Полицијски гласник

(ЗТРАНА 412

ИОЈЈЛЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51. и 52.

ништво налази. да општински оуд има на то права, ондп. шта треба да учини па да му првостеп. суд пресудо нзречене по тим делима не ништи". — На ово питање одговарамо: По § 4. а Полицијске Уредбе, »и општински суд, врше1,и аолицијску и судску мегпу власт, извиђа и изриче казне о свима иступима, изложеним у трећој чести закона кривичнор«. По § 326. крипичиог закона, који је у III части, »у случајима, који нису у овоме законику а ни у другим специјалним законима предвиђони, п за које није казна прописана, моћи 1»е месна аолицајна власт издавати наредбе". Кад се ова дпа законска наређења упореде онда се види, да општински судови вршећи аолицијску власт долазе у ред месних аолицајних власти, п да опда и они имају право издавања наредаба у смислу § 326. кр. закона. То право још сс јаче види кад се има на уму нлређење § 94. тачке 4. под б. закона о Јпштппама, које је доцније од измена § 326. кр. закона, а у коме се такође утврђује право општинских судова за суђење дела из III части кр. закона, па и право издавања наредаба на основу § 326. поменутога закона. Дода лн се свему овоме још и наређењс чл. 41. закона о уређењу округа и срезова које гласи: »у вршењу своје полицпјске службе срески начелник пздаје полицијске наредбе како за цео срез, тако и за поједина места, у колико нису већ издате од месних аолицијских власти ", па се узме на ум да у срезу могу бити месне полицијске властп само ошптннски судови, онда је право општинских судова несумњиво. Према овоме, иоступак првостепеног суда не одговара закону. Да би општински суд могао да прибави важност својим одлукама, не остаје му ништа друго, него да целу ствар престави својој надлежној власти и моли је да она даље урадп што треба, те да се о ов'.ш пптању издејствује одлука Касациопог Суда, у смислу § 16. његопога устројства. III Суд општине брезовачке, актомсвојим Бр. 1432, иита: »У једпом опшгинском суду иостоје само трп судећа лпца, а то је само иредседпик и два кмета, па су од њих три, двојица рођенп кумови по томе, што су један другом ранпје в°нчавали и крштавали жепску и мушку дсцу, а то нсто и сада чпие. Учтнво се пита и молп уредпшптво, да што нре п волп даЛ обавештење: 1. Могу ли та дпа лпца, као таквп сроднпцп, судити и допоспти разно пресуде, нрчвичне и грађапске природе својих н гра1)апа из других општпна. 2. Ако не могу, којп ће се од њих разрешити, т. ј. да лп млађп или старпји по годинама. 3. Кад нису обадва заједно изабрата, онда да ли ћо се разрешити онај, који је пре изабрат, пли онај који је доцније изабрат и у дужност уведен.

4. Ко ће истога разрепшти и на чију представку, ц да ли о томе мора дати представку и неки грађанин из општине који никакво званпчно лице није, као и којој власти, или ће одбор ошитински разрешити га својом одлуком?« — На ово питање одговарамо : Члапови 71. и 89. закона о општинама, који говоре о сродству општинских часника, помињу и крвно и сродство по газбини, а о духовном сродству не говоре ништа. Како законодавцу није било непознато ово сродство при доношењу помгнутих законских одредаба, најприроднији би закључак онда био тај, да ово сродство намерно није хтео узети у обзир, пити водити рачуна о њему. Али, ако потражимо узроке, из којих је у опште учињено оио искл>учивање сродника између одборника и кметова и ових међусобно, онда морамо признати, да је и кумство такво исто стродство, које би требало да одстраии заједницу рођених кргатених кумова у једноме суду. Да бн се ово питање и службено расправило, може га покренути и општински одбор и полицијска власт у смислу чл. 14*. и 149. закона о онштинама, али је свакако потребно да оно буде регулисано и самим законом.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Ниче као украсни тетовиран знак. Пре кратког времена изашла је у »Мипсћепег ^еиез1;е КасћпсМеп" белешке са предњнм насловом и овом салржином: Међу младим радницпма постоји обичај, да се тетовирају. Док се тај „обичај« код цивилизованих земаља у једпом делу становништва врло јако распростро, дотле га са свим нестаје код опих парода где му је постојбина, у толпко вишо чим дођу у додир са културом. Сваки ко се да тотовирати, обично бира за то Фигуре нлп слике које оп нарочито ноли или које су у ма каквој везп са њсговпм позпвом. Сарадпик поменутог лпста ошко оппсује случај који му се десио у вароши Хале н. 0.: »Срео сам скоро на улици једног радника, по изгледу зидара, где задигнутих рукава гура пред собом једна колица. Једна му је долактица била тетовирана. Нисам могао да верујем својим очима, кад сам у плавој слици унознао мрачне црте Ппчеове. То ме је, по себи се разуме, јако заинтересовало. Да бих се тачно уверио пратио сам овога радиика, који ускоро застаде и спусти своја колнцада би се одморио. Пађох изговор, приђох му II понудих цигару. Тако ми се дала прилика да се тачно уверим о томе, да је то заиста бпла слика Ничеова. Упитах га узгред, кога предстапља та слика. »То је Ниче«, одговори радник. »Нпче? Акојето?" упитах ја радознало. »Па зар га не познајето?« одговорн радник смешећи се сумњиво. »Он је проповедао једну пову религију.«

