Полицијски гласник

СТРАНА 370

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47.

њивости подводи под пропис § 73. нем. каз. зак., који говори о идеалном стицају кажњивих дола. (НАСТАВИЋЕ СЕ) М. С. ЂуричиЋ члан касационог суда.

ПРЕДЛОГ НОВОГ НЕМАЧКОГ НАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

(нАСТАВАк) Д. Ако је закон предвидео, да ће се извесно кривично дело извиђати само на основу подигнуте тужбе, истрага ће се водити ако заинтересовааи подигну тужбу у року од три месеца. Тај рок почиње од дана када је онај, ко има права на тужбу, сазнао за дело или за личност учинночеву, Кривична истрага води се према свима учесницима извеснога дела, па ма кривична тужба била подигнута и само ирема једном лицу. ђПојам аонушаја овако је доФинисан: в Ко почне извршење каквог злочина или хотимичног преступа казниће се за покушај, ако дело није свршено." Покушај код преступа ииак ће се казнити само онда, кад је то у закону нарочито предвиђено. На многим смо местима помињали, да ће се за извесне радње под извесним околностима примењивати одредбе кажњавања, које су предвиђене за покушај. За то ћемо цитирати цео § 76. предлога, који гласи: »Покушај се има блаже казнити него свршено дело. Ако је за ово предвић)ена казна смрти, на њено место долази доживотна робија или времена казна робије не мања од три године; а ако је предви^ена доживотна казна лишења слободе, на њено место долази казна лишења слободе исте врсте и не мања од три године. У осталим случајевима може казна бити сведена испод најмање мере која је предвиђена за свршено казнимо дело ; сем тога може бити изречена блажа врста казне лишења слободе, а у нарочито лаким случајевима казна се може у опште и изоставити. Споредне казне и нарочите мере сигурности могу се изрицати и поред казни за покушај.« Казнимост покушаја отпада, ако је учинилац драговољно одустао од извршења или је сам одстранио наступање последице, без које дело не би било свргаено. е. Ко хотимично наведе учиниоца да изврши какву казниму радњу, казниће се као аодстренач исто као и учинилац. Ко хотимично пружи помоћи учиниоцу за извршење његовог злочина или преступа, казниће се као аомагач по прописима о покушају, који су изнесени у 76. параграфу.

Лична својства или односи, који казнимост повигаују, умањују или искључују, узимаће се у обзир само према ономе, код кога се нађу. ж. Осми одешак општега дела говори о одмеравању назне, и у њему има доста новина. При одмеравању казне у оквиру законом нрописаннх граница имају со узети у обзир све околности које говоре за већу или мању казну, анарочито: у делу изражења злочиначка наклоност, побуде учиниочеве, циљ коме је он тежио, подстрек који је био у делу, степен његове увиђавности, последице дела и држање учиниочево после дела, нарочито доказано кајање и доказана тежња да те последице поправи. Законом је изрично предвпђено, у коликоублажавне околности утпчу на одређивање врсте или законске границе,казне. Ублалгавне околности стоје тада, ако претежу разлози који говоре за ублажавање казне. У особито лаким случајевима суд сме по слободном умерењу да ублажи казну, а и у опште да изостави казну, где је то изриком допуштено. Особито лакслучај постоји тада, ако су противуправне последице дела незнатне и ако је злочиначка воља учиниочева само мала и према околностима изгледа извињава, тако да би примена редовне законске казне била не мало тешка. У закону је изриком предвиђено, у колико су особито тешни случајеви од утицаја на одређивање врсте и законске гранпцо казне. Особито тежак случај постоји, кад су противуправне последице дела необично знатно и кад изгледа, да је учиниочева злочиначка воља необично јака и покварена. Ко је због злочина или хотимичног преступа издржао казну лишења слободе, па је у току од пет година опет извршио злочин или хотимични преступ, због кога је опет лишен слободе, налази се у иоврату. У колико гзакон није друкчије одредио, за поврат важе ови ирописи: Повећање казне можс се одмеравати у границама закона. У трећем и даљем поврату изрицаће се казна најмање четврт, а највише дв'оструко од највише предвиђене казне, но инак се не сме прећц највећа законска мора врсте казне која се има применити. Од више предвиђених врсти има се бирати најтежа казна. Ако постоје нарочите околности, према којима изгледа, да је сувише строга најмања мера казне из прошлога сгава, може се одмерити блажа казна, али ипак мора зпатно премашити најмању законску меру за дотично дело. Кад је неко већ више, а најмање пет пута био осуђиван на замашне казне лишења слободе због злочина или хотимичнога преступа и при том бар један пут осуђен робијом, па у времену, кад још није прошло три године од последње издржане казне, понова изврши какав зло-

чин или хотимични прсступ, тако, да га •го у вези са ранијим осудама карактерише као злочинца од заната или из навине, казниће се за то дело најмање робијом од пет година ако је ново дело злочин, а ако је ново дело преступ, робијом од две до десет годпна. Раннје осуде у иностранству долазе у обзир с том сразмером, нгго се казна робије равна у страној држави законом одређенпм оним казнама Лишења слобод^, које по својој врсти највише-одговарају казни робије; но ипак њихово трајање мора да је било најмање годину дана. Ооуђеници, који по овом законском прописубуду осуђони, издржаваће осуду у нарочитом заводу одређеном искључиво за њих. Прописи о самачком затвору и његовом трајању немају овде никакве примене. з. Код стицаја повреде више законских прописа или више казнимих дела, прописи су као н у садашњем казненом законику, сем олредбе. да се споредне казне и нарочите мере сигурности не могу узимати у обзир. Но и оне морају или могу бити изрекнуте, ако су предвиђене или допуштене којим од повређених закона. и. Последњи одељак општега дела говори о зас тарелости. Злочин застарева: 1) за двадесет година ако је за њ предвиђена казна смрти или доживотне робије ; 2) за петнаест година ако се кажњава другом којом казном доживотног лшпења слободе или којом временом казном лишења слободе већом од десетогодишњег трајања, и 3) за десет година, ако се кажњава којом мањом казном. Престуи заптарева: 1 ( за нет година, ако се кажњава казном лишења слободе већом од једпогодишњег трајања, и 2) за три године, ако се кажњава мањом казном. Истуи застарева за шест месеца. Застарелост иочиње теКи са даном извршења казниме радње. Она се иренида сваком радњом судије, која је због дела управљена према учиниоцу и то само у погледу онога, на кога се радња односи. Са сваким прекидом почиње тоћи нова застарелост, но ипак и она се свршава ис-теком двоструког рока основне застарелости предвиђене за ту врсту дела. Застарелост може не те&и у случајевима које је закон предвидео. Но то стање но може трајати код злочина и преступа дуже од две, а код иступа дуже од једне године. Ако је за вођење кривичне истраге потребна тужба или овлашћење, оскудица тужбе или овлашћења нећс спречавати ток застарелости. Пуноправна, извршна иресуда застарева :