Полицијски гласник

СТРАНА 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1. и 2.

- Одлази својим дутем, и не окрећи се ! Лаку ноћ! Шртва умаче, а разбојник, нестрпељив да претресе новчаник, прескочи ограду од жица, која, ограђиваше баште, и спусти се у једну побочну алеју, где би могао испитати своју пљачку без бојазни да буде изненађен. Јесења ноћ беше светла. Звездано небо јасно је сијало. И он, чучнувши, спремао се баш да отвори новчаник, кад сенка једне жене, која је ту у близини клечала између дрвећа, учини да се он трже пренеражен. Али у истом тренутку жена, такође престрављена, усправи се и проговори : — Не, не, ти ме нећеш одати, ти то нећеш учинити! Ја сам још ту, још нисам отишла; нисам га напустила. Ти ме нећеш проказати! У једној рупи у земљи, са свим близу, он примети један завежљај. — Ах, гаде ! — повика лопов, угушујући узвик који му се оте; ти си га убила. — Жив је! — рече она да се оправда. — То је мушкарац, мушкарац који је још жив. — Покажи ми га! — Не дирај га, спава. — Спава? — Родио се леп и снажан, и како га нисам смела одвојити од себе,,четири дана држала сам га скривеног, јер се нисам могла дићи, а другарица, која ми поможе при порођају, не могаде ме заменити код њега. Међу тим ја нисам хтела, нисам имала храбрости да га убијам. — И тако . . . ти си хтела да га укопаш живог ? — Не, не !.. Хтела сам да га поверим случају. Мислила сам: „можда ће му милостиви Господ помоћи! 8 — А ова јама, зар би могла рећи да је ниси ти ископала? — Заклињем се, да је ја нисам ископала. Нашла сам је. Могло би се рећи као да ме је она очекивала. — И ти си на оваквој хладноћи хтела напуетити ово невинашце које је крв крви твоје? На оваквој хладноћи! — Ти ме нећеш одати, нећеш ме одати. јер га ја нисам још напустила. — Ти си најгаднији створ на свету. Робија је сувише мала казна за твој злочин. Хајде са мном! Он је шчепа за руку да је одвуче. Она се није бранида, али му запрети: — Ако ме ти одаш, ја ћу те оптужити за разбојништво. Он је пуети и уједе се за прсте. Затим је, миран, запита: — Видела си ме ? — Ја сам се овде увукла с друтог краја баште, који је мрачан. Наједанпут те опазиих на тротоару. Нисам хтела да бежим; бојала сам се да ниси полицајац. Могао би ме чути како бежим, и била бих изгубљена. Ја се сакрих иза ове клупе и очекивах да одеш. Кад си напао онога човека, рекох у себи : »То је разбојник! У толико боље!" Тада се дигох. Док си ти вршио свој посао, метух малог у рупу, јер и не помишљах да би ти могао доћи с ове стране. Али види се да смо нас двоје грешници, и да ђаво хоће да про-

