Полицијски гласник

СТРАНА 376

ПОЈГЛЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48.

Постоји само ова тешкоћа: како може дужник ргорЂег геш лицитирати и купити своју сопствену ствар ? Ту правну немогућност ми смо навели као разлог и за искључење личног дужника од надметања. Ми мислимо да, ни у овом погледу, обе ситуације, ситуација дужника ргор!ег гет и она дужника личнога, нису идентичне. Јер, док је лични дужник власник и у својим односпма са повериоцима — иначе како би се ови могли наплаћивати, за оно што им он дугује, из добра у питању? —дотле, за повериоце хипотекарне, дужник ргор1;ег гет као и да није власник дотичнога добра; јер, када се овако не би узело, већ обрнуто, то јест да се дужник ргор1ег гет има сматрати као сопственик и према њима, -како би повериоци могли тражити наплату својих тражбина из тога добра? Зар то не би значило да једно лице својим добром , плаћа туђ ду7, противно правилу да се један дуг може наплатити само из имања онога који дугује (§. 471. тач. 1. где се воли: »За извршење пресуде не могу се узети у попис: туђе сгвари... 0 )? Ово објашњење, које се, најзад, може, примити за случај да је дужник ргор1:ег гет прибавилац једног добра које је већ било под хинотеком, када га је прибавио, не задовољава за случај онога дужника ргор1;ег гет који је, за обезбеду дуга једног лица, допустио стављање хипотеке на своје добро. Он. је ту пристао да, иротивно горе наведеном правилу, одговара -својим добром за туђ дуг. Ипак, и овде треба допустити дужнику ргор1ег гет надметање, јер би иротивна солуција водила томе резултату, да би, као пгго смо то горе показали, наше законодавство такво лице излагало евентуално сигурној штети, без икакве користи било по повериоце било по личног дужника, а, приликом тумачења закона, треба избегавати интерпретације које би законодавцу сличне намере придавале 1 ). лшштирати за дужника (1е за131), а то сгога што, у Фраицуском праву, странке не могу личнр водити спор како у периоду суђења тако и у периолу извршеља, већ то оне чине преко нарочитих спомоћних органа суда (1ев оШсгегз шЈпгзкбпеКч) који се зову 1ез ауоибз (В. о овим органима, ВопП1з, Тгапе е1гтеп1а.1ге с1'огдат8аНоп јисИсгагге, с1е сотреГепсе еГ с1е ргосе(1иге, РгешГег 8ешез1;ге, р. 42 ; Оагзоппе!;, Ргесгз 6,е ргосб&иге сгт1е, р. 106. Може се рећи да ми, у тумачењу §-а 478. односно наређења да продају треба саопштити и «дужнику }> , и §-а 479. односно одредбе да не може лицитирати ни онај «чије се имање продаје 0 , нисмо доследни. И заиста, код § 478. ми смо речи ддужник^ дали екстенсиван смисао, и под њом смо разумели и дужника ргоркег гет, због чега смо тамо казали да продају треба у опште саопштити власнику добра које се продаје, у опште, то јест без обзира на то да ли је тај власник у исти мах и лични дужник. Међутим, речи: ({ и онога чије се имање продаје®, ми смо схватили лимитативно и протумачили смо их тако да од надметања не треба одбити дужника ргорћеггет. У самој ствари ту нема никакве недоследности, јер смо ми имали, и код тумачења § 478. као и код тумачења § 479., исти циљ пред очнма, а тај је : да пронађемо вољу законодавчеву, циљ који се мора имати у виду код сваке законске интерпретације. Истина, § 8. грађ. зак. вели: »Сваки да пази на речи, и њихово право значење... );| , али то је баш зато што су речи најбољи доказ о томе шта је заканодавац хтео. Па када и наведени пропис нема други циљ до тај, да они који закон тумаче сазнаду праву вољу законодавчеву, онда из тога излази да, и при употреби тога најобичнијега интерпрепационога правила,

