Полицијски гласник

СТРАНА 372

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47.

етилеки алкохол замене јачим, скупљим и отровнијим. За успех ове борбе потребне су много шире и много практичније реФорме: монопол алкохолних пића поворен држави, или још боље, као у Готебургу, једном друштву умерености. Док од наставе и васпитања не можемо очекивати корисне последице код опасних злочинаца, дотле, напротив, можемо остварити најбоље резултате у институтима за заштиту напуштене деце (заводи за поправку). У Енглеској, у којој су ове мере обилно и паметно употребљене, констатовано је опадање атавистичког криминалитста. Са великом вештином створене су институције карактера искључиво превентивног, као што су индустријске гиколе. У њих се примају још неосуђивана деца, која се ма због каквог узрока налазе у опасности. Деца ова обучавају се у поједииим проФесијама, које ће им омогућити часан жиеот . Постоје још школе за поправку већ осуђиваних малолетннка, затим заводи за кажњавање, за просјаке, азили га преноћишта итд. У Америци су деца смештена у пољима, по усамљеним групама, или у земљорадничким колонијама. Сви ови облици много боље одговарају разноликој пластици дечје психологије по наши заводи за поправку. Још је активнија и директнија потпора, која се указује бедним и несрећним створењима у средствима за живот, обучавању заната и издвајњу из корумптивне средине. Завод Елмира прави је модел институцнја ове врсте због индивидуалног казненог поступања са притвореницима. Притвореници његови подељени су на више категорија добрчх, средњих и рђавих. Захваљујући своме добром владању они могу прећи из последње класе у прву и овим доћн до слободе. Ово се даје тек пошто се утврди, да јо притвореник способан да ради какав занат. Ослобођени мора за време од шест месеци нодносити заводу извештаје о свом владању, и тек после годину дана беспрекорног владања добија потпуну слободу. Број спасених у овом заводу износи, према званичним подацима, 70 до 83 од стотине. 1Ч)ца Луција Бартлет недавно је у Италији завела једну инститацију американског сисгема пробе. По овом систему, уоловно осуђени малолетник поверава се нарочитом надзорнику, који га надзирава, штити и иотп .Јмаже за време условног рока, остављајући га и даље у кругу породице (ако ова није рђава). Слични патронажи основани су у Риму, Турину, Флоренци и Неапуљу. Али, пошто нема наде, да се злочин може уништити и са најширом применом превентивних мера, мора се прибећи и репресивној акцији, али са средствима потпуно различним од оних која нам данас стављају на расположење казнени законици. Данашњи казнени систем сматра злочин као последицу „рђаве« воље злочинчеве; идеја о „погрешци« постала је битни услов за досуђивање одговарајуће казне. Противно овом казна, према схватању

