Полицијски гласник

СТРАНА 14

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1. и 2.

према § 3. „Полицијске Уредбе, могли судити, свега до три дана затвора, а овде је казна много већа. Остаје, дакле, да кривице из § 11. и 22. механске уредбе, извиђају и суде само државне полицијске власти (среске и окружне) на које је и помишљао законодавац при доношењу ових законских наређења и њихових измена од 25. маја 1864 године, с обзиром на тадашња уређења ових од 12. маја и 8. јула 1839 године. Не може да остане ни оно резоновање суда, да наређења чл. 95. т. 7. и чл. 97. т. 7. закона о општинама, постају беспредметна ако се општинским судовима не призна право суђењакривица закрчмљење пића. Не може, велимо, јер се право надзора по тачци 7. чл. 95. јавља у двојаком облику. Тако оно је или само у улози надзора без права кажњавања, као што је случај са крчмљењем лића, у ком случају примећене неуредности и кривице суд доставља полицијској власти као надлежној, или је у улози надзора са правом кажњавања као. што су случајеви из § 372. кривичног закона, јер је ово последње право дато општинама тачком 7. чл. 97. закона о општинама, с обзиром на чл. 94. тачке 3. под б. поменутога закона, пошто је у чл. 9. уредбе механске изречно речсно, да се ове кривице казне по § 372. кривичног закона, дакле по ономе делу, на који се и „Полицијска Уредба« односи. Према овоме, разлог из тачке 1. одлуке начелника среског, којом је унигптио пресуду тога суда, уместан је и на закону основан. Што се тиче разлога из тачке 2. на име, да овде у опште не постоји случај из чл. 22. механске уредбе, него дело из § 392, ми налазимо да је он погрешан. У радњи дотичног лица, како је престављено нресудом тога суда Бр. 4161, отоји дело из чл. 22. механске уредбе, јер је оптужени крчмио пиће у смислу тач. 3. и тачке а. расписа г. Министра унутрашњих дела од 25. септембра 1904 године Ш6 27407. • Наређења из § 392. говоре о случајевима продаје пића који не ноое вид бесправмог крчмљењ а, него претпоставља случајеве из тач. 6. поменутога расписа, у колико ова законска одредба у опште може бити примењена после закона од 7. марта 1907 године, којим је питање о акцизу другчије регулисано. По томе, у колико се ово дело може догодити и у другим случајевима, оно би чинило засебно дело од дела из § 22. механске уредбе. Као ресултат свега овога излази: да за свако бесправно крчмљење треба извештавати надлежну полицијску власт, која има дужност да крчмљење најоштрије сузбија, утврђујући ово било личнимхватањем било испитом сведока, које мора заклањати према § 35. Полицијске Уредбе и распису г. Министра унутрашњих дела од 19. јуна 1887 г. ПЛ« 5653 и од 25. јула исте године Бр. 8785. П Суд општине гдадњаноке. актом својим Бр. 25, пита:

