Полицијски гласник

(ЈТРАНА 368

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ВРОЈ 47.

када је проглас први пут објављен у Сраским. Новинама. 1 ) Да ли ту претпоставку извршни орган може обарати? Не може, јерјеона претпоставка шпа е1; с1е шге, а такве претпоставке не могу се противним доказима обеснажавати. 2 ) Кадгод се саопштење извесне правне чињенице врши, по законском пропису, преко Сраских Новина , увек се претпоставка: да је оно што је тнм путем објављено свима и сваком познато, сматра за необорину. Исто правило које важи и за обнародовање закона, о чему имамо одредбу у §. 14. грађ. зак. где стоји да »Незнање закона већ обнародованога никоме не помаже, и нико се незнањем закона извинити или бранпти не може.* Да ли има лраво па надметање онај чије се добро продаје, ма да тај није дужник? Ми знамо, а о томе смо говорили и у првом одељку овога рада у коме смо изложили Формалности пре продаје, да једно лице може допустити оптерећење залогом (покретном или непокретном) своје сопствене ствари и за туђ дуг. §. 314. грађ. зак. тражи само то да залагач буде власник заложенога предмета, али он не мора бити и дужник. У та^свом случају, поверилац има, наравно, право да се из заложене ствари наплати, само он нема права да се, за евентуалну диференцију између продајне пене залоге и његове тражбине, обрати власнику залоге, пошто он није лични дужник (он је само дужиик ргор1;ег гет : Кез поп регвопа беће!), већ може ту диференцију захтевати од онога који је његов лични дужник и за чији је рачун власник заложсне ствари ову дао у залогу. Даље, може бити и овакав случај: дужник, на чијем добру ностоји хипотека, ово отуђи — што је он, сасвим. у праву учинити, јер му хипотека не одузима шз аћи1епсИ (§. 328. грађ. зак.) — и купца на њега убаштини односно изда му тапију, (§. 292. грађ. зак и решење од 13. јула 1850. године, 36. V., стр. 259.) нод теретом хипотеке, трансакција законом допуштена (§. 29. грађ. зак., решење од 24. Октобра 1860. год., 36. XIII., стр. 151. и распис Миниотра Правде од 12. Фебруара 1883. год. бр. 745.). У оваквом случају, купац постаје власником купљенога добра, пошто је било убаштињења (§292. грађ. зак. у вези са решењем од 16. Априла 1850. 36. V., стр. 126.), само, разуме се,

1 ) §. 22. зак. о стец, поступку овде је противан општем правилу, постављеном у §. 121. по коме (( Кад се коме преко новина што саопштити има, опда се онај дан, кад је трећи пут то у новине стављено, узима да-је саопштење свршено )} , изузетак који се нарочито иравда интересима стечајних поверилаца, интереси који су заштићени специално §-ом 25. зак, о стец. посгупку. 2 . §. 479. не може се примепити на случај када |е један од иаметача доцније, после свршене лицитације, пао под стечај. Каква је, пак, судбина уговора о продаји и куповини коју би, на јавној продаји, закључио један надметач који је иосле тога дошао под стечај, то би се питање имало расправити по општим правилима која важе за правне радње извршене од стране стечајнога дужника пре отварања стечаја В. о овоме расправу Др-а Велизара Митровића, доцента Универзитета, Поништај теретних уговора у стечају, Аобјављену у Архиву за иравне и друштвене науке, год. 1909., свеска за Јули и Август.

