Полицијски гласник

СТРАНА 406

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51. и 52.

руком да конструише једаи такав фотографски апарат, који се може погодно примеиити за сва снимања која могу доћи у разним специјалним областима криминалне ФотограФије, који је лак за транспорт и при том је у себи сјединио све добре стране које имају специјални апарати полицијских атељеа. Француска влада празнала је одмах савршенство тога апарата и не само да га је препоручила свима земљским полицијским властима за набавку, већ је иарочито тим апаратом снабдела све чиновпике мобилиих бригада криминалне полиције, и на тај начин постигла врло лепе успехе. Апарат се може назвати криминалистичка упивсрзална комора , пошто је у себи на тај начин сјединио све примењене врсте криминалистичне ФотограФије, да потребна снимања (која су придодата сваком апарату у нарочитом, «а свим детаљпзираном опису) може да изврши са највећом брзином и сигурношћу у атељеу криминалног чиновника, као и у лабораторијуму судског медицинара, исто тако као и на удаљенијим пределима. При том се Бертилон потрудио, да руковању апаратом да нешто механичко, да бп олакшао манипулисање ФотограФисања, па чак и на иначе тешком пољу примене метричне и стереометричне фотограФије, тако да апаратом може руковатине само добро извежбани стручниФОтограФ, већ њиме постизава службена коректна снимања сваки чиновиик, који се само упознао са најосновнијим принципима ФотограФисања. Слика, коју овде износимо јесте Бертилонова универзална комора , и то једном у положају за хоризонтално спимање, а други пут у положају за снимање усправно, одозго. Кетиг је на завршетку говора учинио неколика снимања овим апаратом пред учесницима конгреса. После овога предавања говорио је В. Урбан , из Минхена, о универзалном репродукционом постољу, које је он конструисао за радове у лабораторијумима и о успесима при примени разних метода за реконструкцију покварених рукописа. Како ова излагања немају интереса за шири круг читалаца, то ћемо се овде задовољити са досадањим излагањем. Напомињемо још и то, да је Кетиг, дпректор дрезданске полиције, тражио од немачке владе, да следује примеру Швајцарске за оснивање једне или више униперзитетвкпх катедара за научну полицију. Д. В. БакиЋ

ЧЛАН 9. УСТАВА И ЧЛАН 144. А) ЗАКОНА 0 МОНОПОЛУ ДУВАНА

У чешће прилика показује ое, да поједини законоки прописи нису у сагласности са уставним одредбама. Један случај, где је закон у противности са Уставом, налазимо у одредби чл. 144, а. закона о Монполу Дувана. У тој законској одредби стоји: »Ако је кријумчар странац или скитница, а није у могуКности да положи

суму, на коју 6и осуђен био или довољно јемство да, иредаАе се најближој оиштинској или аолицијској еласги, ради стављања у притвор до решења кривице. Моноиолска Уирава расаравља овакве кривице одмах, чим јој се за то јави од стране власти. Издржани иритвор рачунаКе се у казну. Осуђени жалиКе се из иритвора иротиву одлуке Моноиолске Уир аве". По овоме, дакле, законског пропису полицијска власт има права да притвори какво лице, које овај члан предви^а, и то лице има права жалбе по Уставу, али коме, да ли монополској управи или надлежном првостепеном суду, то се у ово.ч закону не каже. Због тога миоге полицијске власти а и судови лутају, то у једном случају расправљају ово питање судови, у другом монополска управа. а у трећем то питање сама полицијска власт расправља не шаљући своје решеше о притвору никоме. По члану 9. Устава » нико не можс ни зашта бити аритворен, нити иначе лишсн слободе, без иисменога и разлозима иоткреиљеног реигења истражне власти«. »Противу решења о иритвору има места жалби ирвостеаеном суду". Дакле, у Уставује јасно предвиђепо. да нико не може бити прптвореп без решења, и да се жалба противу прнтвора изјављује првостепеном суду. А ако и не би жалбе било, истражна власт је дужна послати акта о притвору суду. Овом уставнрм одредбом хтела се зајемчити што боље и сигурније слобода личности, те је за то изриком и предато питаље о притвору као превентивне мере на расправу, и то дефинитивну, независном суду. У овој уставној одредби није се правила разлика између притвора по кривичном судском поступку, и притвора по осталим грађанским законима. Овде је говорено у општс о иритвору т.ј. о лишавању слободе кога лица на територији Србије. Када, дакле, тако ствар стоји и када се тако разуме ова одредба уставна, онла је законодавац одредбе чл. 144. а. зак. о Монополу Дувана био дужан да у томе члану изриком каже, да ће се жалба противу решења о притвору изјављивати надлежном суду, а ако и не би било жалбе, решење о притвору ће се слати суду по званичној дужпости. Јер, овде се не може применити Устав, а нарочито његов чл. 202. „ ио коме губе важност закони и наредбе у колико би биле иротивне овом Уставу «, — пошто су законске измене чл. 114. а. закона о Монополу Дувана доцније од садашњег Устава. Према томе, нити се у овом случају судови и полицијске властп могу држати уставних одредаба, нити, се могу пак, држати одредба закопа о Монополу Дувана. Судови по чл. 146. Устава »суде и решавају само по закону«, дакле, када буду решавали по закону о Монополу Дувана у случају притвора каквога лица, они морају решење о притвору вратити нерасмотрено, јер нигде у закону о Монополу Дувана, а нарочито у чл. 144. а. истог закона, не стоји, да су судови иадлежни за расматрања п решавања и таквих

