Полицијски гласник

ВРОЈ 48.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЂА 29. НОВЕМБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИјСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а чрема потреби и внше пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање ва пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара иа годину за државна и општинска н< длештва, а за све друге нретплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједпни бројеви „Полицијског Гласиика" не нродају се. Рукониси се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара прве класе начелства округа рудничког Василија Лазаревића, секретара исте класе начелства округа нишког, — по потреби службе; за секретара прве класе начелства округа нишког Јована Л. Илића, секретара исте класе начелства округа пиротског — по потреби службе; за секретара треће класе начелства округа пиротског Милорада Матића, начелника исте класе среза лужничког по потреби службе; за полициског писара друге класе среза подунавског Милана Цветковића, потициског писара исте ктасе управе вароши Београда — по потреби стужбе; за полициског писара друге класе среза тамнавског Добривоја Костића, полициског писара исте класе среза ваљевског, — по потреби службе; за полициског писара трећо класе среза ко !алшчког Милована Радојевића, полициског шкара нсте класе среза мачванског — по молби; за полициског писара треће класе среза мачванск 1Г Мирослава Жупањевца, полицисв-ог писпра исте класе среза левачког, — по ттреби службе; за полиц1кког писара треће класе на челства округа подринског Радивоја Лоцића, полициског писар I исте класе среза т&мнавског — по молби; за полициског писара тј^еће класе среза колубарског, округа ваљевског, Милана Рајковића, полициског писара иоте класе начелства округа подринског — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза левачког Душана Магића, практиканта Министарства унутрашљих дела, и за полициског писара треће класе среза ваљевског Јоксима Брашића, полициског

писара исте класе среза колуоарског, округа ваљевског — по потреби службе. Из канцеларије Мигшстарства унутрашњих дела. 24. новембра 1909. г. уБеограду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Латр Нешић, секретар друге клазе начелства округа рудничког, на основу § 70. закона о чинозницима гра^анског реда, стави у стање покоја с пенсијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 24. новембра 1909. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутратпњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Василије 'Годоровић, полицијски писар треће класе среза копаоничког, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе у интересу исте. Из канцеларпје Миннстарства унутрашњих дела, 24. повембра 1909. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕШЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

НАСТАВАК

Претпоставимо ли да дужник ргор1ег гет избере овај другн пут, може ли се тада рећи да њему не треба допустити надметање зато што би он бно инсолвентан, услед чега постоји врло велика вероватноћа да неће бити у стању измирити излицитирану цену, ако би продаја на њему остала ? Ни најмање, јер ако дужник ргор1;ег гет буде пустио да се добро, на коме постоје туђи терети.

попише н прода, то је, не стога што је он презадужен, него просто зато што је интерес његов такав. Поименице, његов ће интерес бити такав, ако хипотековане тражбине које стоје на његовом добру износе више него што ово вреди: дужник тада нема материалнога рачуна да све те тражбине исплати, како би спречио своју евикцију. Истина, ако би он то учинио, он би имао право обратити се личном дужнику, који му дугује заштиту за случај евикције (§ §. 554., 555. и 655. гра^. зак.), нарочито ако је пренос својине извршен теретним уговором (продајом и куновином, разменом, сШш 1П 8о1и4ит); али на шта му ово право, ако је траденс презадужен, презадуженост која се може сасвим извести из тога Факта шго је он добволио да се над њим врши принудна егзекуција? У једном таквом случају, дакле, дужник ргор1;ег гет има сасвим интереса да не исплаћује хипотекарне повериоце, већ да остави да ови добро узму у попис и јавној га продаји изложе, уверен да ће, на овој, исто добро купити по једну цену која стоји далеко испод суме свих хипотекованих тражбина. До душе, он и тада трпи евикцију —• јер он сада држи своје добро по другом основу г , по основу куповине на јавној продаји, а не по основу уговора по коме га је дотле држао али његова ће штета ту бити много мања него да је, у циљу спречавања пописа и продаје свога добра, измирио сва интабулисана примања. Из овога излази, дакле, да, за искључење дужника ргор1;ег гет од надметања, не стоји онај разлог који смо констатовали за слично искл>учење личнога дужника, због чега и треба допустити дужнику ргор!;ег гет да се надмеће: за то лице не може се, као за дужника личнога, претпоставити да излицитирану цену неће моћи исплатити,. јер односно њега презумпција презадужености не постоји, као што је то случај са личним дужником').

!) У иотом омислу, за француско право, Во11агс1, Со1те4-Ваа§е е4 Сс1а980П, ор. сЦ„ II, р. 452. Чл. 711. Франц. грађ. суд. поступка вели да (ез аоои^з не могу