Полицијски гласник

БРОЈ 51. и 52.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 407

Тако исто но стоји ни тај разлог суда, да кривац мозке притпора да се ослободи, ако положи новчано јемство, те да и с тога оно није прави притвор. По чл. 144 .а зак. о мопополу дувана »странац или скитпица" притвориће се, ако не могадну платпти казну колика буде или ако не даду довољно јемство. Дакле, они ће се притпорити тек онда, кад не плате осуду или тјо даду јемство, а чнм се притворе, опн су лишени слободе, па макар онп доцннјс н полојкили осуду пли јемство, онн су били лшоони слободе. То лишењо слободе неко је виши требао да цени, а тај неко виши је независан суд, ирема чл. 9. Устава. Али пезависан суд пе може то решеље о прптвору раоматрати, пошто није законом о монополу дувапа за то овлашћеп, а суд суди и решава само по закону, а ие по Уставу. На крају овог излагања напомпњемо, да би суд ипак боље поступио, кад би решења о притвору кријумчара дувана разматрао, него ли када их пе би расматрао н решавао, јер би раоматрајући пх мање се огрошио о правду. него када их не би расматрао. Најзад, суд би се одуа;но савести, те би на тај пачин сузбијао евентуалне злоупотребе чл. 144. а. зак. о мопополу дувана. Држимо да јо суд дужап ово учинити и с тога, што се зна, да су монополскн контролори и падзоЈшици са мањом школском спремом, те је вероватно, да Ке онн чинити такве грешке. Димитрије №1. Протић

ИЗ НАШИХ ЗАКОНА (СПРШЕТАК) II Из закона о панађурима и недељним пазарним данима Закоп о паиађурима и недељним пазарнпм данима ступио је у живот 1902. године, и, као већина наших специјалних закона, после неиуне две године — 24. Фебруара 1904. године — доживео је битне нзмене. Ове нзмене, међутим, место да буду допуиа непотиуности законских или псправкс оних одредаба, које су се као неиодесне у пракси показале, створиле су једпу помотњу. Ме1)У осталим изменама од 1904. год. била јс п ова: Чл. 13. укида со. Чл. 14. постаје чл. 13. и гласи: »Овај закон важи од дана кад га Краљ потппше. Препоручујемо свима нашим мпинстрима и т. д. (< Чл. 1 4. закона о панађурима, који је по закону од 1902. говорио о комесару панађура; по закону о изменама од 190 I. годнне постао је чл. 13. и садржи одредбу за обнародовање закона. Одмах се намеће питање: па шта је оида било са чл. 14. зак. о панађурима, који говори о комесару, а шта са осталим члановима 15.—19., који садрже тако исто важна паређења? Да ли су оин остали п даље

у снази кад се има на уму то, да је чл. 11. закона од 1902. замењен чл. 13. закона од 1901. н гласи сасвим друкчије; и да се о чл. 15.—19. пишта ие иомињо па чак ни то, да ли су постали чл. 14 - -18 ? Правилан одговор бпо бн овај: Чл. 14. закона о панађурима од 1902. год., који је говорно о комесару папађура и праву Господнна Министра Народне Привреде да га одређује, замсњен чл. 13. закона о нзмеиама од 1904. г. гласп сада са свим друкчнје и према томе нзгубпо је своју важност. Чл. 15. —19. закона г> павађурима од 1902. годпне, о којима у закопу о измонама од 1904. г. није ништа поменуто, важе и сада,, боз обзира па то, што је одредба чл. 13. зак. о нзменама у закону о панађурима опако стплизовапа и што јо означена као чл. 13. Прн свем том и ако је граматпчко п логичко тумачење овога зак- прописа, нарочито чл. 14. закона о панађурима од 1902. тако, ппак се из оамог закона јасно види, да памера закоподавчева иије бпла та, да укида чл. 14. зак. од 1902. г. Као што сам помепуо, тај зак. пропис садржи наређење о комесару папађура н праву Госиодпна Мнннстра Народне Привреде да га одређује. И апсолутио јо пемогућно замислити, да је закоиодавац хтео да укине установу комесара папађура укндањем чл. 14. закона од 1902. а да у томе истом закону остави неизмоњене одредбе чл. 4., 5. и 7. од 1902.. којо предвиђају комесара и његопа права на панађуру, — да и не говорнм о томе да би то укидање комесара бнло врло штетио у сваком погледу. Мојо јо мишљење, прома овоме, да чл. 14. —19. зак. о напађурима од 1902. годнне имају п сада пуну зак. важност и да је сва забупа начињона непажљивошћу законодавца при доношењу закона о измонама од 1904. год. у давању бројева члановима тога закона и нз заборава на чл. 14.—19. Зато би закопска исправка била веома потребна. III. О прегледу депозитних каса. Прома закопу и расписима, окружпп и срески начелиицн дужни су сваког мссеца да изврше редован преглед депозитних каса, које посгоје при свакој среској канцеларији и окружном начелству. Од пре неколико година, нарочито при окр. начелствима, те прегледе, поред окр. начелника или шоговог заступника, врше и шсфовп меснпх контрола. И тај њихов рад нонегде није само арисуствп нрогледу, веК су они постали они што прогледају, а окружни начелници они што ирисуствују; а чешће рачуноисиитачи тран^е раније депозитне књиге, сва акта, па н нз ранијих година, тако, да се у пуној мери јављају као комесари Главне Контоле. Да ли рачуноиспитачи месних контрола имају право да врше месечне прегледо допозптнпх каса полицијскпх власти ? — пнтање је, о коме ћемо изпети с1).)јо мишљење.

