Полицијски гласник

БРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 373

не изда његову узбуђеност. Просто није знао шта да ради. Овако Кутање није могло вечито да траје, јер га прекиде шеФ париске полиције који је ословио чувеног детектива: — Ви имате реч, господине Марк Жордане! Кад је шеф полиције изустио горње речн, сви су се присутни узнемирили а нарочито гроФ де Сексто који пребледе као смрт. Знао је за име чувечог детектива и знао је да се његова помоћ транш за најзагопетније кримин&лне случајеве. Зашто ли је он дошао овде? ГроФ га погледа и поче несвесно дрхтати. Од једном Марк Жордан устаде и рече: — Веровало се у самоубиство гроФице де Секста. зато, што су врата била затворена са унутрагпње стране собе. Због тога је цео свет држао, да их је затворила сама гро ица како је нико не би изненадио приликом извршења њене намере. ИоказаКу в;»м господо ако ми дозволите, рече Марк Жордаи, пришавши иследном судији да је лако затворити врата и са спољне стране. Окренувши се гро &у, рече: Молим вас покажите ми грофичина врата господине гроФе, и отпратите ме до истих, а ви госаодо изволите са мном. — Шта то значи, рече гроФ? — То значи да хоћу да расветлим цело ово питање. — Али то није потребно, господине, пошто је накнадно утврђена цела ствар, рече гроф, који беше више мртав, но жив. И целом је свету познато, да се гроФица сама обесила. — Не зна то цео свет господине. На првом месту не знам ја и у самоубиство не верујем. На ове последње речи детектив је тако оштро ударио гласом, да је гроФ уздрхтао, мало је Фалило, да падне на земљу и најпосле промрмља. —- Па шта хоћете ви ? — Да пронађем виновника. — Али ја вас не познајем господине, рече гроф, и не морам да вршим ваше каприсе. Оставите ви моју жену да мирно почива! — Изгледа ми, као да вам баш није стало то тога, да се ово питање потпуно расветли ? — Господине! — Држао сам обратео. Ви сте њен муж. Држао сам, као што рекох да ћете ме ви на ирвом месту преклињати, да употребим све своје силе да би пронашао виновника. — Ваше су ми услуге непотребне господине, и питам вас, ко вам је у опште дозволио, да се у мој дом увучете ? — Нисам се ја увукао, господине, рече детектив већ сам ја довео цело ово особље: шеФа полиције, истражног судију, маркиза де Ксименес, и ову госпођицу. — У коме циљу ? (СВРШПЋЕ СЕ) С Француског Милутин Т. МарковиЋ

ПОУКЕ И ОБАБЕШТЕЊА

Учињена су нам ова пигања: I Деловођа општине горњо-бело-речке, пита: »Један грађанин овд. није дошао суду општине г. бело-речке на одређено рочиште 23. септембра т. г. ради расправе спора са другом парничном страном, нити је изостанак оправдао, те га је председник општинског суда реФерисао и тражио да се казни. Према овоме реферату, суд општине г. бело-речке узео је окривљеног на одговор, и пошто свој изостанак није оправдао, то га је на основу § 128. грађ. судског поступка, за недолазак на одређено рочиште, својом пресудом од 29. септембра т. г. Бр. 2210, осудио на 6 дин. новчане казне у корист општинске касе и 2 дин. у маркама за пресуду. Осуђени је изјавио је жалбу на ову иресуду и иста је са свима актима достављена Првостепеном Зајечарском Суду на разматрење и решење; ну првоотепени суд својим решењем од 3. новембра т. год. № 19.418. није се упустио у расматрање ове пресуде као ненадлежан, наводећи да је надлежан за разматрање само оних пресуда, које су изречене по III части крив. законика и враћа исту пресуду са свима актима да се пошаље надлежној власти на расмотрење. Моли се уреднигатво Полиц. Гласника за одговор: 1. Да ли је ово решење првостепеног суда правилно и на закону основано; и 2. Ако је решење првостепеног суда правилно и на закону, која је власт надлежна за расматрање овакове пресуде и по коме законском пропису?« — На ова питања одговарамо: У § 128. грађанског судског поступка, који прописује казну кад једна парнична страна не дође на време на рочиште, ништа не стоји: има ли места жалби против осуде или не, и ако има, онда којој власти, те би се анолого наређењу § 239. поменутога закона могло узети да жалбе у опште и не може бити. Али како су наређења чл. 27. у вези са чл. 202. Устава земаљског, као доцнија, поставила начело, да се против сваке одлуке нижих власти може изјавити жалба вишој власти, то налазимо да и у овом случају осуде мора бити места жалби. Како ова осуда потиче из примене једнога специјалног закона, то за разматрање одлуке није надлежан првостепени суд, него надлежна полицијска власт као надзорна у смислу чл. 33. закона о уређењу округа и срезова и одлуке Касационог Суда од 17. Фебруара 1904 године Бр. 1594. Према овоме, жалбу са актима осуде треба послати надлежној среској власти па ће она учинити даље што треба по закону.

II Један полицијски писар пита: „По једвој тужби за дело из § 375 а. кривичног закона, донесена је пресуда, да се оптужени ослободи кривичне одговорности по основу застарелости, али да се као слабији у праву упути на суд, да тамо доказује право својине. Против ове пресуде он је изјавио жалбу, коју је предао ово среској власти, али је саму жалбу адресовао не првостепеном суду, него на начелство окружно. Како је пресуда наслоњена на § 375 а крив. закона, те би за разматрање био надлежан првостепени суд а не начелство то је сада настало питање: да ли му је жалба у опште благовремена кад је ненадлежио упућснл а другу није дао на суд у року од три дана. Моли се уредништво за обавештењс: треба ли ову жалбу послати начелству, коме је и упућена, или првостепеном суду, који је надлежан за разматрање, и ако треба овом последњем онда да ли је благовремена?® — На ово питање одговарамо: Сличан случај био је предмет сукоба између Првостепеног Суда округа београдског и начелства истог округа, и ми ћемо овде изнети и разлоге суда и начелства и одлуку Касационог Суда, у колико је то за саму ствар потребно. Дакле, акт начелства од 9. јула ове годинеБр. 5822, упућен Касационом Суду, гласи: Против овепресуде среске власти, Стеван Табаковић и Милан Табаковић, изјавили су благовремено жалбу, коју су адресовали на ово начелство, а предали је преко поште власти среза лосавског. Власт среза посавског предписом својим од 3. јула т. год. бр. 11523, спровела је овоме начелству исту жалбу са свима односном актама на расматрање и решење. Пошто је ожалбена пресуда донесена на основу напред поменутих примедаба првостепеног суда округа београдског, и како је истом расправљено и питање о кривичној одговорности жалиоца за дело из §. 375 а крив. закона, то је ово начелство нашло да оно није надлежно за расматрање и решење ове жалбе, па је предписом својим од 6. ов. мца, Бр. 5712, сва акта овога предмета нерасмотрена спровело на расматрање и решење првостепеном суду округа београдског. Првостепени суд округа београдског. вратио је нерасмотрена акта овога предмета овоме начелству преднисом својим од 7. ов. месеца бр. 24109, који г ласи : »Жалба № 10202, као што се види из ње саме, изјављена је начелству округа београдског на пресуду начелннка среза посавског № 8789, и од начелства се тражи да исгу попишти, а не првостепени суд. »Без обзира на то, што је пресуда донета за дело, из § 375-а кр. закопа, пр востепени суд округа београдског не м оже се упуштати у расматрања поменуте пресуде, кад жалба није суду ни упућена, нити се тражи интервенција суда, већ начелства.