Полицијски гласник

БРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 369

нога законодавства, па је према томе и ово питање на дневном реду. И ако нама овде није циљ да се у свпма појединостима бавимо расправом појма о продужном злочину, 1 ) ипак овај наш рад мора обухватити излагање свију његових елемената. Тек после овога и потрсбне компарације кривично-правнихпоследица, на случај постојања и на случај избацивања овога појма, моћи ^е се оценити може ли кривично законодавство да буде без овога појма или не може. Ми ћемо при овоме нашем послу на сваки начин бити руковођени поглавито практичким разлозпма и резултат нашега нахођења свакако не ће бити противан теоријском схпатању појма о продуженом злочину. Пптање се дакле своди на то : оће ли бити добити или штете за правосуђе, ако се овај заплетени појам избаци из законодавства? Прећи ћемо на саму ствар. Овај појам није био познат римском праву нити у опште праву старих народа. Клица је његова у учењу о јединству п множини злочина, које је учење наступило тек са развићем науке о кривичном праву. Тако зачедак његов ваља тражити у средњевековној италијанској правној науци, којом је и покренуто поменуто учење. На овај начин утицајем науке постепено се рушило оно начело, које је доводило до велике суровости, нарочито за случајеве кад је исти злочин понављан, начело СЈиос! сптша (;о1: роепае. 2 ) Од тада се овај појам постепено утврдио и у науци и у законодавству. Ну његова примена у законодавству задаје велике тешкоће, онако исто као што се и правнички писци не слажу у с.уштини елемената, нз којих се овај појам састоји. Да пређемо на разматрање схватања овога појма код нас. У погледу доктрине немамо шта рећи, јер у колико нам је нознато о продуженом злочпну није готово ништа нп писано у нашој литератури. Стога овдеможе бити говора само о нашој судској пракси. Према пропису § 70 изм. нашег казн. зак. од 17. Лупа 1861 г. појам продуженог злочина обухвата: А. 1. Злочинства једног истог вида. 2. Сва дела скупа морају се појављпвати само као извршење једне исте напред учињене решимости. Б. Вишсструку повреду једпог истог законскаг прописа, делима, која се скупа имају сматрати као последица једног истог ' из нехата (н'ебрежења) учпњопог дела. . Према овој одредби нашег законика таква „дела" имају се казнити као саставне части и по томе као једно (продужено) злочинство или преступлење при

') Ко би хтео да се упозна с детаљном израдом овога »редмета, најбоље ће моћи то учинити ако нрочита веома иецрпну расправу минхенског~судије . Боогг-а (Шр), под насловом (| Ва8 ГоП, {ЈевеШе Ое% Нк!;", која је изашла као додатак правничком часопису ((Бег Сгегић1зза1, св. 1.ХХ1. 2 ) Оер, ор. С11. стр. 12,

чему ће се продужење и број „дела" узети зали&жавајућу околттост. / Како се овде има да разуме употреб/>ени израз »решимост (( ? Да лп он има да значи јединсгво одлучивања воље или само један с1о1из —- умишљај учиниоца? Употребићемо овај пример: Да ли је потребно да се учинилац у напред реши да ће учпнитн крађу кукуруза из амбара Н. Н. у 5 или више пуга или је довољно да се учинилац у напред реши да чини крађу Н, Н. из његовог амбара, остављајући доцнијем одлучивању воље, да ли ће он ту крађу чинпти 5, 6 или 10 и аише пута и да ли ће узети ако тамо нађе не само кукуруз већ н. пр. и пшеницу, пасуљ ит.д. Ми држимо да је довољио и ово друго. По нашем охватању законодавац је у овоме пропису, као елеменат продуженог злочина хтео да постави — јединство хотимичпости (умшпљај — с1о1из — Уогаа^г) и то је хтео да искаже речима »једна решимост«. У нашој судској пракси није се о овоме много водило рачуна; за њу се у опште може рећи да је погрешно свела појам лродуженога злочина на уже границе, но што се то хтело прописом § 70. нашег казн. законика. Тако у нашој судској пракси, за појам продуженог злочина по правилу се тражи: 1. Једно повређено лице. 2. Да се злочином вређа једно исто право, и 3. Једноликост делања, једноликост поједипачних актова, као саставних делова једног продуженог злочина. Као резултат оваквог схватања, наша судска пракса тражи да сви појединачни актови подпадају под један исти законски пропис. Ме1)утим према саставу § 70 каз. зак. не може се рећи да се то тражи овим законом. Тако, овде се не тражи чинење једног истог злочина нли преступа, већ вишс једног н истог вида злочинства или преступа ит.д. Из овога се може с правом да изведе закључак: да је за појам продуженог злочина довољно и то, кад се једном истом лицу н. пр. учини једна опасна н једна проста краћа, 3 ) јер су то делпкги истога вида (вресша). / 3 ) Дајемо ове примере: / а) Лопов оће да краде једном истом лицу дрва из његове шупе за коју држи да је закључана, због чега је спремио и калауз. Кад је први пут на крађу дошао, шупа ја заиста и била закључана, он је отвори кал4узом и изврши крађу. Ну други пут он нађе ту исту шупу отворну и опет учини крађу из ње. Овде ће свакојако стајати продужени злочин крађе и оптуженоме би се имала изрећи казна за опасну крађу, узимајући продужење крађе као отежавајућу околносг. Кад би узели да овде стоји реални стицај кажњивих дела, онда би се дошло до рђавог резултата: Лопов би се казнио строжије само за то, што Је случајно један пут био отворен онај простор из кога он краде, па му ниЈе било могуће да учини квалиФиковану крађу из § 223, казн. зак. и ако јј он намеравао и спремио се да то учини као и обично, већ је морао да учини просту крађу из § 221. или 391, крив. зак. б) Учинилац има намеру да повређенога туче где га стигне својим штапом, па га тако у размаку извесног времена два или више пута нађе и изудара. При лекарском прегледу покаже се да су неке од нанетих повреда тешке (§ 177. кр. зак.) а неке опет лаке (§ 173. крив. зак.). Овде ће се такође узети да стоји један продужени злочин тешке повреде тела, сем ако би се доказало да се учинилац посебно или