Аустриски закон о извршењима (ЕхесиМоп8ог (1пип§) од 1896. године, у своме § 180., вели, такође, само за дужпика, Вег УегрГПсћ1;е1;е, да не може бити пуштен да се надмеће (»Бег УегрНсМеЈе 181 уош В1е1;еп 1т 018:епеп ип(1 т1 Ггетс1еп Катеп аи8§е8сћ1о88еп <( ), из чега излази да би се могао надметати онај чије се добро продаје. ако он није, у исто време, и дужник, дакле, могао би бити лицитаиат дужник ргор!ег гет, било лично било преко застуиника (законскога или уговорнога). Немачки грађансви законик изречно допушта, у §. 1239., да власник заложене ствари, код покретне залоге, може бити надметач; он само поставља за ово тај услов да власник одмах положи излицитирану цену, јер иначе његова понуда може бити одбачена („Ваз Оећо!; (1ез Ет^епШтегз с1агГ гигиск^елутевеп \уег<1еп. луепн шсМ с!ег ВеНга^ ђаг ег1е §1; лујгЛ «) 1 ). Ако лични дужник не може да лицитира, не треба из тога извести да то ие може ни његова жена, његов син, кћи или други који сродник; сва та лица су способна да буду надметачи, нправно, за себе лично, пошто дужник не може купити на јавној продаји ни лично ни преко заступника. 2 ) Жена дужникова морала би, разуме се, по општнм нрописима грађ. законика (§. §. 109. и 110. у вези са §-ом 920.), бити снабдевена одобрењем свога мужа, дужника, да се може надметати 3 ). треба бпти обазрив, шго ће рећи да, ако би буквално схватање текста одвело једној солуцији која би се противила вољи и намери законодавца, такво схватање дотичнога текста мора се одбацити. Држећи се ових консидерација, 'ми смо и ^казали да се продаја има индивидуално саопштити не само личном дужнику већ и дужнику ргоркег гет, јер је воља законодавчева да се продаја индивидуално саопшти свима заинтересованим лицима, а међу овима је, нема сумње, и власник добра. које се продаје, и ако он није дужник. Нема спора, да би законодавац п њега спомеиуо био, да га се је само сетио, јер еасЈет ев1; га^о. Наше екстенсивно тумачење овде н-ије ништа друго до једна прнмена тумачења аналогијом. На исти начин дошли смо, код интерпретације речп : (( п онога, чије се имање продаје у у § 479., до тога решења да се не може из јавне иродаје искључити дужних ргор1;ег гет: воља законодавчева је овде била да се не надмеће онај чије се имање продаји, стога што се узима да то лице, као инсолвентно, не може платити излицитирану цену, ако ова на њему остане, што значи да је законодавац ту могао мислити само на. личног дужника а ие и на дужника ргор1;ег гет, за кога се не може рећи да је инсолвентан, због чега нема разлога искључити га из надметања. 1 ) В. и § 816. (717.) немачкога грађ. судског поступка. РШтд, Бег Ке1сћ8-СШ1ргоге88, 8. 591. (ВегНп, 1 907). 2 ) У овом смислу да се дужник не може надметати ни преко нуномоћника, можемо навести решење одељења Касационога од 22. Маја 1874. бр. 872.. В. И. Крстић — Г. Никетић, ор. сИ., стр. 431. ( (( Дужниково се имање продаје. Он даје иовац другоме да за њега купи добро које се продаје. Касациони Суд ништи продају, примећујући, да дужник нити може сам лицитирати нити другога опуномоћити да за њега лицитира^. ^ос. сИ.). 3 ) И ако у пракси врло често жена дужникова лицитира не као озбиљан купац већ једино стога да би деФинитивпо отуђење мужевл>овога добра одуговлачила, ипак извршплац продаје не би могао, по том основу, одбити дужникову супругу од надметања. Н. Крстић вели о томе овако: «У томе што је жена дужиикова искључена из лицитације, јер је извршилац продаје држао, да лицитира само зато, да изигра продају, налази се узрок да се униШти продајаА Ово је одлука Отипте Седнице Касационога Суда од 18. Августа 1875. год., бр. 3689., против које је био Н. Крстић. Н. Кротић — Г. Никетић, ор. сИ., стр. 432..

Тако је, по Вој1;агс1-у, СоЈте ^-Паа^е-у Иц01а88оп -у (ор сИ;. II, р, 452), и у Француском праву. Аутори тп додају да жена дужникова може имати нарочито интереса да узме учешћа у лицитирању, специално онда када је она хипотекарни поверилац мужевљев, у коме случају она има рачуна да добро на продаји изиђе што скупље. На приговор да жена може бити само привидан лицитанат (1а регзоппе т1егро8ее), а да у самој ствари купује, преко ње, њен муж, аутори одговарају да такав договор Француски закони не забрањују: подметнуте личности, 1еа регзоппез т^егрозеез, забрањује само гра1). законик, и то код поклона (1е8 с1опа^опз - чл. 911. и 1099. тога законика). (нАСТАВИЋЕ С е ) Ж. ПериЋ

продужени злочан (НАСТАВАК) У овом погледу ваља нам овде указати и на равију стИлизацију нашега § 70. кр. зак., којим се подобно своме изворнику овај појам овако одро ()Ивао: § 70: »Кад има више дела, којима се само продужава илн наставља једно и исто злочин тво или иреступлење, огта се не могу узимати за више злочинетва или проступлења«. То би дакле била та делања, која нису самостална, већ стојо у таквој међусогшој вези да се једно другим само настављају. Анализа појма продуженог злочина. Елементи су ародцженога злочина: 1. Јединство воље од сграке оатуженога. 2. Јединство објента аротиваравног нааада , и 3. Једноликост делања (аојединачних актова) којима се ир^изводи иродужени злочин. а.) О јединству воље. Под јединством в >љо ми разумевамо јединство умигаљаја ((1о1и8-а). При нојединачним актовпма свакако може бити ипвесног одлучиваП)а воље, но из јодинства гтападпутога објекта и једноликостн поједилачних актова изв|)шења може се извести закључагс и о јединству умшпљаја од страгте учини >ца и о постојању продуженог злочина Као гпто смо виделн за ово не мора бити меродавгта спољча Форма поједпначггих актова, пећ суштипа долагва учинионовог. Тако ако је учинилац једном прилпком отворио какву гпупу калаузом, друггг иут обгго врата па њој (н. ир. заборавившп да понесе катауз, трећп иут па нскп други ггачигт ускоч1го у н>у (п. пр. кроз прозор и т. п.), то ништа не мора сметати постојању иродуженога злочина. Овај битни еломенат за гтостојање нродуженог згочпна — јединство (1о1из-а има судија да утврди у конкретном случају, за шта се он има да послужи овима Фактима, која су утврђена истрагом. Ако сс оваквом оцегтом постигне таква коистатација, опда ће се уз постојање н осталих изнетих елемената моћи да узме