Чл. 2. и 55. зак. о уређењу Главне Контроле, који говоре о месним контролама н рачуноиспитачима месних контрола предвиђају рачупоиопитаче као органе Главне Контроле поред осталог и при окружним благајиама. Чл. 60. Правила за пзвршење Главне Контроло каже, да месних рачуноиспитача има двојаких. Једни со постављају по окрузима, где прегледају рачупе више падлештава. Други со одређују специјалпо за преглед рачуна само једног надлештва. У чл. 62. пом. правила тачпо, је означено, која су то надлоштва, чије рачуне имају да прегледају рачуноиспнтачи при месним контролама по окрузима. У томе идаљим члановима тих правила тачно је прописапа дужноот н делокруг рада тих рачуноиспитача. Али, ни једним чланом закона о уређењу Главне Контроле, а тако псто ни јодним чланом правила за извршење тога закона није овим рачунопспитачима месннх коптрола дато право. да врше п месечне прегледе депозитеих каса пачолстава. Ппгдо нома чак ни прописа, из кога би то право рачуноиспитачн и наЧпиром аналогијом могли извести. Истипа, чл. 57. тач. 6. закона о уре1>ењу Главне Контроле н чл. 62. тач. б. правила за извршење тога закона предвиђају, да и ови меснп рачуноиспитачи могу да вршо прегледе каса н осталих државних паддештава у округу. Али, такве прегледо закоподавац је ограничпо и условио овлашћењима, која за то морају имати од Главне Коитроле. Према овоме, рачукоиспитачи месних контрола немају права да врше месечне прегледе дспозитних каса, нати да присуствују тим прегледима, када за то немају овлашћења Главне Контроле. Њихов садашњи рад противан ја закону и ма да морамо признати, да од тога њиховог рада, када га правилно врше, само може бити користи по опште државне интересе, ипак налазпмо, да је још корисније по те опште интересе поштовати закон и не прнсвајати себи туђу власт. Вредно је напоменути, да месни рачуноиспитачи, који редовно врше месечне прегледе депозитиих каса начелстава, ннкад не врше и преглсд депозптппх среских каса, ма да су често и опо у истом мссту где и деиозитпа каса начелства. IV. Такса из Т. бр. 93, таксене тарифе. Мпога грађевинска одељоња услед не.шања и неразумевања закона нанела су осетнс штете Фонду вода. Та гатета вршена је на овај иачнн. Закон о водама и њиховој употреби ступио је у живот 1878. године. По чл. 43. тога закона за свако одобрење за подпзање грађевина на води плаћала се такса у државпу касу од 50—250 дипарл, а за преипачењс постојећпх грађевипа о I 25150 динара. Колика ће се такса у поједнном случају наплаћивати, одлучивало је начелство, нрема величини и важностп предузећа, решењем којим је и подизање или преиначење грађевине одобравало .