Полицијски гласник

СТРАНА 378

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48.

долара (250.000 динара) на покриће ових трошкова, признавајући важност те организације и ценећи хвале достојни утицај. који су имали ранији конгреси за добро човечанства у борби противу ?лочина и за уздизање социјалног стања. Америка је велика земља и у њој су далека одстојања од једног места до другог. У Вашингтону, где ће се осми међународни конгрес одржати, не могу се наћи сви заводи и уређења, који су од највеће вредности на пољу модерних казнених завода и других установа посвећених општем добру. У другим местима наћи ће се допуна, те да се виде сви угледни заводи и угледне установе. Учесницима конгреса треба да се пружи што дубљи поглед у американске тековине и у американску особеност, те је за то влада Сједињених Држава предвидела путовања по разним местима; и ирема томе може се већ унапред рећи, да ће научни успех тих излета бити изванредно велик. Модерни американски поправпи систем, неодређена осуда, условна осуда, систем отпуштања осуђеника на часну реч, поступак са превремено отпуштеним осуђеницима, који сами дају обавештења о себи, судови за малолетнике, драговољно старалаштво над малолетницима, све су то најновије установе на пољу модерног казненог правосу^а, којо су у Америци први пут пракгично опробане, и делом се може дати већ и оцена о њима; све ће се оне отворити пред учесницима конгреса и допустиће им се да сагледају у њих, јер од тога могу бити значајни утицаји на будућа законодавства с.вију земаља. Америка је отаџбина међународних конгреса за казнене заводе. Председник Уније Отап!;, 1871. године, опуномоћио је д-ра Е. С. ]Угпе8-а, да у име Сједињених Држава предстане европским владама и да их побуди на учешће на једном конгресу, коме ће бити циљ саветовање о борби иротиву злочина, о помагању у једнообразности казнених законодавстава и о поправци казнених завода. Д-р ХУгпез посетио је Велику Британију, Француску, Белгију, Холандију, Немачку, Аустрију, Италију и Швајцарску са најбољим успехом, и последица његовог неуморног деловања била је та, да је већ 187'2. године у Лондону могао бити одржан I. међународни конгрес за казнене заводе. Лондонски конгрес испунио је наде које су се у њ полагале; он је створио основицу заодржавање будућих конгреса, и у споразуму са учесницима образовао је међународну комисију за казнене заводе, која је такође служила и као подлога за саветовања за даље конгресе. Чему тежи конгрес за казнене заводе и шта је еве обухватио у своме богатом плану рада, не може се видети само из његовог имена. Конгрес треба да је међународна организација: која истражује изворе злочина, мере за сузбијање и предупређивање његово ; која гежи за правилним поступањем и ако је могуће васпитањем, моралним подизањем и рехабилитацијом злочинаЦа; која одабира средства, којима се може помоћи деци и малолетницима да не падају у наручја зло-

