Полицијски гласник

СТРАНА 392

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50.

чиновнику то било познато, Фактичко је, пошто се стављање под стараоштво неког лица због душевне оболелости"не објављује преко званичкних новина, противно, дакле, ономе што смо видели за стављање расипника под туторство (чл. 146. закона о старатељству. 1 ) д. Удате жепе. Удате жене не могу, у принципу, закључивати уговоре без одобрења својих мужева (ј>. §. 109. и 110. у вези са §-ом 920. грађ. зак.). Због тога полициска власт, ако се као надметач истиче какво лице женскога пола, треба да се извести да ли та женска није удата, па ако јесте, да јој, за лицитирање, тражи мужевљево одобрење, иначе да је одбије. Јер, ако би он допустио да се удата жена надмеће и без тога одобрења, могло би се десити то: да жена купи пописано имање, па да јој муж тај њој уговор не одобри, услед чега би се исто имање морало поново продавати. 2 ) Може ли на јавној продаји бити иадметач страни иоданик? Иема спора, да треба одговорити аФирмативно. ако се тиче продаје покретних ствари, пошто су, у Србији, страни поданици способни, онако исто као и домаћи, за стицање права на покретним добрима, иод условом, разуме се, законодавне узајамности (раципроцитета — §. 47. грађ. зак.). Пигање је само о томе, да ли они могу лицитирати и па продајама непокретних добара? ') Г. Д-р Драг. Араиђеловић, у евојој расправи: Неоиособпост душевно оболелих лица (Архив'за иравпе и друштвене науке, 1999., евеека за Септембар, стр. 118., прим. 19.), вели да «Аналого чл. 146. зак. о старатељству (код г. Аранђеловића стоји, исгина, чл. 151. речепога закона, али то је, свакако, штамнарска грешка, ношто се тај члан, 151., тиче саевим друге ствари) треба ставл>аље и скидање старатељства над душевно оболелим објавити преко званичних и других. новина 0 . Ми ћемо на ово приметити само то да, ако је законодавац друкчпје, у овом погледу, поступио са душевним болесницима него са расипницима — он, на нме, изречно, у чл. 146. закона о стар., наређује да се стављаље (иао и скидање) стараоштва над распикућом обзнани преко званичних новина, док то не тражи за стављаље (и скидање) туторства над душевно болесним лицима, — то је, јамачно, сгога, у главном, што су ова иоследња лица, као што смо и горе казали, по иравилу пнтернирана, због чега појединци нису, као када је реч о расипнику који остаје у слободи, изшжени да са њима ступају у правне трансакције н да се, тако, евентуално оштете. Претпостављајући да је стављање под стараоштво душевнога болесника објављено, мада заком то не тражи, преко (( Сриских Новина )} , не може се узети да постоји презумпција шгјз еј; с1е шге као када је случај из чл. 146. закона о стар. (стављање расипника иод туторство) — да је то стављање сваком познато. Јер, законским претпоставкама, биле оне ШП8 е4 Је шге или 1иг18 1ап1ит, има место само тамо где о томе постоје изречне одредбе, и те се одредбе морају тумачитн у најужем смислу. Члаи 146. закона о ст&ратељству, који једну такву презумпцију (она је, понављамо, шпз ек с!е 1иге) за случај расипништва ствара не може се распрострети и на случај стараоштва због душевне болести. Фрапцуски иравници, саобразно чл. 1350., став. 1., свога грађ. законика, веле да су законске претпоставке »с1е с!го1к зкпсЈ^, то јест прописи о тим претпоставкама не могу.бити иредмет тумачења аналогијом. (В. ЕасапИпепе, Ргбсгз д,е 6,гоИ смИ, 4. II, р. 895). 2 ) Удата жена не може, без одобрења мугка, лицитирати ни за другога. Јер, као што смо то и на једном другом месту казали [в. нашу расправу: О ргаупдј зробођпозН ћос1 идоиога о рипотобзЊи (N6ћоНће рНтеМе па 61. 1990. [гапс. дгас1ј. х&ћотћа), оштампану из загребачког Мјезестћа, 1906. год.], удата жена не може код нас, без одобрења мужевљевога, закључити ни уговор о пуномоћству, па ии пда када она тим уговором задобија, не својство ластодавца, већ својство пуномоћника (§ 621. срп. рађ. зак.).

; V«

То питање поставља ое због једног закона од 2. ангуста 1856. год. по коме страни поданици не могу бити сопственици негтокретних добара у Србији. По њему, дакле, имати способности за стицање непокретне својине, то је, у Србији,једно нолитичко правс, допуштено само домаћим поданицима. Тај закон изменио је, у том погледу, § 47. грађ. законика који је, у питању полозкаја странаца у Србији, усвојио законску узајамнос.т (реципроцитет), саобразно изворнику тогп нашега законика, грађ. зак. аустриском, 1 ) што ће рећи да пи онај страни поданик који би доказао да српски поданици могу, у његоиој земљи, бити пласници непокретних добара, не би био опособан таква добра прибавнти код иас. Тако, н.пр., страни поданици могу бити сопственици градских непокретних добара у Румунији (они не могу бити само власници непократних сеоских добара, ирема забрани чл. 7. румупскога Устава од 1 866. год.), што ништа не би помогло једном румунском поданику код нас: оп у Србији не би, ипак, могао бити сопственик ни град:ког непокретног добра. Да би један странац имао способност да буде, у Србији, власник непокретног добра, потребно би било да се он. може позвати на какав уговор закл.учен изме^у његове земље и Србије, уговор по коме поданици те земље могу бити власници пе окретних добара у Србији. Другим речима, код овога арава, права власништва па непокретностима, наш грађански законик је, изузетно од §-а 47.., установио динломатску узајамност (реципроцнтет). Да додамо одмах да, благодарећи конвенцнјама које је Србија закључила са појединнм државама и у којима је она признала поданицима тих држава да могу бити сопственици непокретних добара у Србији, практична важност закона од 2. августа 1856. веома је сведена. 2 ) (свршиће се) Ж. ПериЋ

ПРОДУЖЕНИ злочин (наставак) СаучешЋе у продуженом злочину. У данашњем законодавству саучешће у кажњивим делима акцесорне је природе, кривично-правна одговорносг саучасника цени се према природи кажњивога делања, која је утврђена у логледу учиниоца. Сад, кад је учпннлац крив за продужени злочин, шта ће бити с његовим саучасницима, хоће ли се и они у сваком случају казнити за саучешће у ') В. §. 33. тога законика. 8*иђепгаисћ, СоттепГаг гит аИдетегпеп оезГеггегсћгзсћеп ШгдегИсћеп ОезеЊђисће, Вапс1 I, 8. 88. 2 ) Навешћемо, у прилог горљега тврђења, п.пр. уговор о трговини и пријатељству са Великом Британијом (од 28. Јуна 1893. год.), трговински уговор са Аустро-Угарском, вотиран и санкционисан код нас у Августу 1908. год., али још непримљен од стране Аустро-Угарске, итд.. В., о праву странаца да буду вдасници непокретних добара у Србији, изврсну студију г. Ђ. Павловића, Ое 1а сопсННоп јиггсНдие с1ез &1гапдег8 еп 8егМе, штампану у париском часопису Јоигпа1 с1и д,гог1 1п1егпаПопа1 ргг^е, година 1884..

продуженом злочину или не ? Одговор је аФирмативан. Овакав закључак с правом се изводи како из правног положаја ове Форме кривичног делања, који је законом утврђен (в. § 47. срп. каз. зак.) тако и из природе продуженог злочина. Како је продужени злочин недељив, а саучасник одгоћара као и учинилац, онда би он морао да одговара за продужни злочип и онда, кад би његово саучешћебило ограничено само на један акт продуженога злочина. 19 ) Исто тако кад би саучасник појединачне актове учиниоца сматрао као самосталне делнкте, а не као сукцесивне акгове продуженог злочина, и ако се они појављују као такви, оп ие би могао одговарати за реални стпцај већ само за продул^ени злочин. 20 ј Про и:жођењс оваквих правних последица не може се узети да је правилно; оно се може да отклони, у колико зависи од појмл продуженог злочина, кад би се тај појам избацио из закоподавстиа. Тада саучасннк не би морао да одговара за продужени злочин и онда, кад он у њему није ни участвовао, већ само у једпом делању учиниоца, за које би он тада и одговарао. 21 ) Исте правне последице добијамо и за саучиниоштво т. ј. при заједничком извршењу деликта од страпе два или више лица. Ако је један од љих суделовао само при једном акту продуженог злочина, он ће ипак одговарати за цео тај продужени злочин. 2 ' 2 ) 0 принципу пе ђјз Шет. И овде морамо извести исте консеквенце као и раније. И у овом питању меродаван јо појам о јединству продуженог злочина. Према томе изречена извршна пресуда по делу гГродужеиог злочина има значај ствари једном суђене и пресуђене (гез јисПса1;а), ма њоме и не били обухваћени сви појединачни актови тога злочнна, и оптуженоме се не може више да суди за тај злочин по принципу

,9 ) Бер ор. С1к., стр. 211. (прим. под 1 и тамо наведени писци; (Олсхаузен ор. сИ. код § 48 и 7.) 20 ) Шр ор. <нк, стр. 210 и ниже наведени нисци; Меркел ((Бг Ас1о1Г Мегке1, РгоГеззог т бЈтаззћиг^, Еећгђисћ с!ез Беи^зсћеп 81;гаГгесћ1;8, 81и($агк, 1889 Ј,) Уџбеиик немач. крив. права, стр. 147. 21 ) Бер (стр. 211) увиђајући овде изнету незгоду вели, да при паметној примени казне, у конкретном случају неће наступити осетие строгосги за са}'часника, упућујући ради тога на пропис § 59. немач. казн. зак. (в. и § 54. а) нашег казн., зак.). Другим речима, и ако саучасник према закону има да одговара за деликт онако, како се исти појављује према главном кривцу, овде му ие би требало применити отежавање казне. Ну, на сваки начин да ово мора стварати тешкоће судији при одмеравању казне, јер овамо кривац (тај саучасник) тобож треба да одговара за продужени злочин, а опет не би требало да му то казну пооштрава. Много је простије и боље кад се тај појам избаци. 22 ) Види о опоме интересантна разлаган>а код Бер-а на стр. 113. примедбу под 2) и тамо паведене писце. За натпу расправу није од значај:> спор о томе да ли се овде (ко.т саучиниоца) може према њиховом умишљају, за једнога да узме да стоји продужени злочин, а за другог реалнп стицај злочина. (Види о овоме на напред означеном месту а и код Олсхаузена, § 73. п. 18 в.). Наша судска нракса и овде не води рачуна о јединству продуженог злочпна, па би по њој сваки одговарао само у онолико у колико је и суделовао.