Полицијски гласник

СТРАНА 408

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 51. и 52.

Године 1884. донесен је закон о таксама и н.еговом одредбом у Г Г. бр. 104. измењена је ова такса и у погледу величине и у начину плаћаљз. Док се по закону о водама и њиховој употреби од 1878. та такса плаћала у готовом новцу, по закону о таксама од 1884. год. она је плаћана у таксеним маркама по 25 дин. од витла. То плаћање у маркама остало је н доцније у разним изменама и допунама закона е таксама, на и у закону од 1897. год. По чл. 5. тога закона све таксе по закону о таксама наплаћиване су у таксеним маркама, лепљене на самом одобрењу и по-ништавапе. По Т. бр. 93. тога закона те су таксе износиле по 25 динара од витла, па било да се подиже нова или преиначује стара грађевина на води. Такав начин наплате таксе вршрн је и вршн се код многих грађевннских одељеп.а и данас. Међутим, то је погрешно, у колико се односи на наплату тих такса после 18. Јануара 1906. године. 18. декембра 1905. год. потписан је закон о регулисању и употреби вода. Ради подмирења општих трошкова, као и ради потпомагања појединих предузећа по томе закону, основан је Фонд Вода. Као приход тога Фонда поред, осталих предвнђен је и ариход од арава на уао требу воде — тач. 4. чл. 9. тога закона. Као што се може видети, наређење гога законског прописа генгралноје и гласи, да сви приходи од права на употребу вода имају ићи Фонду Вода. Па који су то приходи од права на употребу воде? То су они приходи, које је законодавац од 1878. годинс предвидео у чл. 43. зак. о водама и њиховој употреби, а који су доцније по закону о таксама исплаћивани у таксеним маркама према Т. бр. 93. и то само и једино ти, јер других нема. И, кад је законом од 18. декембра 1905. о регулисању и употреби вода у чл. 9. тач. 4. наређено, да се приходи од нрава на употребу воде имају слати Фонду Вода као приход, тим законом као доцнијим лоннштен је Т. бр. 93. закона о таксама, и ту таксу, по закону о регулисању и употреби вода,грађевинска одељења морала су наплаћивати у готовом ноацу и лредавати за Фонд Вода Управи Фондова (чл. 10. тога закона). Тако се има разумети тач. 4. чл. 9. закона о регулисању и употреби вода. То је, ваљда, н био циљ расписа Господина Министра Унутрашњих Дела од 2. октобра 1909. год. 11 № 22.131, којим је свима полиц. властима наређено, да сав приход, што га по чл. 43. закона о водама и њиховој употреби од 1878. год прикупљају, шаљу Управи Фондова за Фонд Вода. Међутим, из овога што смо напред изнели, јасно је, да полициске власти не прикупљају никакав приход по чл. 43. закона о водама, јер је тај члан замењен и укинут законом о таксама и да је у распису П № 22.131. требало место чл. 43. зак. о водама рећи : Т. бр. 93. таксене т &риФе и наредиги, да се та такса наплаћује у готовом новцу. Љ. Јоцић. -— *" ' ч