криминалне антропологије, одбацује оваку идеју освете да би искључиво постала чиста и проста одбрана друштва против опаоних личности. На супрот моралној одговорности, позитивна школа истиче одговорност социјалну, по којој свакн треба да одговара због самог Факта који јв учинио. Једини рационални и легитимни основ казне остаје њен разлог и њене последице искључиво у циљу друштвене одбране. Да би казна одговарала овом новом основу, она мора бити сразмерна и прнлагодна, не само схватању права и повређеној дужности, већ исто тако и инстинкту злочинца. облику злочина итд. умрав свему томе што лрипада антрополошкој природи злочинчевој. Према овоме потребно је, пре свега, иснитати антрополошки злочинца, и на свој начин утврдити којој категорији злочинаца он припада, па тек по том досудити му индивидуалну казну. Поменимо и осуде са неодређеним роком трајања, које се већ корисно примењују у иојединим америчким државама, и по којима је време трајања казне остављено на оцену директорима казненнх завода и завода за поправку. Условно ослобођење сличне је природе, и усвојено је у већини законодавстава, али се ретко примењује. Криминална антропблогнја захтева, да се условни отпуст даје тек ио извршеном антрополошком прегледу осуђеног, како се њиме не би могли користити непоправими и душевно оболели злочинци. Све ово, само у много већој мери, вреди и за условне осуде, које су такође усвојене у многим законодавствима, па и у италијанском. 'Келијско затварање, које је исто тако бескорисно као и скупо, треба потпуно напустити. И приликом примене казне, и приликом њеног извршења, као и приликом примене свију мера, које су одређене да злочинце врате друштву слободне, активне и покајане, после нарочптог и за сваку категорију злочинаца различитог казненог поступања, мора се водити рачуна о индивидуализацији, заснованој на психоантрополошком испитивању. За рођене и непоправиме злочинце најбоље је и најзгодније средство њихово елиминисање из друштвене средине. Ово се најбоље може постићи ако се ове опасне личности оставе у сигурним местима, најбоље у земљорадничким колонијамн, као вечити затвореници. Злочинци из навике, који се веома тешко могу распознати, пошто су у блиском сродству са рођеним злочинцима, морају се потчинити скоро истим мерама као и ови, али нешто блажим с обзиром на њихов, мање онасан криминалитет. Случајпе злочинце, нарочито поједине њихове категорије, као што су н.пр. псеудо — злочинци, не треба кажњавати затвором, да не би подлегли његовом рђавом утицају. У место овога треба нх кажњавати осетнпм новчаним казнама и осуђивати их на накнаду штете, на прннудни рад без затвора итд. Свака казна за злочинца из пасије била би некорисна и свирепа, па с тога

је довољно осудити их на компезацију учињеног зла. Политичке злочинце, за које постоји већа вероватноћа да ће пасти у поврат, треба прогнати из земље у којој су злочин извршили, и у којој би га могли поновити. И најзад, за душевно оболеле злочинце позитивна школа предлаже специјалне етаблисмане, у које би се они затварали и неговали. На овај начин, и у овом последњем и у гореизложеним поступањима са злочинцима, општи циљ друштва биће племенит. Оно ће се моћи осигурати од личности, које му могу бити онасне, без освете. Агсћјуев сГ Ап1ћгоро1одје СппппеИе Ј6 190-191/1909.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ (ваставак) VII Изнена^еве. Господин Етијен, шеФ јавне безбедности, известио је одмах, по савету Марк Жордана, гроФа де Сексто, да се не удаљује од куће, нарочито сутра око десет сати, јер ће се доћи к њему ради извршења последње Формалности, пре но што се приступи сахрани јадне грофице Долорес. ГроФ де Сексто наредио је својој послузи да га пробуди тачно у девет сати и у десет мање четврт био је већ готов. ГроФ је био потпуно миран, кад му је дошао шеФ јавне безбедности у пратњи Марк Жордана, кога гро» није познавао. Мало пооле дође и иследни судија са својим писаром. ГроФ је бпо још увек безбрижан и присебан, а кад се појави на вратима Марк са оном старицом из улице Перголез и са служавком његове милоснице Жиане, гроФ мрдну обрвом и па његовом се лицу показа више љубопитство, него лп страх. Примио је већ био и целу посету у своме малом салону на првом спрату, и сада ое почео питати шта ли се може очекивати од њега и каква је та Формалност коју ваља испунити. У салону је била савргиена тишина, само је ше (> париске полиције говорио са истражним судијом, који је држао у своме цепу већ спремљено решење о притвору гроФа. Свн присутни били су потпуно мирни и посматрали су непрестано гроФа, на чпјем се липу сада јасно показивало узбеђење и узнемиреност. Нарочито га је плашило маркизово присуство. Зашто ли је дошао амо уз пратњу полиције и иссражног судије ? Да нису почели веровати његовој оптужби? ГроФ није смео нодићи очи, ни погледати свога зета већ је непрестано гледао преда се, шта више, није смео питати ни шта се тражи од њега, јер се бојао да дрхтање гласа