Полицијски гласник

СТРАНА 360

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

у вози са §-ом 479.? Питање није просто стога што разлог због кога се не допушта надметање стечајном дужнику, а тај је, нао што знамо, интерескоји имају и дужник и повериоци да једно лице ноторно инсолветно не буде евентуално купац на јавној продаји, тај разлог, велимо, не вреди више, када је, ма услед чега то било, стечајни дужник већ лицптирао и добро купио. Изгледа да интерес ни поверилаца ни дужника није тада, да траже уништај иродаје. И заиста, уништајем ове они би спречили евентуално полагање цене од стране ку пца, и на тај начин би само одгодили моменат своје наплате. Имајући ово у впду, као и то да је законодавац овде мислио, на првом месту, на приватне интересе, зар се не-би могло рећи да, за тај Факат што је купац на јавној иродаји једно лнце под стечајем, законодавац није никако хтео везати ту последицу да дужник и повериоци могу тражити, и у том случају, уништај продпје? И што би још ишло у прилог оваквог тумачења тога законскога случаја, то је то посматрање да забрана, од страпе закона. да извесна лица узму учешћа у неком правном послу не мора увек повлачпти и уништај тога посла, ако су, и поред те забрапе, та лица у њему имала удела. У том смислу можемо навести, н.пр., случај када свештеник венча девојку испод петнаест а изнад тринаест година. И ако грађански законик забрањује свештеннку, чак и под претњом казне (§ 72,, другн половина, у вези са § 09. б. нстога законика као и са § 136. крив. зак.), да гакву девојку венча, опет зато брак, закључен противно тој еаконској забрани, немора бити уништен : он ће остати у снази, ако га надлежни Архијереј благослови (благослов који § 72. грађ. законика назива »опроштај«). Такав је исти случај и са степенима сродства који нису строго црквом забрањени: и ту брак може. по одобрењу Епископа, остати у зназп, ако је свештеник, прекршивши наредбу законодавчеву, венчање ипак извршио (§ 80. грађ. зак. у вези са § 69. истога законика, као и са §§ 139. и 204. крив. зак.) И поред свега тога, опет се мора признати дужнику и повериоцима право на уништај јавне продаје, код које је купац стечајни дужник. Јер, ако стечајни дужникне положи излицитирану цену '§ 482.), шта ће онда чинити та заинтересована лица? Она би могла да траже нову продају на штету купчеву (§ 484.); али какве би користп она ту имала од одговорности купчеве, када је он под стечајем, када је он дакле, бар у врло великој већини случајева, инсолвентан? Међутим, када је купац једно лице које није под стечајем, већа је взроватноћа да ће се од тога лица моћи наплатити штета која би се другом продајом могла показати. Теже је питање односпо права дужника и поверилаца да траже унпштај продаје, ако ј> дужник под стеччјем био само надметач, али продаја на њему није остала. Да ли би и тада, саобразно горе наведеном решењу Касационога Суда, требало дужнику и повериоцима признати право на уништај нродаје? То пи-

тање за сада резервишемо, остављајући да и њега доцније, када буде.мо говорили о уништају јавне продаје, третирамо. 1 ) Претпостављајући да се на питање: да ли је јавна продаја у којој је узео учешћа и етечајни дужник пеуредна, одговори аФирмативно, извршни орган биће несумњиво, у таквом случају, одговоран, ако му је било позпато да је тај лицитанат био под стечајем. Али ако он то Фактички није знао ? Питање се поставља стога што се проглас о отварању стечаја над једним лпце.м објављује, онако како је то прописано у § 22. зак. о стец. поступку, и што се отварање стечаја сматра као опште по шато, чим су извршене све оне мере које су, у наведеном пропису зак. о стец. поступку, нарећене ради обнарадовања стечаја (§22. стец. закона). Отуда, да ли би се орган који је продају извршио могао брапити тимо да њему фактички није било познато да је дотпчни надметач бпо под стечајем, и ако је стечај био, саобразно закону, објављен ? Ми мислпмо да оваква одбрана не би вредела. И заиста, шта се вели у другом стапу §-а 22. зак. о стец. поступку? Велн се ово: „За житеље у месту суда обнародовање сматра се за свршено онога дана, кад се пред судом и у варогпп приковало, а за све друге, од дана, када је првп пут у новине стављено." Законодавац овде не прави разлику између приватних лица и органа власти, због чега се има узети да се наведена одредба тиче и ових последњих. У осталом, када се онатиче приватних лица, још впше се она мора одноеитп на органе власти, који, свакако, имају као нарочиту дужност то: да воде рачуна о ономе што неки другп орган власти ради и објављује. Рећи: да званичне објаве у Сраским Новинама треба да прате само појединцн а не и власти, било би сасвим нелогично: то би значило да једна властније дужна пратити рад друге власгт, П1то се своди на то, пошто је власт једна целина, да власти ннсу у додиру и односу једна с другом, да једна не зпа за ДРУгу, да власт не зна за власт, да власт не зна за себе! (иастаниће се) Ж. Певг<, П Р Е Д Л 0 Г Н0В0Г НЕМАЧКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

