Полицијски гласник

ВРОЈ 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389

то да на њему стави свој аријем. Дан нријема мора битп најдаље пети дан од дана увиђаја, Сваки даљц рок поништава цео протокол. ( свршиће се) Живко ТопаловиЋ судски писар.

ПОУКЕ И ОБШШТЕЊА

Учињена су нам ова питан>а: I Г. Влад. Живановић, полицијски писар, пита : пПо чл. 0. закона о пепсионом Фонду, сви дејствителии чиновници боз разлике, плаћају по 6 динара улога за пенсиопи фонд — осигуроња ужитка удовица и деце умрлихчнновпнка, који сс улог уредно од сваке мосечне плпте наплаћује. Решеп.ем Господшга Министра Унутр. дела, кажњен сам губитком једпо-месечне илате у корпст пенспоног Фода за удовпце п децу умр.шх чпновника. И, кад ми је ова казна наплаћена, онда ми је пстовремено узет п месечни улог у 6 дипара. Дакле н ако ми је једно-месечна плата одузета у корпст пенсионог Фонда ипак ми је и редован улог, који иде у исти фонд — наплаћен. По здравом разуму и логичном тумачењу одредбе чл. 5. закона о пенсионом Фонду, приходи из којих се фонд образује јесте поред осталих п приход од дисцпплипских и адмпнистративних казни, изречених над државним службеницима. Па кад се моја једио-месечна плата уноси у пенсиони фонд . опда сматрам да за тај месец не треба да платпм редован улог у 6 динара. Молим уредништво да опо изволи објаснати". — На ово питање одговарамо: Ирво конс.татујемо, да г. Живановић погреншо мисли : да сви чиновници плаћају месечно с главе на главу по 6 динара на име улога по члапу 6. закона о пенсионом Фонду за удовице и децу умрлих чиновника, јер ова законска одредба сам ) утвр^ује дужност плаћања, а о количпни улога не говори ништа. Количина редовног месечног улога одређује се Краљевскпм Указом усмпслутач. 5. чл. 5. поменутог закона, п према носледњем указу она је 6°/ 0 од месечне плате. Што се тиче питања: да ли је било места наплати редовног улога кад је цела плата унесена у фонд у смислу тачке 7. поменутог законског наређења, уредништво налази да томе није било моста, јер је основни улог везан за плату, коју чиновник прпма и из ње се и нздваја процентуалпо, па како у овом случају г. Живановић нијс имао ништа да прима, јер је цела плата унесена у фонд иутем казне, није се из ње ништа могло ни издвојити за редован улог. Управо онако, како би приватни повериоци, кад би их било, бнли лишени свога заложног права, пошто је плата путем казне одузета, те није могла за њих служити као заложни објекат, одузета је и могућност наплате редовног улога. Тражитн од дотичног чиновника, да плати из џепа ванредни улог и за лсоеце

