Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

НЕКОЛИКЕ НАПОМЕНЕ ИЗ ЗАКОНА 0 ШУМАМА Заиста нема ни једнога позитивно.га закона који је тако мало поотигао свој циљ, као што је то закон о шумама. У место да их сачува овај закон директно помаже сатирање шума. Он би се са пуно права могао назвати закон иротив шума. Али и он тако рђав, ваљда да би се ирациопалност његова довела до врхунца, погоршан је сасма противзаконнм тумачењима од стране судова к нехатом управних власти. Ми немамо намеру да се за сад детаљно бавимо овим законом. Хоћемо само даучинимо неколике практичне напомене. I. Најопаснији по својим последицама у закону о шумама јесте члан 133., који прописује поступак око ислеђивања шумских кривица. Он наређује да ће протокол чувара шума сам собом бити ј авна исарпва, која је потпун доказ и о томе да јо извршено дело п о кривичној одговорности оптуженог. Али да би протокол имао карактер јавне исправе нужно је да он буде уредан. Члан 133. зак. о шумама изрично побраја реквизите ко.ји су нужнп за уредност протокола. Протокол, који се у судској пракси назива протокол чупара шума, постаје не само акцпјом јодне власти — чувара шума, већ акцијом три разноврсне власти: чувара шума, опгптинског суда, на чијој је територији извршено шумско кривпчно дело и начелника среза на чијој је терп,торији пзвршена шумска кривица. Свака од те три власти има.у изради протокола оделиту дужиост. Целокупан протокол биће уредан тада, ако је свака власт, која у његовој изради учествује, уредно свртпила овоју дужност. Ево у чему се састоји та уредност. А) Чувар шума дужан је да поднесе реферат онштннском суду оне општине, на чијој је територији доло извршено. Противу оптуженог биће овај реферат потпун доказ само тада, ако је чувар у н.ему потврдио: а) да је оптуженог ухватио на самоме делу — при извршењу; б) да га је ухватио на путу из шуме кад дрва носи. 1 ) Ако би чувар поднео реФерат по чувењу или по сведоџби других, који су горосечце видели, онда такав реФерат не може имати снагу јавне исправе. Констатације чувареве у реФерату морају бити резултат његовог чулног запажања. Свој реФерат чувар је дужан да напише и поднесе општинском суду у року за 5 дана од дана кад је дело извршено. Треба добро разумети да се ре®ерат мора

ВРОЈ 49.

поднети у току тих 5 дана, а не пошто и цео пети дан протече. Ако се овај размак времена не буде поштовао, онда ни цео реФерат нема карактер јавне исправе. В) Задаћа је општинског суда да изврши увиђај на лицу места и да утврди да је дело горосече заиста извршено. Докле, дакле, реФерат чуварев има поглавито да служи као доказ о личпости виновниковој, увиђај општинског суда нма да служи као доказ о поотојању дела. И тај увиђај мора бити уредан. Његова је уредност у року за који треба да се извршп, у ирисуству лица чије присуство закон тражи, у саставу уредне исираве и шиљању њеном на време полициској власти. а) Дан кад је суд примио чуварев реФерат долази у онај петодневни рок, за који је чувар дужан да га поднесе. Тај дан за општински суд не рачуна се. Данп трају од ноноћи до поноћи. Рок за општински суд почии.е дакле тећи од следеће нолуноћи дану кад је реФерат прив?љен. Од тада па за 24 сата, дакле до друге полуноћи дужан је општински суд изаћи на лице места и утврдити постојање дела. Не учинн ли он то у овоме року протокол губи карактер јавне исправе. /?) Увиђају мора присуствовати председник или кмет, два грађанина, чувар шума и окривљени. Изостанак ма кога од ових лица повлачи за собом ни-итавост протокола: Али, пошто је увиђај доказ противу окривљеног, то се свакако он не може силом нагонити да доказ противу себе даје, т. ј. ои се силом не може доводити на увиђај ако неће да дође. Међу тим пошто закон тражи његово присуство, то је онда пужно окривљеног позвати на увиђај тако да он има материјалне могућиости да дође и да му присуствуЈв. Не буде лн оптужени на време позват, протокол не вреди. Позивање треба да се констатује у самој исправи о увиђају пли у засебном рецепиоу по коме је он позив примио. У исправи исто тако треба да се каже да је он лично присуствовао увиђају јер се то на други начин не би могло утврдити, пошто окрпвљени не потнисује исправу о увиђају.Ч у) Исправу о увиђају, у којој треба рећи кад је увиђај вршен. где и шта је на лицу места констатовано, треба да потпишу председник или кмет, чувар и два прпсутна грађанина. б) Овај увиђај дужан је општински суд да спроведе начелнику свога среза у току нет дана од дана његова извршења. В) Акција начелнкка срееког, која је нужпа за уредност протокола јесте свега