„Изменама чл. 70. закона о општинама, који одређује број одборника, иишта се не вели хоће ли бити и заменика, као што је до сада било, или не. Како први избори нису далеко, то се моли уредништво за обавештење, хоће ли се уз број одборника ставити и потребан број заменика, као што је до сада рађено или неће? с( — На ово питање одговарамо: Изменама чл. 70. закона о општинама, од 24. децембра прошле године, повећан је број одборника, а заменици су укинути. Према томе, од сада се заменици у опште неће бирати. III Ст. Д. Спасић, полицијски писар, пита: В У тач. 4. § 471. грађ. суд. ноступка предвиђено је, да се земљоделцу, за наплату приватних дугова, не може продати пет дана земље, а тако исто кућа са зградама и кућним плацем од 1 дана орања. Но за наплату : пореза, приреза и крив. трошкова, као и других општ. трошкова, земљоделцу се може и то продати, — али по измирењу свих тих трошкова, ако остане извесан претек, који буде већи од 20 дин. законодавац је изреком казао, да се тај претек новца може издати ономе, чије се имање продало само тада, ако поднесе доказе власти да је он купио какво друго имање. Међу тим, често се дешава, да је тај претек у суми од 200—300 дин. највише; а да онај, чије је имање продато има још два-три дана ораће земље и кућу, а нема теглећу стоку за обраду осгатка земље, па подносећи пренете сточне пасоше о куповини стоке, моли извршну полицијску власт, да му тај претек изда за куновину стоке. Полицијске власти, с обзиром на прописе ломенутог § 471. тач. 4, одбијају ова лица, и тако овај претек новца бесплодно се провлачи кроз депозите неколико година, док се опет не нагомила дужне порезе, и исти на ту цељ изда пор. одељењима, а све на штету дужника, који, бесумње кад би добио овај новац и стоку купио, не би био толико оштећен као на овај начин, јер би земљу зиратио и порезу своју исплаћивао. Кад је законодавац у иетом ставу $ 471. тач. 4. дао могућности и права земљоделцу, да се на случај елементарних непогода, као што су: иоплава, пожар или неродица, или ако бп му стока угинула, може задужити и оптеретити своје имање све до 2 дана земље. кућу и кућњег плаца, од једног дана, онда зашто аналого овоме не би извршне полициске власти, издавале овај претек оним дужницима, који уверењем општ. суда докажу да немају стоку, аоточним пасошом утврде, дасу заиста стоку купили ради зираћења земље ? ! Ако је бојазност, да ће они тиме шпекулисати, па по пријему новца и куиовини стоке, коме другом продали исту, и на тај начин себе и власт обмањивали, — за сваку сигурност, извршна власт да би им тим изигравањима стала на пут, могла би им насоше одузети, и код себе их држати све дотле, док другу стоку не

купе, и то опет пасопшма утврдити, па онда им ово издати итд. На основу расписа г. Министра финансија, Бр. 16.926 у 905. и Бр. 27.765/909. год пореска одељења на овај начин издају тај претек у толико, у колико докажу да су стоку купили. Да би се ово питање једном протумачило, ја молим уредништво „Иолицијског Гласника" за обавештење по овој ствари у свом првом наредном броју »Полиц. Гласника". — На ово питање одговарамо: Наређења § 471. грађанског судског поступка, у колико се односе на ово питање, јасна су, и она не само што не споре право полицијским властима, да преостатке од продатог имања предају сопственицима, кад ?од докажу да су за те новце куиили друго имање, него им то баш у дужност стављају речима: „Него ће се предати земљоделцу чије је имање продато, и то тек онда, кад власти донесе доказе, да је за тај новац купио друго такво имање". Ако би власти из речи : »такво имање®, изводиле закључак: да се на место продате покретности и стоке мора купити само покретност и стока, а место продате непокретности само непокретност, она би оне биле у заблуди, јер прво ова законска одредба говори о продаји и једне и друге врсте имања, те се на обе односи и у ономе своме делу који је овде цитиран, а друго што овде може бити и аналогије, те и по томе основу ово иитање може бити увек решено у корист дотичног лица. Кад год, дакле, онај, чије је имање продато докаже: да је за претекшу суму купио стоку, па се и сама власт о томе увери, као и о томе да му је стока потребна ради обделавања онога имања, које му је преостало, онда ће му она враћати претекше суме, и за њу у таквој радњи нема никакве одговорности. Купљену стоку дотични не може отуђити, јер би власти, које такву продају овере и утврде одговарале за повреду своје дужности, пошто су наређења § 471. грађ. суд. поступка донесена у јавном интересу. Таква би, у осталом, продаја могла бити увек уништена на протест ма кога члана породице или кад сам суд или власт сазна, те тако сваки онај, који од ових лица купује стоку, може очекивати да буде оштећен.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Непознати зликовци, ноћу између 3. и 4. овог меоеца у седу Јарињу пресре.ш су Симу Првуловића, тежака из истог седа, и пошто су га из нушке убили одвели су му кобилу длаке вране, матору 5 година на носу цветасту и у једну задњу ногу иутасту. — Депеша начелника среза студеничког Бр. 183. Непознати крадљивци ноћу између 9. и 10. овог месеца разбили оу оудницу општине мраморачке и украли облигације о кошевској