Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 361

казненим регистрима или у другим званичним белешкама казни. Ако казна није тежа од тромесечног лишеља слободе, тај круг времена мора бити код младолетних најмање две, а код одраслих најмање пег година; иначе, ако је већа казна, код младолетних најмање пет, а код одраслих осуђеникЗГ најмање десет година. Казнс робијом искључене су из ове одредбе. То исто важи и за казпе тешког и лаког затвора дуже од године дана, нзречене према одраслима. Ако са с обзиром на, начин извршења казниме радње или на личност осуђенога има узети, да би њсгово бављење у извеоним местима бпло везано санарочптом опасношКу за неког друг )г или за јавну сигурност, може му се изрећи ограничење бављења на трајање до највигае пег година; то изрицање може бити увек поред казне робијом, а код казне тешког затвора најмање од годину дана, —• све то само у случајевима које је закоп нарочито предвидео. Време ограничења траје од дана издржане, опроштене или застареле казне. Ако је казнимом радњом повређеноме напесепа и штета која се накна^ује по грађанском законику, суд ћг>, на захтев оштећенога поред казне досудити и накнаду штете, у случају кад ова не премаша суму од двадесет хиљада марака, и у колико њено утврђивање не бп ометало кривичну истрагу. У колико је накнада штете досуђена, искључено је тражење друге, даље пакнаде штете од осуђенога. Више осуђених на накнаду штете важе као солидарни дужници. На овом смо се одељку мало више задржали гато су у њему, махом, нове одредбе. којих у садањем немачком казненом законику нема. в. Трећи одед.ак о кривици (виности) потпуно је нов и доносимо га у целости (8 § 58-62). Ако закон није друкчије одредио, казниће се само онај ко казнимо ради. Казнимо ради, ко или хотимично или нехотично ради. Хотимична радња биће увек кажњена; нехотична код преступа само онда, ако је то закон изрично наредио, а код иступа увок, у колико закон изрично илн недвосмислено претпоставља хотимично извршење. Хотимично ради онај, ко са знањем и вол.ом извршује дело. Хотимична је радња у исто време и намерна, ако ју је учинилац извршио, да би њом постигао изпесан успех. Нехотично ради, ко извршује дело исстина без предумишљаја, али ипак из оскудице оне пажње, коју је дужан и у стању да има према околностима и према својим личним односима. Ако је учинилац сматрао, да је радња допуштена, што се варао у правним одредбама, које нису казнено-цравне, а у њиховој примени, ту не стоји хотимична радња, а нехотична само онда, ако заблуда почива на нехотичној радњи.

Сматра лиучинилац коју радњу за допугатену гато се г.арао у казненом закопику. онда се у погледу кажњавања могу применптн одрсдбе које су прописане за покушај. Где је закон предвидео новећану казну за случај кад је казнима радња произвела последицу која се нпје хтела постићи, та ће се, казна, ако није друкчије нарсђено, применпти само тада, ако је учипилац могао предвидети могућност такве носледице. г. Неће се казнити, ко је у преме дела био душевно болестаи, блесаст или бесвесан, тако да је његово слободно одређивање воле било искључено. Ако слободно одређивањс воље није било искључено којим од помепутих стања, алп је ипак било у велпком степену уман.ено, онда се прилпком кажњавања имају применити одредбе, које су прописане за покушај. Одавде со изузима напитост сопствсном кривицом. Осу^ени по овом ставу, с обзиром на њихово дугаевно стање, у колико то оно захтсва, издржаваће осуду у нарочито за њих одређеним заводима или одељењима. Ако је повод бесвесности наиитост сопственом кривицом, и ако је учинилац у таквом стању извршио какво дело, које је и код нехотичног извршења казнимо, онда ће се изрицати казна, која је пррдвиђена за нехотично извршење. Кад је неко на основу горњих одредаба ослобођен од казне или иотраге, или је осу1)Сн на ублажену казну. ако то јавна сигурност захтева, суд ће наредити, да се они чувају у јавннм заводима за лечење и негу. Ако је узрок бесвосности била напитост сопственом кривицом, ослобоЈ ( ени ће се упућивати у завод за лечење пијаница. Код нужне одбране унесена је нова клаузула, да се за прекорачење граница нужне одбране приликом кажњавања имају применити одредбе које су прописане за покушај. Неће се казннти онај, ко у времену извршења дела није нааунио четрнаест години живота. Ако учинилац у време дела није напунио осамнаесту годину живота, у погледу кажњавања примењиваће се одредбе прописане за покушај, но ипак се не оме досуђивати доживотна казна робије. Ако је прома томе одређена казна робије, на њено место долази казна тежег затворо истог трајања. Поогатрење издржавања осуде, упут у завод за рад, губитак права грађанске части и ограничење бављења у извесним местима, не може се изрицатм над оваквим личностима. Изгледа ли дело у опште као последица оскуднога васпитања или се иначе има узети, да су потребне васпитне море, да би се учинилац навикао на законити живот, суд може, поред или на место казне лишења слободе. наредити његово упућивање у завод за васпитање, које је под државним надзором. Младолетници имају да издржавају казне лишења слободе у нарочитим, искљу-