његово добро служи и даље као залога хипотекарном повериоцу, по оном атрибуту хипотеке који се зове право следовања (§. 327. грађ. зак.). И ако § 479. вели, наједан генералан начин, да се не може надметати ни онај »чије се имање продаје (( , ипак се поставља горње питање: да ли се §. 479. може применити и на дужника ргор!ег гет ? Јер, када се има у виду мотив наведене одредбе §-а 479. (гаИо 1е^1з), онда се под ту одредбу да, са нозитивношћу, подвести само случај када је оиај чије се добро продаје у исти мах и лични дужник повериоца који је продају трлжио. Мотив је искључења личнога дужника из надметања гај, као што смо видели, нјто је нелогично, а, затим, и штетно, пустити да лицитира онај који је. не плаћајућисвоје дугове и излажући себе егзекутивном извршењу, показао тмме своју инсолвенцију, Тај разлог, међутим, не мора да буде код дужника ргор1:ег гет. Какав је, заиста, положај тога лица према повериоцима личнога дужника који на његовом добру имају хипотеке? Он има да бира једно од овога двога: или да исплати све прибележене тражбине које су, с погледом на датум њиховога увода у хипотекарне књиге, старије од његовога убаштињења (тапије — §§. 327. и 328. грађ. зак.), ако желп да добро у својим рукама сачува; или да прими последицу права следовања за те тражбине везанога, а она је: попис и продаја добра које је он био прибавио. 1 ) (наставитге Се) Ж. Пери+1

г ) Стари Француски иравници означавали су ситуацију дужника ргор!;ег геш, код непокретних добара, прлвилом: да он има а рауег ои а с!едиегр1Г (да плати или да се уклони — в., н. пр., Боузеаи, Ви (1едиегр188етеп1) . По Франц. грађ. законику, такво лице, нод условом само да је случај законске или судске хипотеке, дакле, случај хииотеке генералне, има ираво на бенеФицијум познати под именом 1е ђепеПсе (1е ^.Нзсизз10п, а он се састоји у томе: да је иоверилац који има хипотеку (законску или судску) на добру тога лица дужан претходно покушати да се наплати из оних добара свога личног дужиика која овај још није отуђио и која су истом хипотеком оптерећена, и тек ако та добра не би била довољна за његово намирење, могао би он тражити наплату из отуђенога имања на коме постоји, такође, његова хипотека. У овом случају дужник ргор1ег гет, који се, у Француском ираву, зове 1е Иегз (ШепЂеиг, има да бира један од ова два пута : 1°, или да илати све што дужник хиаотекарно (НурокћесаГгетеп*) дугује; 2°, или да изврши оно што се зове 1а риг^е с1ез ћуроЊЦиез (ослобдђење добра од туђих хииотека), процедура у чије излагање овде не можемо улазити; или, најзад, 3° да добро напусти (1е (1б1а188етеп1;), у коме случају продајна процедура неће бити управљена против њега лично него против дужника. Ако, пак, он ништа од свега тога не учини, хипотекарни поверилац продаће тада своју залогу и то тако да ће се продаја обавити против њега, дужника ргор1ег гет, и иа његово име, што, наравно, неће бити пробитачно по његов кредит. В. ЕасапИоепе е1 Р. с1е Боупез, Ои папНззетепГ, с1ез рггт1&де8 е1 ћуроГћ&^иез е1 6,е V ехргорггаИоп [огсбе, 4. III, р. 364 е1 зи1У. Да ли код нас постоји, у корист дужника ргоркег гет, 1зепеПс1ит сНзсиззштз, ношто и ми имамо и законску и судску хипотеку (за судску хииотеку, видети тач. IV. 3. и VIII. последњи став интаб. уредбе; за законску хипотеку, в, н. пр., §. 77 6. грађ. зак. и чл. 62., 6-6. и 85. зак. о старатељству) ? Једне такве специалне одредбе код нас нема. Али, ако дужник ргор1ег гет нема тај бенеФицијум, да ли лични дужник не би могао, на основу §. 466. који му даје право да одреди добра која жели д I му се у попис

ПРОДУЖЕНИ злочин приилог ЗА реформу ^азненога зај^омодавств а

Овом расправом хоћемо да у нашој литератури покренемо питање о томе: треба ли појам продуженога злочина да ое задржи и у будућем законодавотву или не треба? Ово пигање иотина не опада међу најважнија питања за будуће законодапство, но ипак нема сумње да и оно заслужује озбиљне пажње и студије. Међутим ваља нам напоменути да се код нас у велико ради на измени казне-

