Полицијски гласник
ВРОЈ 1. и 2.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
СТРАИА. 11
и молио га, да га потпуно ослепи. Овај му сад понова, на исти начин, прободе још три пут исто око и оно потпуно ослепи. Војник је тврдио своме претпостављеноме, да је се повредио на парчету стаклета, али то му се није поверовало. Тако је и даље остао у казненом заводу. Неколико месеца доцније добије вољу да и друго своје око на исти начин ослепи, и најзад нађе човека, који му то учини, али за то буде осуђен на осам година принуднога рада. Ослепели, снажан човек од 25 година, оплакивао је своју судбину и тврдио, како је желео само привидно и привремено да ослепи, али сведоцима је утврђено да је то била лаж. У осталом, он је у ствари и постигао шта је желео, јер је по том био пуштен, пошто је помилован. Овај догађај подсећа на случај који је недавно изнела штампа, како је један човек легао поред железничких шина и дао да му воз одсече обе ноге, не би ли тако дошао до инвалидске потпоре. Али ипак је просто нечувено, да се један млад човек на тако доследан начин, скопчан са тако много бола, лишава очњега вида! * Рекорд у самоубиству. — Под овим насловом недавно је изнео поменути Архив једну са свим кратку белешку о томе, како је једна очајна Американка употребила класични угаљ (сћаеајцие сћагћоп, ваљда тровање угљеним оксидом) у циљу самоубиства, пошто се пре тога већ двадееет и шест пута покушавала убити угљеним оксидом, опијумом, отровом за пацове, стрихнином, дављењем у води и мачем. * Нечувен узрок самоубиству. — Можда је остао незапажен случај који је у своје време саопштио исти Архив, као пример до сада нечувених узрока самоубиству. Догађај се датира из времена кад се водила изборна кампања за Рузевелта, председника Сједињених Америчких Држава. Један се Негар опкладио и путем уговора обавезао, да ће скочити у Мисисипу и удавити се, ако Рузевелт не буде постао председником Сједињених Америчких Држава. Негри, као и Монголи, много лакше жртвују и мање цене свој живот него ли бели људи; свакако да у погледу нагона за самоодржањем играју велику улогу раса и култура. * Лажни врач. — Д-р Винклер износи ову интересантну историју у »ЛУЈепег тес1. Ргеаае®. Пре кратког времена стајао је пред париским судом као оптуженик један елегантан врач. Он је признавао све што му је судија стављао на терет; али кад му је судија рекао, да га мора осудити што је људима указивао лекарску помоћ немајући за то стручне спреме нити законскога права, он је, смешећи се, извукао из џепа своју докторску диплому парискога медицинскога Факултета. Табло!
Његово је објашњење било просто и запањило је судију. Он је се иајпре био настанио у предграђу као лекар, али ни један му пацијент не закуца на врата. У том случајно падне на мисао, да изиграва врача, те у вароттти најми стан, направи огромну рекламу и т. д. и једва је стизао дт савлада пракс-у! При том је задржао и даље у предграђу свој лекарски стан са докторском Фирмом и тамо је ишао кад је хтео да се одмара, пошто га ту ни један пацијенат није узнемиравао. Судија га је морао ослободити, али га је оптужени ипак умолио, да не обзнањује да је он заиста лекар, јер би му иначе сва пракса пропала.. ♦ Наследство здочиначких наклоности. — »РгапкГш-^ег 2ет1;ип§' (1 донеле су ову необично интересантну белешку о догађају једном, који се десио у Колмару. Пето?