Ја се иаправих као да ништа не знам о томе и обратио сам му ~е понова питањима. Најзад ми он исприча: »То је био велики философ . Читао сам једну књигу о њему. У њој је била и његова слика. »Треба да се борнш! с( рекао је он«. По том радник опљуну шаке и одгура своја колица даље«. Да ће Ниче бити тако популарпн, и да ће њег-^ва слика служити као тетовнрани украс, то ваљда ни он сам није мислио. Достава власти самога себе. — Да злочинац сам себе достави власти, и то из необичних мотива, у опште је редак случај. Такав један случај изнећемо овде, како су га објавиле »Бге8с1епег Кеие^е Касћпсћ1еп". Једач браварски помоћпик из Дуисбурга пријавио се је добровољно тамошњој полицијској власти са питањем, да ли га што случајно не траже из Дрезде. Он је тамо „нешто извршио", за шта му предстоји казна. Али најодлучније је одбио да сам именује своје казнимо дело. Полицијска власт пошаље питање у Дрезду и тамо се расветли, да је тај човек тамо разбио кофер једног свог друга с којим је заједно ноћивао, и да је отуда украо десет марака. По том је бравар признао, да. је заиста то, то дело за које је питао. Наравно да је власт одмах притворила ову ретку птицу. Необјагањиво је, гата је ову индивидуу могло нагнатн, да на овакав тајанствен начин достави власти свој злочин. Ретка самоубиства. — Е>г Еаз1; износи у »Јоигпа1 оГ МепШ 8с1епсе <( један интересантан случај. Некп Хајер, 55 година стар, напунио је себн уста пугачаним барутом и запалио га да би тако себи разнео главу. Покушај му пије са свим пошао за руком, те су га пренели у болницу за душевне болести и ту је умро после 36 сати од како је у болницу примљен. Пуњењс уста барутом ређе је познато, него ли динамитом. У сличним случајевима обично су самоубице биле рудари или радници по каменим мајданима. Смрт је готово сигурна Пре неколико годнна био је је један редак, интересантан случај у Немачкој. Том су прилнком у једној гпуми нашли разбацане, искидане удове једпога човека, а па прилпчној раздаљини парчад лобање и распрснутн мозак. Било је питање, да ли је случај убиства пли самоубпства. Најзад је нађен исцепан завијутак дпнамита и на њему гатампано име Фабрнке. 1 акоје иоуздано утврђено самоубиство. Новије опаске о левацима. —.Људи којнма лева рука служи као обнчнима десница, пнтересантни су пе само фпзиолошкн, већ и у практпчном животу, за правнике при проналажењу злочпнаца, тпм пре, гато Ломброзо и др. тврде, да међу злочинцима има вагае левака него код нормалних људи. Скоро је 8Нег у своме делу : „Егкепнип§' ипс1 Вес1еи1 ;ипЈЈ с!ег БЈпквћапсИ^кеИ;" изнео резултате које је добио испитивањем три стотине всјника левака. Писац сматра левака не само као анатомску, већ