(НАСТАВАК) На основу овакве одлуке оуда, за упут и издржање осуђеника у заво ду за рад Ј ) У Француском праву, јавна продаја на којој је било купац једно лице «по1;о1гетеп1; тзоЈуаМе^ (ноторно иноолветно) нигатавна је (као, у осталом и онда ако је, на тој продајц, остало као купац ма које од лиц& којимаје, по чл. 711 Франц. грађ. суд. пост., забрањено лицитирати). Аутори се само питају, да ли је та ништавост таква да је може истаћи и сам купац (који је, противно чл. 711. грађ. суд. пост., лицитирао п излицитирао)? ВоИагЈ, СоЈтеЈ-Оаа§е е4 0г1а88оп одговарају негативно, из чега пзлази да, у горњем случају, купац (лице ноторно прозадужено) ие би могло тражити униттај продАЈе (Гаппи1аИоп с1е Г асИисНеа1;1оп), већ само дужник, интабулисани (хипотекарни) повериоци и поверплац који је захтевао продају, (1,есоп8 б,е ргосб&иге сгх>Ие џ I, II, р. 453 61 454).'

стараће се среска полицијска власт. Ако је осућони странац, среска полпцијска власт може га протерати из немачке областн на место или поред задржавања у заводу за рад. Докаже ли се накнадно, да осуђени није спо^обан за рад, а упут је у завод извршен на место казне лакшег или тежег затвора, суд има у том случају да одмерп трајање казне лишеша слободе. Ако је, пак, осуђепн шдржао половину одређеног времена у заводу, среска полицијска влаот може га условно отпустити. Интересантне су две ловине: забрана иосеКивања к&фана н уауИивања у .завоб за лечење аијаница. Те одредбе гласе: Ако је каква казни\та радња извршена услед пијанотва суд може поред казпе забранити ооуђеноме посећивање кафана до годину дана. Ако је доказана болеот пијанства суд може, пород најмање двонедељне казне тежег или лакшог затвора, наредити унућивање осуђенога у завод за лечење пијаница, до осуђеникова оздрављења ; то лечењо може бити пајдуже две године, а нарећиваће се, ако изгледа да је та мера неопходна, да би се осуђепи поново навикао на заонити и уредан живот. Кад се таква одлука изрече, среска полицијока влаот има да се постара за упут и издржавање болесника у таквом заводу. Она је овлашћена, да отпусти болесника и пре одређенога времена, у случају његовог ранијег оздрављења. Осуда робијом повлачи трајну неспособност за службу у немачкој војсци пли марини, као и трајну правну неспособност за вршење јавних служби и правозаступништва. Кад је дело производ бешчасне наклоности, поред смртне казне и доживотне робије може бити изречен трајан губитак арава грађанске части , а поред времене казне робије или поред тешког затвора и времени губитак права грађанске части; но поред казпе тешког затвора ипак само у случајевима, кад је ова изречена за какав злочин или хотимични преступ и кад је најмање одмерено шест месеца. Трајање времене казне губитка права грађанске части траје код казне робијом две до десет, а кодказне тешког затвора једну до пет година. Ако је који Немац у иностранству осуђен за злочин и преступ, који по немачким законима повлаче за собом губитак права грађанске части, допуштено је вово кривично суђење, да би се та последица изрекла ономе, ко притиком тога су^ења буде оглашен за кривога. Ако је по издржаној, оироштеној или застарелој казни лишења слободе прошао извесан круг времена, који код казне робије може бити најмање три, а код тешког затвора најмање две године, суд може осу1)еноме аовратити ирава изгубљене грађанске части , ако се он од тада поштсно владао и показао заслужан нарочитих обзира, а сем тога свим се~ силама трудно, да поправи штету, коју је проузроковао својом казнимом радњом. Кад је ио издржаној. опроштзној или застарелој казни прошао дужи круг времена за време кога се осу^ени добро владао, суд може нзрећи, да се казна угасиу