кад је цела његова плата одузета багп за тај пензпони фонд , било би више него неправда. Треба се обратити Управи Фондова да иогреиЈно паплаћену суму врати, п она ће, нема сумње, п сама признати неправичпост, коју је учинило надлештво, које улог прибира, свакако из бојазни да не одговара за пропуштену дужност. II Г. Радојко М. Илијић, учител> у Велаиовици среза качер-ког, пита: »Лепо молпм урсдпиштво за следеће објашњење: забрањује лн став 2. Чл. 152. зак. о уређењу округа п срезова оннм лицима, која су испунила усЛове из Чл. 58. истог закона, да не могу бити чланови срссне скуиштине , а која су у клкиој јавној државној и у опште плаћеној служби као: свештеницн, учитељи, општински писари п т. д.? — Јор су већипа општнна у овом срезу изабрале за чланоае среске скупштине учнтсље, иисаре општинске и председнике на основу Чл. 144 зак. о уређењу окрупа п срезова; а њихов је избор поништно начелнпк среза качерског на осиову става 2. Чл. 152. и 110 закона о уређењу уга и срезова?" — На ово питање одговарамо: Став другн члана 144. закона о уређењу округа и срезова гласи : „за члана среске скупштине може бпти изабран сваки онај, који има услове прописане чл. 58. овога закона«, који говори о окружним посланицима. Чл. 58. опет тражи, да поред година старостп (ЗО)сваки морл нмати иуслове нз чл. 53. в. 71. и 105. закона о општинама. Ако би ова законска наређења довели у везу са чл. 110. закона о уређењу округа и срезова, који поставља ограничење сажо за чланове окружног одбора, и искључује: народне посланике, председнпке, кметове и све чиновпике у државној п у опште алаКеној јавној службп, несумњиво због тога што ови због своје одређепе службе не би могли вршити службу чланова окружног одбора, онда би се могло узети да чл. 152. треба да има исто значење које и чл. 110., т.ј. да се ограничење односи само на чланове среског одбора, а да се на среске посланике одпоси само онај став из чл. 110. који говори да не могу бити лифераити и предузимачи за рачун среза. Али кад се ово литање цени само по редакцији става другог чл. 152. овога закона, како у осталом мора и бити, јер се по позпатом начелу мора узети да је законодавац у овом члану, као доцнијем, хтео да ифази своју намеру о овом изузећу, онда председници општина, кмотови, чиновници, учитељи, свештеници и сви остали који су у каквој јавној плаћеној служби, не могу бити срески посланици, ако своје положаје не напусте. На сваки начин, законодавац је хтео да прошири ово изузеће код среских посланика, како би сједне стране искључио из редова ових све оне, који би ма у ком иогледу могли бити зависни од утицаја државних власти (председници и кметови), а с друге отране да у поло-

жаје среских посланика а евентуално п чланова ореског одбора уђу само они, који нису везани никаквом сталном службом, која би трпела штете и уштрба њиховом службом у улози среских посланика и чланова одбора. Према овоме гледпште среског начелника иравилно је. III Суд општине варошице Рашке, актом својим Вр. 3147, пита. ».У § 31. Ур дбе о механама п кафанама прописано је, да могу приватни нривремено улражњавати крчму у својој згради — мехапи — које су норед пута н служе искључиво за путнике, а коју дозволу даје Г. Мннистар унутр. дела. Како у овом законом прошсу није објашњепо: да лп на тс прпвремене крчме морлју дотпчни имати п лично араво Суд молп уредпиштво да то објаенн?" — Па ово пптаи.е одговарачо: Одобрење, које се даје у смиелу ^ ■И. уродбе о мехапама, важи само за медто и равна се оном праву из § 11.. 12. п 15. поменуте уредбе. Према томе, било да у оваквим привремоним зградама моханише сопственик исте, било закупац, он мора имати и лично право, за које се плаћа такоа из т. 73. зак. о таксама. За право, пак, механисања у згради која нема механско право, наплаћује се такса из т. 75. поменутога закона по 100 динара годишње од соп 'твеника. IV Суд општине седларске, актом својим Вр. 1941, пита: Моли се уредништво да даде следећс објашњење: »Кад један грађанпн има забран до имања свога комшпје, које је пос.ејано усевом, па се од истог забрана берићет комшијски оштети, да ли је дужан онај сајбија, да платп штету берићета само онолико, колико капље забран, или колико лад чини од забрана у дотпчно засејано имање комшнје. И да ли се ово односн и на ону гору, која је засађепа?« — На ово пптање одговарамо. »О штетама, које се чиие усевима и виноградпма сађењем багремова око њива п ливада, као и самим забранима постојп распис г. Мпнпстра Народне Прнвреде од 14. јануара 1903. год. П№ 21903." Нека га суд изна1)е у својој архиви и из њрга ће впдети шта му ваља радити у случајевима које нстиче Распнс овај штампан је и у бр. 48. „Полицијског Гласника« за 1905. годину, као одговор под I.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е • Божин Јовановић, коцкар из В. Дренове, који је био у прптвору код наче.пшка среза трстеничког због преваре, побегао је из боднице где је био на дечењу.