чину и да се сачувају од последица ранијих грешака; која лојачава сигурност друштва од злочина и злочинаца, и, најзад, која има у виду постигнуће што је могуће веће једнообразности у казненом законодавству свију землља. Одговарајући тим тежњама, конгресје подељен у четири одељења, ради стручне обраде целокупног нзложеног материјала. Одељење I бави ое осповпим принциппма казнених законика и њиховом практичном применом; ту спадају: организација и управа судова, ток и подела казненог поступка, подела злочина и њихових казни, питања о издавању криваца и тако даље. Одељење II обрађује питања модерне управе казнених завода и ту придружује све што се односн на подизање казнених завода, хигијену казненпх завода, иадустрију њихову, поделу злочипаца, васпитање, поправку и образопање осуђеника, отпуст из завода и старалаштво над осуђеницима по нзласку њиховом из завода. Док у одељењу I контингенат сарадиика сачињавају пскључиво иравници свију земаља, у одељењу II зуступљени су и практичари — чиновници казпених и поправних завода, лекари и други пријатаљи човечанства. То је исто и код одељења III, које се бави мерама за предохрану и које се бадубљује у широко поље социјолошких истраживања о узроцима и мерама помоћу којих би се могло сачувати од злочина. Одељење IV бавп се доцоад и малолетницима. Питање о заштити деце јесте најважније питање нашега времена, те тако у предмет саветовања тога одељења снадају: казнени поступак и извршење казне над малолетницима, као и мере за чување и заштиту деце. У исто време извршни оргаи међународног конгреса за казнене заводе јесте међународна комисија за казнене заводе. Она је састављена из по једног ччана заступпика сваке народпости која је била званично заступљена на првом лондонском конгресу. Комисија се састаје сваке друге године, и њен је задатак, да саставља извештаје о истраживањима у разним државама, и да прнбира материјал за сва питања која су потребна ради горњих саветовања. Као што напред рекосмо, по правилу сваке пете године састаје се међупародни конгрес за казнене заводе; ономе првоме у Лондону следовали су даљи конгреси у Штокхолму, Риму, Петрограду, Бриселу, Паризу и Будим-Пешти. Влада оне земље, у којој се конгрес има да одржи и где је звавично сазван, пружа у најобилнијој мери припомоћ и заштиту од стране власти. Нарочитом одлуком сената и дома репрезентената од 3. марта 1905. године председник Уније опуномоћен је и стављено му је у дужност, да пошаље позиве за 8. конгрес, који ће се одржати септембра месеца 1910. годнне у Вашингтону. Са великим одушевљењем већ се сада у Америци приступило прнпремама, а нарочито су вредни пажње кораци, који су предузети, да би се и јужно - америчке државе придобиле за општи међународни рад на овом лољу, пошто до сада, сем

Кубе и Мексика, друге јужно-америчке државе, нису биле заступљене на конгресима. Обичава се, да ме^ународна комисија за казнене заводе на годину дана пре'састанка конгреса утврди питања која ће бити предмет саветовања и да их са објашњењима што пре да јавности; на тај се начин жели постићи, да се о сваком лредмету прибави што већи број извештаја и расправа од научнпка и интересованих личности. Ти се подаци не читају сви на конгресу, али се прикуле, из основа разраде, изваде се из њих полазне тачке, а што је најбитније ирибере се у један преглед и да се на употребу нарочитом реФеренту као материјал задотични предмет. При том је од важности по успех саветовања на конгресу то, што се питања која долазе у расправу јогп зарана разашаљу што иећем кругу стручњака и тако добију безбројна мишљења о тим иитањима. Конгрес у Вашингтону бавиће се овим питањима : I. ОДЕЉЕЊЕ: ^азнено зацонодавство. Питање 1. Ако се узме, да између принцииа »неодређене осуде« и основних принципа казненог законика постоје правилни односи, онда а) Које класе злочинаца треба подвргавати „неодређеној осуди", а које класе треба да буду искључене од ње? б) Како се може изрећи „неодређена пресуда® без макспмалног и минималног ограничења, а да не доводи у опасност личпу слободу индивидуе? Да ли при непризнавању правилних односа између »неодређене осуде" н основних принципа казненога законика постоји разлог, да се »одређена осуда" ограничи у извесним случајевима и у извесним нравцима? »Неодређена осуда к је једна од најновијих појава у казнено-правном животу, и у Америци је већ у примени у 7 држава Уније. У Европи су тој иојави стручни кругови поклонили озбиљну пажњу, али ипак је она за њу као и сасвим непозната, бар у примени. »Неодређена осуда" одбацује систем одмазде: она полази са те тачке гледишта, да код сваког злочина игра велику улогу наоледност, наклоност, нарав, раздражење, случајн ит.д. Степен и мера тих околности не могу се никад п^орачунати, то је за то немогуће одмерити праву кривицу и сваком извршеном злочину прикључит-и »одређену пресуду". К томе још узима се у обзир судијино: схватање, особеност и расположење. За то »неодређена осуда" у принципу одбацује времено ограничење изрицања пресуде нрема тежинидела: она неће у опште да казни дело, већ личноот учиниочеву и мисли да ће при томе моћи бити најправеднија, кад као крив оглашени учинилац само буде осуђен на казну лишења слободе, али кад се њено трајање одређује по сразмери његове способности да буде у олободи без штете за јавну ОПШТНОСТ. (нАСТАВИКЕ Се)