узму, нагиати повериоца, који на свима његовим добрима има законску или судску хипотеку, да тралш наплату из добара која су још код њега, дужиика, и тако сачувати од ноп^са и иродаје добро које је он под теретом хипотеке отуђио? Ово, наравно, под условом да је оно што дужник одређује за продају довољно да се поверилац може намирити. Затим, под претпоставком да се на горње нитање одговори аФирмативно, да ли би, за случај да се лични дужник не би хтео користити §-ом 466., дужник ргор1ег гбт могао то, на место њега, учинити? Ми смо се, ирвим од та два питања, бавили у својој књизи 0 иоиису за извршење одлука судских, I. Услови, Формалности и дејства нописа, стр. 32., прим. под 1., на што упућујемо оне читаоце које би ова ствар интересирала. Овде ћемо само навести још неке одлуке Касационога Суда, као, н. пр., одлуку Опште Седнице тога Суда, од 4. новембра 1897. год. бр. 7624., по којој (( Право избора дужника у V. одел>ку допуне §-а 471. грађ. пост. да «одреди која ће му се земља продати }) не односи се на интабулисано имање }) (С. Максимовић, Нова збирка, књига IV., стр. 68.); одлуку исте Седнице од 1. марта 18,95. бр. 2058.: ( (У случају продаје имања, које је залога Управе Фондова, има се извршити попис и процена и узети реч од осуђеног шта одређује за продају, према §§. 466. и 482. Грађ. Суд. Пост. независно од ранијег пописа и процене". Гојко Никетић, Начелне одлуке оиште седнице Касационога Суда 1868.-1908. год., стр. 114.; одлуку Опште Седнице Касационога Суда од 4. новембра 1897., бр. 7624. «Право избора имања за јавну иродају треба дужнику дозволити само тада, кад је сигурно да има још имања да може залећи за исплату дуга, и кад се ово без сметњи и одуговлачења може узети у попис.« Гојко Никетић, ор. сИ., стр. 135. (Ова одлука је наведена, као што смо горе видели, и у збирци Ст. Максимовића, али је њу г. Максимовић, у садржају своје збирке, схватио друкчије него г. Никетић у наслову који, на стр. 135. реченога дела његовог, претходи истој одлуци. У самој ствари, обојица су ту одлуку било погрешно разумели било нетачно, у изводу, изнели. На озо ћемо се ми доцније, у овом свом раду, вратити). Видети даље, код С, Јањића, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904. (бр. од 30. Маја и 5. Јуна) одлуке Касационога Суда о тумачењу §-а 466., међу којима да прибележимо ону од 10. јуна 1903. год. 5438. (Општа Седница), по којој одсуство Формалности прописане у §. 466. да дужника треба саслушати о томе шта он за продају одређује, јесте узрок неуредности и уништаја продаје (С. Јањић, ор. сИ. Полицијски Гласник, 1904., број од 30. Маја, стр. 158.). В. још и одлуку Опште Седнице Касационога Суда од 21. јануара 1876. год., бр. 285. но којој «Због новреде прописа §. 466. Грађ. Суд. Пост., дужник чије се имање продавало не може тражити поништај продаје )} . (Н. Крстић — Г. Никетић, ор. сЦ., стр. 429.). Напослетку, да наведемо и чланак С. Јањића, О јавној иродаји, штампан у Полицијском Гласнику, год. 1903., бр. од 12. Јула (стр. 215.), у коме се говори и о одлуци другога одељења Касатдионога Суда од 29. Марта 1902. год., бр. 2449., којом је једна продаја уништена и зато што Дужник није био питан о томе пгга, од свога имања, одређује за продају, (Равиодушна је ствар, вели се у томе чланку, гнто је дужник био о томе саслушаван раније, када је продаја, поводом које је саслушаван, била поништена); као и чланак А. Стејскала, О јавној иродаји, Полицијски Гласник, год. 1 903., број од 25. Јула (сгр. 223.), по коме (г. Стејскалу) се дужник, код интабулисаних тражбина, не саслушава о томе шта он одређује за продају, јер поверилац има права да, ради евоје наглате, прода хипотеко вано добро.