СГРАНА 388

сто придржава идеје о поправци и свима је средствима брани. Може се очекивати, да ће и новн конгрос нагласати оправдану наду па поправку осуђеника, али да ће, на основу искуства која. су показали најновији понравни системи, ограничпти вероватност поправке. Измена мисли, искустава и погледа обећава да ће пружити неоцењнв материјал, и желети је, да се тиме успе. да се впше снаге и средстава концентришу према онима, који су „опособни за поправку", а да се за „неспособне за поправку® препоручп извршење казне, које ће више одговарити стварностп и потреби. Питање 2. Какве поправке треба учинитп у погледу превременог отпуштања осуђеника из казнених завода? Бесмислица би била, хтети помишљати на поправку осуђеннка, а не изложиги пх васпитним утицајима. Ко хоће да васпитива, не може то учинити само претњом и применом казнп; пре ћо изгледи на награду бити олементп способпи за поправку и подстицање на рад. За то се мора поклопити више пажње пагра^ивању за добро владање за време ооуде. Награда за којом ће највише тежити један осуђеник, јеоте раније отпуштање из сужањства. Парламенти су се годинама и годинама бавили тим нптањем и оправданим жалбама следовали су поправни прописн. Али би се ипого више могло учинити, кад би се меродавпнм местима, која су тако удаљена од праксе, ттачинио приступачан екстракт искустава која је на том пољу имала модерна наука о казненпм ааводима. За то нико није боље у стању, нити је ико више позван него међународни конгрес, да он то учини својим одлукама, ношто ће идуће године имати и богата искуства о новом американском систему отпупггања осуђеника на часну реч и личио давање обавештења о самоме себи. Питање 3. Која су најбоља средства, да се осигура продуктиван рад осуђеника, парочито у малим казненпм заводима ? Овнм се питаи.ем није ишло на то да се узме у дискусију цела област радова по казненим заводима: хтело се само да се расветли рад у казненим заводима, у колико је он од важнос.ти по психнчко и морално добро осуђеника. Лако је питање како ће се у велпки.м заводима оптеретити радом осуђеници са дугим осудама и како ће се ти радови организовати, према питању како с ) могу сиабдети радом осуђепици, чија осуда траје 3—14 дана или 1—2 месеца. исто тако п притвореници под исграгом. чије је трајање лишења слободе иотпуно неодређено, а нарочито још у малим, месним затворима, који имају највише по 10—20 затвореника, на можда и мање. Многе хнљаде индивидуа, које су затворене по таквпм малим, месним затворима свнју земаља, много пате, телесно и морално, под притиском нринудног нерада. Мора се желети и надатн, да ће саветовања на конгрссудатп подстрека за предузимање мера, које ће бнти у стању да и у овом правцу пруже помоћи. ( свршиће се)

') У закону ое вели : < ( Ш умар, подшумар или чувар шума кад ухвати иеког у горооечи или о дрвима на путу из «државне шуме *. По овоме би изгледало да, ако је чувар ухватио некога на путу из општинске, сеоске, манаотирске шуме, онда његов реФерат не би вредео. Такво мпшљење је јако погрешно. Текот је непогпун услед великог немара са којпм је у опште рађен закон о шумама. У иотоме чл. 133. вели се даље да ће протокол потппоати: (1 шумар, кмет ит .д. и ако би се и то отрого схватило онда не би вредео ни један реферат који потпише чувар шума или подшумар, већ само шумар. И онда би шумар, административни орган целог округа, требао да обиграва шуме, да хвата горосечце, у горосечи или на нуту из државне шуме!"

2 ) Ево још један доказ да они који су израђивали закон о шумама, а на име чл. 133, или нису знали шта су радили, нли су правили закон такав, како ће кизну сваки горосечац моћи избећи. Закон тражи да оптужени ирисуствује увпђају. Строго тумачећи не би вредео никакав увиђај на коме не би присуствовао оптужени, онако исто као што не би вредео ако не би на увиђају био чувар шума. Ннгде се у закону не каже: ако је оптужени зват на увиђај па није хтео доћи. онда се то сматра као да ]е и дошао. Пракса која овако поступа у суштини својој не оснива се на закону. Али се она оснпва на прекој нуждн, јер пошто ни један горооечац не би увиђају хтео присуотвовати, то се онда ни противу једнога не би могао прибавити доказ о кривици.