одишњи дечко Густав Бем домамио је једну четворогодишњу девојчицу из суседне авлије, одвео је на поток и без икаквог повода гурнуо је у воду, која је била прилично дубока. Један старији дечко примети шта је Густав учинио, те нада ларму и неким људима пође за руком, да извуку девојчицу из воде, још живу. Густав Бем је на исти начин у арошлој години, дакле кад му је било четири године, четири године старог дечка Хирна гурнуо у помијару, где је нашао смрт угушивши се. Мали злочинац син је чувенога разбојника и убице Бема. * Ужасно сујеверје. — »Бетргт^ег Кеиеа1;е МасћпсМеп« недавно су донеле ову нотицу: Један случај ужасног и одвратног сујеверја откривен је апшењем поседника Огровског у Мошину код Позена. Именовани је ишао ноћу на гробље, ископавао лешине, одсецао им главе и иначе их још парчао. У стану су му нашли пуно таквих делова лешева, које је употребљавао у сулудом сујеверју, да кад њима окади штале, да ће из њих истерати вештице и зле духове и тако одржати здраву стоку. *
државе, онда је природна ствар, да сте га изискали од родитеља или браће са села, и зато морате бити кажњени. По заповести команданта претрешћу ваше новчанике". Нови су се војници, наравно, уплашили, јер су заиста добили повеће суме новаца од куће са села, и ако им је то забранио командант. Тако лепо извадише и положише сав свој новац пред жандарма. Овај преброји новце, узме их себи, запише суму и заповеди им: »Сад је јасно, да сте погазили вишу заповест, те идем да примим. од команданта заповест. како да поступим са вама. Ви ћете остати овде док се ја не вратим!" По том отиде. Жандарм, наравно, није био прави, и, по себи се разуме, није се више ни вратио. * Злочинци у борби противу дактилоскопије. — Дактилоскопија и њена примена у борби противу злочинаца, све је непријатнија овима, у колико се више обраћа пажња збиркама отисака прстију и у колико се више увиђају њихове практичне користи. Никакво чудо није, што злочиеци умеју правилно да оцене колика им опасност отуда прети, те се старају да је свим могућим средствима отклоне. Познато је, да интелигентни и предострожни чланови злочиначког света при извршењу припремљеног злочина извршују дело у рукавицама, да не би отисцима претију оставили у исто време и своју визит-карту на месту дела. У последње време латили су се једног новог средства, да би изиграли истражнике, омели прави траг и тако створили себи прилике и времена за бегство. При том им служи као помоћно средство једна танка плоча од гуме за радирање. На њу, помоћу масти или крви, пренесу отиске кога човека, који врло лако може да докаже свој алиби, и на згодним местима утисну гумом туђе отиске на месту дела. Истражници за то морају бити у своме послу и у овом правцу предострожни.
ПОУКЕ И УПУТИ
Мали кепенички капетан у Јапану. — Саветник апелационог суда у Сендају (Јапан) Исао Схитара саопштава у Гросовом Архиву овај интересантан криминални случај: Једне недеље шетало је се неколико нових војника у Асакуса-парку. У том им приђе један жандарм и рече: „Ја сам жандарм Н. Н. и имам нешто да вас питам". Отпратио их је у једну чајџиницу и ту продужио : »Војник не сме имати код себе више новаца но онолико колико од државе добија. Па ипак војници добављају себи новаца од родитеља са села, и то повеће суме, тако да су се родитељи жалили, како не само да су лишени за дуго времена синова, већ како их то стаје и огромног новца. Ако ви имате при себи више новаца од онога што сте добили од
Као земљоделац се не сматра око лице, које је као трговац протошисало фирму, као такав се потписивало на исправаш приликом зздуживања, а ипак се бави земљорадњом Овакво је ретпење Касационог Суда следовало услед појављеног спора код пожаревачког првостеп. суда, због статуса или благодејања из § 471. грађанског судског поступка. Тужилац М. тужио је стецишну масу свог оца Л. и тражио да суд пресуди, да он има права на благодејање по §. 471. грађ. с. пост. т. 4. из имаовиве очеве масе, наводећи да је његов отац А. по занимању земл>оделац, а да ннје трговац ни механџија, о чему је као доказ поднео уверење надлежног општинског суда; а то, што се његов отац у времену заду-