паднемо! Ти си дошао, и сада ако нећеш ти да ћутиш, нећу ни ја. Отићи ћемо обоје на робију! — Нећу ништа казати. Ти имаш право. Нас двоје: ја, бедник, који, ризикујући свој живот, крадем. да бих исхранио своју жену која је честита, и ти, нечасна жена која закопаваш живо створење које си носила у утроби, — ми смо заиста два грешника. — Ја немам никога да се брине о мени. Немам ни мужа, ни оца, ни брата, ни љубавника. Онај који ме је преварио умро је. Сатирем се радећи, да бисмо могли живети ја и моја мати. Кад би се сазнало да имам дете, не би ми више давали посла. И после, ко би га чувао ? Ко би га хранио? Ја сам слабог здравља: бабица ми је казала да би најмању несмотреност платила скупо, умрла бих. А шта би тада било од моје матере, која је без ногу и која се не миче са столице? Ех! — изјави он, мало умирен. — На свету не бива све онако како ми желимо. Искусио сам ја то! Он подиже капу и почеша се по глави. Промисли се мало, затим се наже над јаму, нежно подиже платно и угледа детињу главу. Очи му беху затворене, а доња усна припила се за десни. Наслони ухо на груди, и носле неколико тренутака промрмља, умирен: — Није мртав, дише. Диже се, отвори новчаник, иреброја брижљиво новчанице које беху у њему, и рече у себи: — Добро је. Тада понови жени речи, којима је обично испраћао људе које похара: — Одлази својим послом, и не окрећи се! — Шта ти је пало на ум? — питаше жена, тихим дрхтавим гласом, у коме се огледаше зебња. — Хоћу да га однесем — одговори он, не гледајући је и наби капу до ушију. -— Биће му боље код мене, него да је закопан жив. Имам новаца да му купим млека. За остало бринуће се моја жена. Дала би она очи своје само да добије једно дете. Љута је на мене, јер не може да схвати да се ствари не догађају по нашој вољи. Ово дете није она, истина, родила, али то јој је поклон од мене. Толико ми је пути говорила како би усвојила какво сироче! Кад буде чула да је зове мајком, радоваће се. Он се понова наже, и врло лагано, пажљиво да не би пробудио бебу, узе је у наручја. И како жена сгајаше као закопана поред њега, лица које изражаваше крајње чуђење, он навали, с извесном нежношћу: — Хоћеш ли ићи или не? —■ Идем. — Али, пази! Имај на уму да се ми више не познајемо. Јеси ли разумела? Ја те никад нисам видео, нити си ти мене видела. Јеси ли разумела? — Разумела сам. — Одлази својим послом, и не окрећи се! Она се удали, не окрећући се. Разбојник се саже и целива дете у чело. С Француског ЈУГил. Св. В.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Статистика казненог завода у Сремској Митровици. — У Сремској Митровици налази се један од најмодернијих казнених завода, коме је директор д-р Милан Костић, који је ту скоро штампао »Статистику криминалитета у краљевској земал>ској казниони у Митровици«. Он је узео 683 осуђеника (колико их је било у заводу почетком 1909. године), па како се у митровички завод не упућују осу*ђеници из само једне покрајине, да би се могло чинити поређење са статистиком становништва, он је из тих случајева извео какви су главни социјални и индивидуални узроци тим злочинима. У 1908. години укупни прираштај осуђеника био је 1550, али је у току године отпало 867, те их је остало 683. У великој мери претежу крвни злочини: убиства, са и без предумишљаја, (293) и тешке телесне иовреде (121), те према томе тих 414 случајева према целокупном броју осуђеника чине да 60.61 °| 0 пада на крваве злочине. По трајању осуде био је 101 осуђеник осуђен на 1 до 6 месеца, 70 на 6 месеца до 1 годину, 343 на 1 до 5 година, 96 на 5 до 10 година, 62 на 10 до 20 година и 11 њих на цео живот. По годинама старости било је њих 160 од 14 до 20 година, 129 од 20 до 24 године, 145 од 24 до 30 година, 138 од 30 до 40 година, 98 од 40 до 60 година и 13 преко 60 година. Од целокупног броја осуђеника њих 207 било је раније осуђено због преступа или иступа, 130 их је било један пут већ осуђивано због злочина, и 92 су била већ два или више пута осуђивана због злочина. Од ових последњих 222 повратника њих 88 били су повратници из користољубља. По занимању је било 16 чиновника, 124 трговаца, 192 надничара и слугу, 326 земљоделаца и 25 скитница. По рођењу је било 45 ванбрачно рођених осуђеника ; 297 их је било ожењених, а 286 нежењених, 33 удовца и 67 који су живели у конкубинату. По школском образовању од 683 осуђеника њих 212 није имало никакву школску спрему, 391 имао је основну школу, 9 средњу школу, 1 вишу школу и 70 осуђеничку школу. Од целокупног броја осуђеника њих 415 извршило је дело у пијаном, а 268 у трезном стању. Тако излази, да је код 60.76% главни разлог делу био пиће. * Изванредна енергија за еамоосакаћење. — Један необичан догађај изнео је пре извесног времена АгсМуез (1' апШгороЈо^е сшшпеПе. Један безброј пута кажњавани, тетовирани војни осуђеник у једном Француском казненом заводу у Тунису, хтео ј.е да се ослободи тамнице, па је умолио и обрлатио једнога друга осуђеника, да му овај забоде једну иглу у лево око, не би ли тако ослепио. Двадесет минута доцније отишао је понова томе свом другу, рекао му, како још види,