Полицијски гласник

БРОЈ 1. и 2.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 13

и обмани, како би што више на своју корист извукли. То нити могу дозволити судови, нити закони дају права судовима да тако што чине. Цитирани законски пропис из § 537. грађ. законика говори у прилог оваквог мишљења Апеладионог Суда. Нротивно кад би се узело, онда би било да је обмана и заблуда тужилачкој страни користила, а судови им такав рад за исправан признали, што никако не може бити. Према овако датим иротивразлозима Апелационог Суда, општа седница Касационог Суда, решењем својим од 28. новембра 1909. г. Бр. 13267 одбацила је примедбе свога одељења, и уовојивши поменуте противразлоге Апелационог Суда оснажила ,је поменуту његову пресуду. М. Д. Р.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова пнтања: Ј Суд општине рнпањске, актом својим Бр. 4.497, пита: »Судово општинскиучтиво молиуредништво за следеће обавештење: Механџије у овој општини, оптужиле су општ. суду извесна лица за бесправно крчмљење вина и ракије, и суд је те тужбе узео у поступак, па је чињеним ислеђењем нашао да је ово дело казнимо по § 22. мех. уредбе, а према распису Министр. Унутр. дела од 25. септ. 1904. год. НБр. 27407 (тач. 0.), за то што су нродавци иродавали вино и ракију, „точећи ово из својих буради у судове купаца,, (т. з. помен. расписа), те су, према томе, дотична лица и осуђена пресудама овога суда, од којих једну — пресуду — Бр. 4161. суд хпаље у препису на увиђај. Ну, по жалби осуђенога, начелник срески поништиоЈје ову пресуду са ових разлога: а.) што све кривице по уредбп о механама и каФ. извиђа и суди само полицијска власт; б.) хпто је истрагом утврђено, да не постоји овде дело казнимо но мех. уредби, већ да стоји дело из § 392. крив. зак. И ако је у »Полиц. Гласнику® раније расправљано о надлежности власти по мех. уредби, суд ииак истиче о овоме своје мишљење с погледом на овај коххкретни случај, с молбом, да га уредниттво узме у оцену, н према хвему да своје мххшљење. Полицијска у|)едба важи хсао поступак, по х^оме ће полицијске власти извиђати и судити казнима иступна дела (§ 1. и 2. уредбе), а у ред тих полицххјских власти убројани су, на првом месту „примирителхххх судови општихга" (§ 3. уредбе). А та првенственост општинским судовима, да они прво узимају у поступак сваки иступ, означена је у § 4. пол. уредбе. А да општински судови врше судску и полицијску власт, види се још и из § 4. а) алххнеје I. полин,. уредбе и чл. 95. зак. о општинама. А кад се узме у обзир, да је полиц. уредбом од 18. маја 1850. год., која је по своме постахву старија за II го-

дина од мех. уредбе, дат опхптинској власти и карактер полицијске власти (§ 3.), онда излази, да је том уредбом указан пут охххптинскххм властима, да оне могу, у својству полицијских властхх, по том поступку извиђати и судитх1 и све иступе доцнијега постања, па хх оне по уредби 0 мех. и ка<х>., која је постала истом 31. марта 1861. год, Јер, ако се узме у обзир, да се под текстом »полицајне власти® у мех. уредби подразумева буквално само полицијска — среска, окруж. власт итд., онда по чл. 9. исте уредбе општинска власт нема права издаватхх никакве наредбе у смотрехву механа, нити се таквих ххаредаба морају механџије, у с.мислу § 17. додатка к уредби о мех., придржавати, према чему чл. 95. т. 7. и чл. 97. т. 7. зак. о општинама постају илузорни. Јер, кад је општинс.ком суду, као иолиц. XI државној управној вла<;ти, додељено чл. 95. т. 7. зак. о опхпт. право надзора над механама, као и да ли се извршују законскх1 прописи и наредбе о томе, онда је суд, као полицијска власт, позван да аналого простире свој надзор п над оним лицима, која поступају противно тим прописима, прописама мех. уредбе за бесправно крчмљен.е пића. А право надзора над неким не да се ни замислити без принудних средстава, којима се непокорни гони на извршење зак. прописа. — Без казне би свако право надзора бххло илузорно. А у прилог томе да су општ. судови надлежни за извиђање и суђене иступа по механској уредби, говори п једанвиши, општински, интерес. Јер, бесправнимкрчмљењем цића штетесе,у првом реду, опнхт. иххтереси, за то, што се тиме смахвује закупна цена механама, које онштине издају под закуп. А у прилог овом тврђењу речито говори јо.ш и околност: што је општини много лакше, да извиди те иступе бесххравног крчмљења и да одмах ту, у месту, нађе согриа <1еНс1х кривице. Суд је овај, дакле, мишљења, да је ххадлежан XI за истуне овакве врсте. Што се тиче разлога среског начелника за поништај ове пресуде, која се Уредништву на увиђај шаље, да је истрагом утврђено да не постоји овде дело казнххмо по мех. уредби, већ по § 392. крив. зак., суд је мишљења, да не може овај разлог опстати, пошто у распису Министра Унутр. дела од 25. IX. 1904. ПБр. 27407. јасно стоји.. . »морају се казнити за бесправно крчмљеЉе пића ио уредби о мех. и каф ." (т. 6. а.) и они који буду »продавали своје властххте производе -— вино и ракију, на 1. литар и вихпе, точеИи ово из својих буради у судове купаца® (т. 3.). А овом је пресудом баш такав начин крчмљења — иретакање из суда у суд — утврђен. Казна из § 392. каз. зак. не може се у овој општини применити за то, што се акцххз ххе наплаћује према количини источеног пића, већ од механџија према закупној кирији, а иначе код лица, која бесправно крчме, не може се ни установити количина источеног пића, према којој би се могао одмерити акцис. Најзад, та је казна толико незнатна, да би сваки бесправни крчмар хх.у радо и радо платио, 1 само да може . крчмити, а да не сноси