И тако ми сматрамо, а тако се има узети и по поменутом пропису нашега закона: да у погледу једноликости делања није потребно да сви појединачни актови престављају повреду баш једног истог прописа казн. законика, већ ће напротив једноликост стојати и у случајевима, које смо напред обележили. И у наведеним примерима свима појединачним актовима вређају се једне исте законске забране; они су управљени противу истих законских норми : норме, која забрањује крађу, и норме, којом се узима у заштиту интегритет личности. 4 ) « У немачком кривичном законику појам продуженог злочина није изрично поменут, ве!) стоје само две одредбе о стицају деликата: § 73. о идеалном и § 74. 0 реалном стицају. Према овоме могло би изгледати да се овај појам и не примењује у немачком правосуђу, али, као што с.мо већ видили из изнетих примера, он се и тамо примењује. Основ за ову примену изводи се из састава прописа § 74. нем. казн. зак.. где се појам реалног стицаја утврђује тако, да се за његово постојање тражи: 1) да неко учини више деликата нли један исти деликт у више маха, и 2) да су ти деликти учињени са више самосталних делања. Према томе под овај пропис не би могао доћи продужени злочин, пошто се код њега сва делања сматрају само као резултат једнога умишљаја, стоје у тесној међусобној вези и чине једну целину ; ту дакле и нема више самосталних делања, па нема ни услова за посгојање реалнога стицаја кажњивих дела. Са ових разлога у пракси немачких судова задржан је појам продуженога злочина. 5 ; Он се у погледу кажнарочито решавао баш на чинење ових дела, у коме би случају стојала два умишљаја. У погледу схватања квалич>икованих и простих крађа као продужени злочин стоји и јурисдикција немачког царевинског суда. (Види о овоме догичне одлуке код Оера ор. сН. стр. 166. примедба под 2). Исто тако и у погледу просте и квалпфиковане повреде тела једног и истог лица. Олсхаузен код § 73. и 10 и 12 а.) 4 ) Шр. оп. С1(. стр. 155, 162 и сљ. у истом смислу. Односно спољнеформе овихактоваОбр вели: (( Стварно, конкретно извршење злочина не мора ни у колико да буде једиородцо и поједини актови изкршења у њиховој спољној Форми могу бити сасвим различни". Тако и X. Мајер-АнФелд, 1_,ећгћисћ (Јез Веи48сћеп 81га{госћ1з, 1Је1р21|5, 1907. Ј стр. 3. 47. и 348, Биндинг (Бг Каг1 Вт(1т2 РгоС., Јег Кесћ1е ап с!ег ХЈтуег. Ве1рг1§) ШапсШисћ I 546, Олсхаузен (Бг Јиз1;и8 01вћаизеп, Оћегге1сћзап\уа1|;) Коттеп1аг 2ит 81га%езе1;2ћисћ Гиг <1аа 1)еи4всће Кешћ 81ећеп1;е АиГ1а§е, ВегНп 1 ВапЈ ВесШи 1905 Ј.) код § 73 п. 8 б.); протсвно Лист (Ог Ргапг уоп 1Д1821 РгоГ. Јег Кесћ1е ап (1ег 1Јшу. ВегНп) у његовом Уџбеннку иемачког кривичног права, у српском преводу од И-га Миленка Веснића, стр. 207. 5 ) Види о овој пракси опширније излагање код Олсхаузена ор. с 11., § 73. и 8 и стр. код Опенхова, § 56 и 1. (1)ав 84га%еае1;2ћисћ Гиг <Ие ргеиза18сћеп вШеп ег1&и(;ег1; ит.д. треће издање, од 186 год.) у његовом коментару казненог закопика за пруске државе. Он је у опште противан примени овога појма у законодавству, наводећи да тај појам није никад био тачно одређен, да је давао повода разноврснпм тумачењима и да није могао да послужи као сигурна основица за какву практичну примену. Тако по мнењу Опенхофа овоме је узрок то, што цела ова теорија нема унутарње основице и што је она изазвана само једном незгодом, која се могла да отклони на један други, далеко простији начин. (Овде се мисли на сувишну строгост при кажњавању реалног стицаја кумалационим системом). Тако у свима издањима Оиенхофог коментара, само XIV издаље коментара Опенхов-Делијус-а заузима противно гледиште.