Полицијски гласник

СТРАНА 380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48.

свију. У тишини су прешли степенице; иза гроФа ишли су истражни суд^џа са гпеФом париске по.тиције, за њпма Марк Шордан, а за овим она старица из улице Перголез са младом служавком. Док су се они попели горе, цео је свет веЈ) био тамо. Марк Жордан приђе вратима. отвори их, показа риглу са унутрашње стране врата и рече: — Сада ћу затворити ова врата, господо, са спољне стране. Он извуче из џепа парче свиленог конца, протури га кроз кључаоницу, закачи риглу и затвори врата. Дакле, господо, ви видите да је ствар и оувише проста за једног вештог човека. Сода над се повуче конац, ригла је потиснута, и врата су затворена са спољне стране. Сада конац треба прекинути и извући. За време ове мале демонстрације, гроФ се од страна и узбуђења купао у зноју, али се ипак трже и енергично рече: — Па шта хоћете с тим? — Хоћу да покажем да је гроФица могла бити убијена и да тај сам Факат, што су врата била затворена изнутра не значп, да их је она морала сама затворпти и према томе сама себи одузети жпвот. — То је могуће, али још није доказано да је убијена. — Доказаћу ја и то. — Ко је то могао да има користи да убпје моју јадну жену ? — Па ви ! рече одсечно Марк Жордан. ГроФ посрну од овог удара, али се ипак поче отимати и промрмља: Ја! да ви случајно мене не окривљујете ? — Да, вас, јер вам је био потребан новац за вашу метресу. — Господине! — Тако је, тако је, јер је тестамент направљ.ен у вашу корист. ГроФ беше као без главе и најпосле рече истражном судији. — Наредите му да ћути, госиодине! Ваша је дужност, да наредити овом човеку, да не говори и да ме но клевета, јер ме не познаје. — Моја је дужност, рече иследни судија, да само слушам. ГроФ је био тако узнемирен, да није знао шта ради, аи светина га је била толико забунила, да најпосле рече : — Да сенеко окривп за овакав ужасан злочии, а нарочито човек мога положаја, потребно је имати сигурне доказе. — Имам их! изјави Марк Жордан. — Ви их имате ? — Да, господине. — Који су то докази што стоје противу мене ? — Радо ћу вам их показати. Прво сам хтео да покажем овом особљу, да је могуће затворити врата изнутра. А сад ако будем доказао да сте ви купили калем свиленог конца — Ја? — Да, господине. — Баш сам љубопитљив! — Сиђимо у ваш кабинет за рад. ГроФ више није имао снаге да се одупре. Изгледао је као човек. који је осуђен на смрт и кога воде на губилиште. Одмах је мирно пошао тамо, без једне

речи. Кад су ушли у грофову канцеларију, Марк Жордан му показа једнуФијоку и замоли га, да је отвори, са овим речима: — Изволите отворите ову Фијоку, господине грофе, — А зашто ? — Да бисте нашли калем свиленог конца, којим сте се послужили. да затворите врата. — Ја ? Истражни судија се погледа са шеФом полиције, а старица и млада служавка дрхтаху од страха; сада им је било јасно, зашто је њихово присуство било потребно. Међутим, гроФ се беше потпуно изгубио. Изгледао је, као да не схвата постављена питања. Али му Марк Жордан оштро рече: — Отварајте ову Фијоку! ГроФ обори главу, извуче кључ и отвори ијоку. Детектив одмах извади калем свиленог конца итриумФално рече: — Ево, господо, конац, помоћу кога је гроф затворио врата, пошто је убио гроФИцу. Овај конац купљен је код ове старице, Розе, која има малу радњицу у улици Перголес. Он показа калем конца старици и упита је: —- Јесте ли ви продали овај калем свиленог конца ? — Јесам. господине, и то овој младој девојчици, која служи код грофице од Тора. Млада девојка, ио имену Консцспција, посведочи речи ове старице. ГроФ пе рече ништа, већ отвори једна врата, која беху иза њега и одједном нестаде. Маркиз лежерно уздахну и узвикну: — Најпосле, смрт моје сестре неће остати некажњена! Знао сам ја, да се она није обесила, већ да је убијена. За ово време, шсф полиције са својим жандарима гонио је убицу и ухватили су га баш у моменту, кад је испио чашу извесне шпеције. Дејство отрова било је ужасно. ГроФ је само узвикнуо и онесвешћен пао у руке жандарма. Један од жандарма. који је препео грофа у другу собу, прича ужасне детаље: Док га је иреносио у другу собу, гроФ је страшно повраћао и на уста избацивао парчад од црева! Цела му је утроба савршено изгорела од ужасног дејства отрова. Одмах за овим, инспектор полиције, са комесарима и жандармима, отишао је у улицу Вебер, у којој је станоеала гроФица од Тора, која је после већих напора ухапшена за убиство гроФице де Сексто. С Француског Милутин Т. Марковић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Деловођа општине варошице Мионице пита: »Један општински суд, пресудом својом казнио је извесно лице са 10 дана

затвора, за дело из § 327. тач. 1. крив. закона, и ту пресуду над ооуђеним одмах извршио, у смислу § 15. и 16. полиц. уредбе. Осуђени изјави жалбу противу горње пресуде, и дотични првост. суд, са извесних својих разлога, аоништи ожалбену пресуду. Докле је сва та процедура између општ. и првост. суда извршена, осуђени је казну издржао и пуштен у слободу. Настаје питање: 1. Могу ли дотични општ. часници бити кривично одговорни, што је неко издржао затвор, а о тој његовој казни не постоји пресуда — јер је понигптена? 2. На какав начин општ. суд може да правда ту своју радњу — лишење слободе, кад пресуда о томе не постоји? 3. Шта у оваквом^случају треба општ. суд да ради ? Учтиво молим уреднигптво, да преко () Полиц. Гласника« изволи изнети своје мишљење о овом конкретном случају". — На ово пптање одговарамо: По § 15. и 16. „Полицијске Уредбе«, властп могу одмах извршивати своје пресуде за дела из § 327. кривичног закона, не чекајући да пресуда прво постане извршном. Према томе, ако је ислеђењем утврћена кривпца по § 327. т. 1. за коју је општински суд изрекао пресуду, и нема доказа да се општински суд намерно учинио „повиним", онда општински часници, који су изрекли пресуду и одмах је извршили, не могу одговарати за лишење слободе, јер им је закон пружио права да ураде оно што су урадили. Та околност, што је првостепени суд поништио пресуду из каквих формалних разлога, не ка^ује и то, да тој пресуди у опште није било места него само то, да је пронуштено извршење једне законске одредбе и кад се и то испунп, онда суд има права да. донесе нову аресуду, којом би издржану казку затвора урачунао и обухватио. Чак и у случају, да је првостепени суд нашао да не сгоји дело из § 327. кривичног закона, али не буде било доказа да је општински суд намерно хтео овим путем лишити слободе осуђеног, не би часници могли одговарати за лишење слободе, пошто су они ушли у оцену дела и нашли да стоји случај § 327. т. 1. јер се за погрешну примену зжона не може одговарати. Наравно, да би у овом последњем случају осуда била. неправедна, и за такве се случајеве у извесним земљама даје задовољење за неправедно одлежани затвор. али наше законодавство још није усвојило ту праведну новину. Како, међутим, овај пример казује. да се брзим извршењем пресуде може нанети неправда појединцима, то је савстно да се увек сачека одлука надлежног суда, па онда приступи извршењу пресуде. Да су, у осталом, пзнесени и разлози првостепеног суда са којих је пресуда понигатена, онда би се могао дати прецизнији одговор.