друге пореске п општ. дажбине. Суд је мишљења, да је ова казна саотавна са оном из § 22. мех. уредбе, јер ова казна иде, по § 313. крив. зак., у корист општ. или држав. касе, а ова из § 392. кр. зак. у корист мех. арендатора. Према свему томе сад настаје питање: 1. Ако је суд општ. ненадлежах1 за ову кривицу, која се представља у овој пресуди, треба ли исту пресуду да упути на надлежност полиц. власти, пошто је ова кривица, према поменутом расшхсу, казнима по § 22. мех. уредбе ? 2. Каквом у опште мером може општ. суд сузбијати бесправхх:о крчмљење пића, јер код среоких власти слабо ће се те кривхше и утврдити, за то, што се оведоци не заклињу. А ако би се поступИло по § 392. крив. зак., то би онда био рђав преседан: да сваки, са мало дажбине за казну, постане крчмар." — На ово питање одговарамо: „Полиххијска Уредба® донесена је 18. маја 1850. године, и важила је као поступак за извххђање полицијоких ирестциана (сада иступа), којхх су били предвиђени Казнителним Законом од иотога дана, од кога је и сама уредба. §-ом 3. ове уредбе дато је било право суђехва овххх и.рестциака и примирителним судовима опхптххна (сада општинским судовима) ако хгазна за дотично дело није била већа од три дана, или 10 ударахха. Кад је 29. марта 1860 године укхшут Казнителни Закон, који је предвиђао полицијске ирестуике, »Полицијска Уредба« остала је као поступахс за кривице из III части садашхБега Крххвичног Закона. Изменама § 4. ове Уредбе, где је проширена надлежност и опхптинских и полицијских власти (среских и окружних) изречно је напоменуто, да општински судови могу судитхх само о иступима из III части кривххчног закона, и да су они само за те кривице овлашћени да врше полицијску месну власт. То им право нххје проширено ни чл. 94. тачке 3. под б. закона о општинама. Према овоме, кад је општински суд овлахпћен да суди само дела из III частхг кривичног закона, и кад је Полицџјсн а Уредб а иостуиак само за ова дела, онда опхптински суд не може извести за себе право надлежности да суди и она дела, која су предвххђена спех;ијалним законима, кад у тим законима није изречно речено да то право ххмају хх општински судови и да је Полицијска Уредба поступак и за та дела, као што је н. пр. случај са законом о унихнтавахву штетних животшва (чл. 6.) законом о риболову (чл. 28.) и тако даље. Она околност , што је »Полицијска Уредба® ранија од Уредбе механске са 11 година, не мења суштину ствари у корист Општинских судова, него, на против, казује то, да је законодавац нашао разлога да питање о механама и каФанама регулише засебно, и ако је тада већ постојао и садаппБи кривични законик и „Полицијска Уредба <( као његов поступак. Ово не може изводити у толико пре, што су општински судовхх, за време донохпења § § 11. и 22. механске уредбе,