Полицијски гласник

ВРОЈ 51 и 52.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 413

и као психомоторну особеност. Да би то распознао, чинио је покушаје са пуцањем бича, мешањем карата, удевањем игле и нарочито са сечењем хлеба. Само већина левака — не сви — имају већу снагу и већи обим леве руке, исто тако као и дешњаци у дес-ној руци. Леваци су бар половина пореклом из таквих нородица, у којима је то у опште чест случај, а људи су у двоструком броју са том особеношћу него ли женске. Важно ^е, да у умешности лева рука већином надмаша дг сну, што говори у прилог функционелној надмоћностн десне половине мозга. Тако се могу разумети и неке аномалије у писању левака. Код њих је често и муцање. Даље се показало, да су леваци у војсци мање употребљиви и да су мање добри војници него дешњаци, те је редак случај да постану каплари или подофицири, а чест да су судски осуђивани. Истраживање трагова од ногу. (Са слнком). — Д-р Ханс Грос учинио је недавно једну врло важ у опаску за истраживање трагова од ногу, те је нарочито преиоручујемо нашим истражницича, да је имају на уму при своме раду. Колико важан толико и тежак задатак при утврђивању постојања дела каквог злочина састоји се у истраживању трагова од ногу нађених код места дела, пошго су они ретко кад потпуно изра-

а

жени, да би се редом могли снимити. По правилу налазе се само мали долови трагова, код којих се увек мора понова да утврђује, да ли су заиста произашли од какве човечје ноге или су само ма какве друге теренске неравнине; па и кад је човек сигуран да је нашао остатке од трага, ипак најближи може пронаћи опет па већем одстојању. Пајвећа се тешкоћа сасгоји, дакле, у томе, да се нађе правац, у ком се траг има даље да тражи т.ј. у ком је правцу ишао онај који се тражи.

И овде можемо наћи поуке посматрањима из обичнога живота. Посматрајмо само ма који пут, стазу, која нија нарочито направљена, већ су је изгазили људи по трави или сличном терену. Тако ћемо утврдити, да такви путеви готово никад не иду у правој линији, већ вијугасто, и по правилу су изгажени у лукове, који овда онда заједно иду, нешто мало остану сиојени, па се опет одвајају. Узмимо људи долазе од а (види слику) и остају неко време сви на истој стази; већ код 1) мимоилазе се неколицина лево, неколицина десно ; код С се опет састају, растају се код (Ј, остају на разнпм линијама и т. д. Видимо, дакле, да људи — о томе се може свако уверити код сваке путање ове врсте — ретко иду право, већ одступају у лукове, један пут десно и један пут лево. Тешко би било утврдити, да лн један део људи одступа у десно или у лево од праве линије, или да ли један исти човек иде један пут овако, други пут друкчнје; вероватније је оно прво, да је то једна навика и да се од ње човек но може лако одвићи. Није вероватно, да ова одступања произлазе само од сусрета двају људи који иду у разним правцима, пошто су они по правилу много даље удаљени један од другога но што је потребно за одступање, и што ипак иста стаза прилично дуго остаје спојена. Што је за наш рад овде поучно, састоји се у томе. што ми у иотраживању трагова од ногу готово увек грешимо, кад их тражимо само у правој линији; увек морамо да имамо у паметн то особено „прављење лукова", те да нсто тако тражимо трагове и десно и лево од правога нута. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Ноћу између 16. и 17. текућег меоеца ухваћено је ово лице на оамом делу иохаре

бакакже радње Светозара Мнлојевића на Врачару, где је дреко будаком [извадидо задља врата и из Фијоке дигло око 400 дииара и два џепна сата.

Оно је изјавило да ое зове: Душан Караџић, бив. пекароки момак, родом из Градишке у Боони, отар 17 година. По пасошу који је код њега пађеи, а за тим и његовим признањем утврђеио је, да јо он извртио пре неколико дана и оиаону крађу Ивану Сабоу, механичару на Зеленом Венцу. Он је, вели, прешао из Босне иролетоо, неко време олужио по Београду, па ое враћао опет у Боону, одакле је дошао пре двадесетину дана — сне без насоша. И ако је овако мдад, он чини утисак дроког крадљивца, што се и ио овим двема оиасним крађама • и његовој одбрани види, те је вероватно да је још коју крађу извршио, тим пре што кријо где је отановао. Ако би ко што о њему знао, мо.ш се да то доотави Управи града Београда.

У ХВАЂЕН Према потерници, која је изашла у 40. броју «Полицијскога Гласннка", комесар Топчндерске Полиције ухватио је Илију Ранђеловића, пекароког момка и спровео га начелотву округа нишког, којо је потерницу и наредило. Према томе престала је потреба за даљим његовим тражењем.

Т Р А Ж Е С Е Миливоје, син Јоце Сабовљевића, из Шапца, отумарао је од куће 13. прошлог месеца незнано куд. Он је отар 10 година, средњег раота, смеђ, на оба ока има белегу. Акт начелотва округа подриноког Бр. 19093. Марица, кћи Димитрија Јелића, тежака из Кнића, отумарала је од куће I. овог месеца и ннје ое више вратила кући. Она је стара 1 4 година, у лицу плава. — Допеша начелника среза гружанског Бр. 32 04 3. Момир, оин Владимира Лазаревића, из Бајине Башге, 8. тек. м-ца отумарао је од родител.а и до сада со није могао пронаћн. Он је стар 14 година, омеђих очију и косе,

сувоњавог лица; од одела има на себи коиоран од шајка, полован зубун од сукна, а на ногама опапке. — Акт начелника среза рачаноког Бр. 16905.