притвора. У томе законском пропису само стоји: »осуђени жалиће се из притвора противу одлуке Монополске Управе", што значи, да је предвиђено, да се притворенО лице може жалпти из притвора тек после изречене му пресуде пли рошења Мопополско Управе; а гшгде се не каже, да има право жалити се и коме противу самог иритвора. Јер док се иодеди кривица његова, ои мсжо по неколико месеци лежатп у притвору, па шта ваше, може со п ослободити, а међутим, одлежао јо у притвору.по решењу полицијске илп онштписке власти које није одобрио надлежан првостеиени суд. Законодавац закона о Монополу Дувана био је дужап да у закон унесе оДредбу из Устава, да се притворени има право да жали противу притвора надлежном суду, а ако се пе жали, да јс полицијска власт дужна послати акта суду у року од 24 часа. Онда би суд морао таква решења о прптвору расматрати. Ако би и на даље оваква одредба чл. 144. а. закона о Монополу Дувана остала 4 и ако со пе би саобразила уставним одродбама, могле би се чинити злоупотребе од речи » странац и скитница", и стављати у притвор најбољи грађани. Ово бп со нарочито могло деснти, где су Мопополски органи у завад са грађанима. Да ово питање нреко јавности покренемо, дала нам је повода једна одлука једног првостепеног суда. Дакле, по тој одлуци првостепеног суда, суд је нашао, да није надлежап за расматрање решења о притвору каквог странца или скитнице по чл. 144. а закона о Монополу Дувана јер ово реггење није донела истражна, но полицијска влас-т. Суд даље налази да је ово само превентивиа мера да кривац пе побегне и не плати казну и накнаду. Тако 1 исто кријумчар ће се притвора ослободити, ако има да положи суму, на коју бп био осуђен, или ако да довољно јемство, да. ће осуду платити, те и с тога разлога суд налази да није надлежан да расматра решење полицијско власти о притвору каквог кријумчара дувана. Налазимо, да ови разлози првостепепог суда ниоу умесни, јер кад суд тврди, да је иовај притвор кријумчара превентивна мера, онда је и такав притвор исти као п онај по § 131. кривичног судског поступка и по чл. 9. Устава. Прнтвор није казна, по превентивна мера, па ма коЈа власт донела решење о њему, јер се човек лишава слободе њиме привремено, док се његова кривица не пресуди. По Уставу није прављена никаква разлика пзмеђу притвора, већ се изриком каже: »Лична слобода ујемчава се овнм Уставом. Нико не може бити притворен, нити иначе лншен слободе, без писменога и разлозима поткрепљеног решења истражне власти«. Полицијска власт није једпна истражна власт. већ^су и монополска надзорништва истражне власти. Она п ,еко својих контролора иду по селима, врше претресе станова и истражују кријумчарски дуван, оптужују кривце итд. Само су надзорништва овде истражне власти искључиво за монополске кривице, а не и за кривице по кривпчном закону, али су ипак истражне власти.