију само у случају, ако овп живот изгубе при вршењу службе, иначе не. Али се за то неколико добротворних друштава брину о породицама умрлих полицајаца. Дисциплинске су казне: