Полицијски гласник

БР0.1 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 393

пе 1)18 1п 1(1ет. У овоме погледу без утицаја је то са каквих се разлога иије суднло о једном пл н другом акту тога злочина; он је недељив, тужба за један његов део обухвата цео недељиви злочин, а тако и судгка просуда; и у новоме поступаљу не би се могло судити ни о чему новом, већ само о делу, које је већ једном пресу^ено. 23 ) У овом случају нови судија имао би дужност да оценн само то, да лп су и ти нови актови, који нис.у раније бнли обухваћени, сукцесивни актови продуженога злочина, о коме је раније већ суђено, и чим би то утврдио, одмах би се имала да донесе одлука: да је раније пресуђено и о тим гштовима, као несамосталним састојцима једне целине; и да онп због тога више не могу бити предмет суђења. Главно је то, да ли је ранији судија. у времену суђења, имао правпу могућност да суди и о овим актовима (а он ју је пмао ако су ти актови већ били учињени пре него што се раније судило) и да су ти актови саставни делови једне целиве, по мнењу овога новог судије, па да стоји разлог за примену начела »пе 1)18 ш 1с1ет 0 . 24 ) И тако примена појма продуженог злочина може и у овој прилпци да произведе последице, које су штетне по нравосуђе. Лопов, који је учинио какву крађу у продужењу, може да буде осу^ен само за један, можда иајнезнатнији, појединачни акт, па ипак услед тога не би могао доцније да буде суђен ни за какав други акт, који би са оним, о коме је суђено, био у продужењу. 25 ) Закључак. а) Појам продуженога злочина почива на научној основи, на развићу учења о јединотпу и множпни злочина. Наука је схватнла да се и са више радњи, учињених у разним временима, под извесним погодбама може да учини само једно кажњиво дело — један продужени злочин. Овакво схтатање нашло је практичну п-римену у законодавству, као начин за ублажавање оштрих одредаба о кажњавању стицаја кажњивих дела. Нашло се да је пеумесно да се за једно једино продужено дело — кривац казни збиром казни које би заслужио кад би учинио више кажњпвих дела, већ да га у том случају ваља казнити за то једно дело једном казном, само му ту казну треба пооштрити за то, што је вршење дела у више маха нродуживано.

23 ) Тако писци у опште: Шр, стр. 219. нрим; под 2) и тамо наведени писци ; Олсхаузен код § 73. и 14 в.) и 21 с ; X. Мајер-АлФелд, стр. 350. 24 ) Впди Биксамер «0 применп принципа «пе 1 ј 18 1п ■Јет® у области продуженог и колективног деликта". Тибиженшка дисертација 1896; Бер, стр. 222. 25 ) Обр стр. 223 и тамо наведени писци. До душе, код нас, према нашем пропису § 70 а) к. зак. и § 248. крив. с. пост. не може се у опште кривцу да суди ни за какво дело, које не би било веће од онога, за које је тај кривац већ био осуђен, без обзира на продужење, само ако је то дело већ било учињено у времену суђења за раније дело. Ми не налазимо разлога за опстанак оваквога начела и надамо се да ће се оно избацити у нашем будућем законодавству, подобно законодавствима других држава.

Оваква примена показала је у пракси добре резултате у погледу ублажавања казие за овакве деликтиозне а-орме, али се не може порицати да је руковођење овом институцијом ишло веома тешко и непоуздано, наиме: није иађен никакав поуздан критеријум за утврђивање ове Форме кривпчнога делања, који би се лако могао да примени у сваком случају, већ се при тој примени сусрећемо с разним погледима. Показало се да је саовим несигурпа иравилна и једнообразна примена овога пој.ма у правосуђу. 2 ") (свршићк св) М. С. ЂуричиЋ члан касационог суда. ОСМИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (свршетак) III. ОДЕЉЕЊЕ: Мере за предохрану. Питање 1. Какви су успеси постигнути одлагањем казне ; може ли се даље умањавати потреба извршења казне ц да ли треба желети, да се шире такви и слични закони? Пракса, да се код малолетних и до сада некажњапаних осуђеника извршењу казне приступа после извеснога рока, све се више и више проширивала последњих година, па је донесен читав низ готово сличних закона и с ове и с оне стране океана. 0 постигнутим резултатима вођена је брижљива статистика, и њени ће се закључцп претресати на конгресу. Могуће је, а и потребно је, да се утврди, дали је ограничење извршења казне пмало за последицу угушивање злочина, да ли треба желети п да ли треба сматрати као предохрану. ако се погодним законским мерама условна осуда буде још и даље разрадила. Питање 2. Какве мере треба предузети за потискиваи.е прошње и вагабондаже, нарочито с обзнром на модерна криминална начела? Каква правила треба примити за куће за принудни рад просјака и скитница? Прошња и вагабундство свуда су поникли као земаљска невоља, а и опште је мишљење свуда подједнако, да је необично тешко господарити тим, у претежној већини карактерно слабим, бескућним индивидуама. У заводима су оне под строгим надзором често вредне и доброг владања, а дохвате ли се слободе, коју не могу да подносе, понова падају у старе грешке, нрошњу и нерад. То су махом људи, који су неподесни за живот у слободи, и које се, у основи узевши, 2в ) Тако у току нашег излагаља, ми смо изнели наше гледшпте о суштини овога појма према науци и према садржају прописа § 70. нашег казн. зак. У потврду нашег гледишта изнели смо и разлоге, које дсле признаги научници права и ми имамо уверења да је те гледиште тачно. Међу тим наша дугогодишња судска пракса поетупа сасвим противно томе гледишту. По нашем нахођењу, ово такође показује како је руковање овим појмом у пракси несигурно и тешко.

најбоље осећају у заводима; ту покажу често своје не мале способности, те тако бар нешто учине корисно. Велико је поље, које овде има да буде предмет претресања. Мажда ће конгрес.у поћи за руком да укаже нова средотва и путеве, помоћу којих би се могао исцелити овај рак на телу сваке државе или помоћу којих би се могло постићи бар неко побољшање. ПитањеЗ. Како је могуће, док се обраћа толика иажња поправци злочина*ца, олакшати тешко бреме економске врсте, које пада на иородицу осуђеника, те да породице не буду теже кажњене него ли сам злочинац? Према садашњем стању законодавства тежина казне лишења слободе често теже погађа иородицу него осуђеника. Док осу^ени ужива скровиште, храну и одедо, лекарске услуге, лекове и т. д. као нешто по себи разумљиво, дотле породица, лишена хранитеља, махом трпи најгору невољу, а често још и пропада не само физички , већ и морално, Ту је преко потребна помоћ. Свакако да и месна друштва за помоћ сиротињп и друга добротворна друштва пружају ломоћи, али ко би једном мало дубље сагледао у живот тих породица са ужасом би морао констатовати безграничну беду, која годинама траје услед сужањства храниочевог, чија су прва жртва невина дечица! Има сваковрсних средстава још да се заштити породица деликвентова, коме је изречена казна лишења слободе. Осу})еницима би се могле повећати бар у неколико премијс од рада, те би се могло још више него до сад постарати, да новац иде сиротним породицама осуђеничким. За тим би се још могло пружити породицама олакшцце и на тај начин, што би се у таквој невољн хранитељи пуштали на одсуство са осуде или на условни отпуст. —■ Могло би се штедети и код улрављања казненим заводима, али само не код рубрике »снабдевање«. Тако добивена средства, путем повишења раденичких премија, њих пружити породицама које су у стварној невољи право је и јевтино. То би много више допрнносило добру друштва и за то, што би се на тај начин много невиних бића задржало на путу врлине, а и много би већи успех отуда произилазио него доцније од васпитнога завода, куће за поправку и казненога завода. У осталом обе мере — смањење извесног дела раденичких премија породицама осуђеничким, као и пуштање на одсуство са осуде или на условнп отпуст у случајевима доброг владања, у цнљу заштићавања породица које су у стању нужде — биле би одлично спомоћно средотво за све тежње поправци. Можда ће конгресу поћи за руком да задобије пријатеље за ове мере. Питање 4. Да ли су имали успеха покушаји, који су чињени иоследњих година са интернирањем лијаница и душевно неурачунљивих лица или поновних повратннка у нарочите заводе? Један од најистакнутијих напредака модерног извршења казне јесте то, што