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ГРИЖА САВЕСТИ

Једнолики и скоро досадан механски живот, што га целе зиме проводе полицијски чиновници у Мачви, замењује се врло пријатним п скоро бурним животом кад настане лето и наиђу богати мачвански сабори. Нема недеље немаи ииаче празника, а да није сабора и преславе у овом или оном селу равне Мачве. Тих дана, скоро од по ноћи полазе из разних сола читаве поворке кола ка овој или оној цркви, те су до подне преплављене светом не само црквена порта и школска авлија, него је ретка кућа онога оела, у коме је заветина, а да нема по неколики гостију. Полицијски чиновНици, бар тако је пре било, ретко су кад изостајали са ових сабора, и то чак п они, што су везани породицама, а већ они нежењени. без њих се није могао замислити сабор. То је њима било иозориште, то опера, то орфеум, је.р по месту где су са службом, они су били далеко од свега онога, што њиховим сретнијим друговима пружају Београд и друге наше вароши. У осталом, сабЈрн у Мачви пружају насладу и оку и дупш човека, гледајући онај наш л§пп и отмен сељачки свет и његову богату ношњу. Ја лично, признајем, нисам пропуштао ни један позив гостољубивих Мачвана, и летео сам са сабора на сабор, кад год је служба пружала могућности. Враћајућн се један пут, дубоко у ноћ, са једног сабора, ја сам жудно чекао тренутак кад ћу стићи кући да се оперем од познате мачванске прашине и потражим сна. Приближујући се, тако, среској згради, где сам становао, ја сам морао проћп поред саме среске апсане. Кочијаш беше већ окренуо кола да утера у авлију, кад се из ове разлеже, но ноћној тишини, скоро један очајан крик: »не дајте, људи, обеси се човек". Изненађеп овим узвиком ја скочих с кола и за тренут сам улетео у ходник апсане. Десно преда мном стајаше широм отворена једна апсанска соба, и високо на један метар од земље лелујаше се једна људска прилика. Недалеко од њених ногу бејаше преврнута столица, и ја онако инстинктивно усиравих ову, скочих на исту и за трен ока пресекох уже, о коме је висила ова људска прилика, покушавајући да олакшам пад исте. У незгодном ноложају да свом снагом задржим пад обешеног, ја сам усиео само толико, што је горњи део тела одржан да не падне на земљу, него је остао на слоњен на моје ноге. Док сам ја још онако неприбран држао тело да не падне, апсанџија му скиде замку с врата. Један скоро загушен и полугласан уздах чу се из груди овога, па онда настаде неко неодређепо идосадно кркљање.

Очију исколачених и закрвављених, лица црвена и набрекла, човек овај беше и страшан и одвратан. али све ипак казивагае, да је живот још неугашен, и изазиваше дужност да се он одржи. Положисмо га лагано па земљу и ја покушавах, колико сам умео, да изазовем дисање код њега. Апсанџпја, који својом виком ; „воде, воде", бешепробудио и остале служитеље, сручи му читаву канту воде на лице тако неспретно, да је полио и моје лаковане ципеле и панталоне, а њега, онако отворених уста, још горе загушио. Пошто сам успео да одбијем ову напаст од поливања водом, јасам са осталим иридошлицама подигао човека на бедан креветац, који беше у углу собе. Осећајући да срце још куца код овога бедника, ја сам га оставио да одмор и време учине своје, а ја потрчах да о догађају известпм и среског старешину, који је тако!)в становао у истој авлији, и добнјем дозволу да служитељ одјури у Шабац по лекара, јер га тада још не беше при срезу. Пошто сам једним реФератом констатовао догађај и учинио даље што треба, ја сам потражио постељу, али под утисцима овога дога^аја, нисам могао ни тренути оком. Шта ли је нагнало овога човека, ми ■ шљах ја, да себи одузме живот ? Кривица због које је у притвору свакако не, јер је он у затвору био због кријумчарења дувана, а то наш свет не сматра као велики грех. Да ли то није ресултат наших неједнаких социјалних прилика; да ли није узрок незгода домаћег живота или томе штогод слично?! Све се то врзмало по памети и потискивало једно друго, докле и сунце не проби кроз прозоре, те сам морао устати. Прва ми је брига била да сазнам шта је с Драгићем, како беше име овога грешника. Апсанџнја ми рече да је жив, али још ништа не говори, само што болно јечи. Ускоро за овим стигао је и лекар и учинио своје. »Остаће, рече, у животу, јер се на време прнметио његов покушај и притекло у помоћ, али му је потребан мир, мир п лажња." Све сам учинио што се могло, да се наредба лекара изврши дословно, јер ме је до невероватности интересовала судбина овога човека и побуде које су га гониле у смрт. Тек трећег дана он је могао говорити, и ја сам одмах отигпао њему. Пришао сам му болећиво и упитао радује ли се што је остао у жнвоту. Саједним болним озмехом на уснама он мирече: »не, господине, ја се немам чему радовати ; ја верујем да сте ми ви добра желели кад сте ме спасавалн од смрти, али је боље да сте ме пустили да умрем. Мој живот је несретан; то управо и није живот него дани муке једнога човека, чију душу притискује један злочин, дани човека, који нема мира ни дању ни ноћу, јер му жртва злочина лебди непрекидно пред очима".