Полицијски гласник

БРОЈ 46.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 15. НОВЕМВРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а чрема похреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска нрдлеиттва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишве. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Млшистра унутрашњих дела, поставити: за комесара железничке полиције у Пироту, у рамгу полициског писара прве класе, Петра ПротиКа, потциског пнсара прве класе среза параћинског, — по иотреби службе ; аа полициског писара прве класе среза расинског Косту А Поповића, цолициског писара исте к гасе начелства округа крушевачког, — по потреби службе; за полициског писара друге класе начелства округа моравског Михаила Ф. Тајсића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда, — ио иотреби службе; за полициског писара друге класе начелства округа крушевачког Живка Сарамандића, полициског писара иоте класе среза расинског, — по потреби службе; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Светозара Поповића, полициског писара исте класе среза таковског, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза таковског Ратољуба МихаиловиКа, поли • циског писара исте класе начелства округа нишког, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза беличког Владимира Тасића, полициског писара исте класе начелства округа моравског, — но потреби службе ; за нолициског писаратреће класе среза шатиборског Милутина Ивановића. полициског писара исте класе среза беличког, — ио потреби службе ; за п 1Лициског писара треКе класе среза левачког Мирослава Жупањевца, полициског писара исте класе среза јасеничког, округа крагујевачког, — по потреби службе ; и за полициског писара треће класе начелства округа нишког Луку Ј. Јововића,

арактиканта Министарства унутрашњих дела. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела. 5. новембра 1909. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Михајло Стојковић, комесар железничке полиције у Пироту у рангу среског начелника друге класе, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда отави у стање покоја са пенсијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 5. новембра 1909. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Јавна продаја код које би, изузимајући она два случаја у § 479. предвиђена, извршни орган, по основу инсолвенције, забранио неком да лицитира, била би неуредна и могла би се поништити на тражење заинтересованих тица (§ 501. у вези са §-ом 479.). Питање се поставља еамо да ли би се, међу лица која би ту имала право тражити уништај продаје, могао уврстити и онај кога извршилац продаје није, из реченога разлога, примио за лицитанта, питање којим ћемо се ми позабавити у одељку о уништају јавне продаје. Шта ће бити са продајом код које је, противно §-у 479., био и стечајни дужник надметач ? Овде можемо навести примедбе Касационога Суда (Одељење) од 7. маја 1903. год. бр. 2.899. у којима стоји ово: »Суд је погрешио, што је у у свом решењу казао, да то, што је лицитант под стециштем, није никакав услов

за уништај продаје по § 501. грађ. суд. пост., кад по § 479. грађ. суд. пост. ирезадцжени не може се надметати на. јавној ародаји , и кад је исти § 479. уврш^ен међу остале у § 501. грађ. суд. пост. побројане §§-е, који јавну продају неуредном чине. »П1 кад је дужник у својој тужби Бр. 3134. 1902. год. навео међу остале н горњи случај из § 479. грађ. суд. пост. као услов за уништај продаје по § 501. грађ. суд. пост., онда је суд требао да цени и овај услов на по том да своју одлуку донесе по § 504. грађ. судског поступка." 1 ) С погледом на оно нпо смо горе навели као разлогз аконске забране да лице под стечајем може лицитирати, ово решење Касационога Суда не треба оставити без извесних напомена. На име. да ли се горње решење Касационога Суда односи и на случај, када је лице под стечајем не само било надметач него је оно, шта више, пописано добро и купило? Пре свега, стечајни дужник, купац, не би могао тражити уништај продаје, као што би то могао малолетник или расипник, погпто стечајни дужник није — а то смо већ казали — правно неспособан да лично закључује правне послове. Шта, пак, бива са добрима која дужник под стечајем стече, у то не можемо овде, наравно, улазити, јер бисмо изишли из круга овога свог рада. Само ћемо напоменути да се законодавац тпм случајем бави у § 57. закона о стецишном поступку (в. и § 54. истога закона, допуна од 15. новембра 1864., год., зб. XVII., стр. 287.). Питање о поништају јавне продаје при којој је највећу цену понудило једно лице лодстечајем поставља се, као што видимо, само односно осталих лица у продаји заинтересованих, специално односно позерилаца и дужника. Могу ли та лица тражити уништај те продаје, по § 501.

1 ) С Јањић, Грађански Судски Постуиак, протумачен начелним одлукама, општа седнице Каоац. Суда и одељења ц одлукама управиих влаети : Полииијски Гласник, год. 1904., бр. од 29, Авгуота, стр. 267..