чиво за малолетнике одрсђеним заввдима или одељсњима. При том со имају са свим одвајатн поупуно урачунљиви од умањено урачунљивих младолетника. Казне лишења слободе за умањено урачунљпве младолетнике могу со пзвршивати и у заводима за васпитање, лечење плп негу, који стоје под државним надзором. ( каставике се) Д. В. Бакић

ЛОНДОНСКА ПОЛИЦИЈА (СВРШЕТАК) Брзина су^ења, као последица краткога поступка, н осетно велнке казне код полиц. судова утичу повољно на јавну сигурност и одржање реда и мира. Нарочито су осетљиви према нарушењу јавног реда и мира. За пример да наведемо само случајеве са прошлогодишњим изгредима суфражеткиња (женска партија која тражн политичку равноправност с људима) око парламента и по улицама лондонским. За према нашим појмовима безазлене уличне изгреде кажњен је одмах велики број тих изгредничких дама затвором од две до шест недеља. Онома^ је, опет, једна суФражеткиња покушала да на улици удари корбачем једнога министра, који се највише одупирао тежњама ових »равноправница®, те да на тај ничин обрати пажњу јавног мнења на себе, а и да послужи својим партијским цил>евима. Суд ју је одмах сутра дан изрекао пресуду од месец дана. Као пример тачности у одржању законских и административних прописа интересантно је видети још како се тамо јавни локали ноћу затварају. Изузев приватних клубова, у које полиција у опште и не улази јавно, у Лондону нема јавних локала, који би целе ноћи били отворени. Све ка®ане, ресторани, забавни етаблисмани и у опште јавни локали могу бити према постојећим прописима отворени: недељом до 11 часова у вече, 1 ) суботом до поноћи, а осталих дана преко недеље до 1 часа по поноћи. По свима локалима тачно кад наступи 11, односно 12 и 1 час, половина сијалица се одједном гаси. То је знак за госте да се спремају за одлазак, а келнерима да наплаћују трошкове. Све се то на мах ужурба и почне да креће, што на странца у прво време необично загонетно утиче. Који су почели да једу довршују на врат на нос или и напуштају јело, плаћајући своје рачуно. Већ после једног минута портир с поља улази и опомиње госте који још нису готови са речима : време, господо, време! А за идућа два минута локал мора бити празан. После тога полиција преко позорника контролише и где се буде ко затекао у локалу кажњава се осетно и он и, нарочпто, сопственик локала. Све то поврви на улице, које после пола часа опусте и у најживљем ноћном крају. Иикадили-у, начичканом забавним локалима сваке врсте. Отменији свет повлачи се, Енглези празнују недељу у правом смислу. Све је затворено, па и позоришта. Ресторани и кафане о творени су само у подне и у вече.