Полицијски гласник

СТРАНА 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3. и 4.

мање пет година; ако је веК један пут био у заводу за повратнике, онда оотаје у њему најмање дееет година. После тога времена надлежна власт може га условно отпуотити за три годнне, ако нађе да више неће падати у злочин; о томе имају да даду мишљење и чиновници завода. После двадесет година повратник ће бити коначно отпуштен, у сваком случају. Ако условно отпуштени повратник у току три године понова изврши злочин, суд га може понова уиутити у завод за поправку иовратника. Ако условно отпуштени повратник у току три године не изврши никакав злочин у поврату, биће коначно отпуштен. Ако се оваква пресуда не изврши у току за двадесет и пет година, постаје неважећом. Ако је учинилац, који је због злочина осуђен на тешки затвор, разуздан или нерадник, и ако његов злочин стоји с тим у вези, а у исто време ако је способан за рад и за њ се може употребити, суд га може упутити у нарочити васиитни завод за р ад, који служи искључиво томе циљу, а извршење казне одложити му. Суд има најпре Тачно да испита његово телесно и душевно стање и да прибави тачне податке о његовом васпитању и ранијем животу. Ко је јеДном већ издржао казну робије, Не може Се упућивати у поправни васпитни завод за рад. Деликвент ће се обучавати у заводу таквом раду, који одговара његовим способностима и који ће му у слободи моћи служити дањиме прибавља себи пристојно издржање. Душевно и телесно образовање, нарочито занатлијско образовање, усавршаваће се путем наставе. Ноћни одмор и остало време одмора деликвентће проводити усамачкој ћелији. У васпитним заводима за рад не сме се трошити никакво алкохолно пиће. Деликвент остаје у заводу најмање једну годину. После тога времена надлежна власт може га за годину дана условно отпустити, ако се може узети да је готов и навикнут на рад; о томе морају дати мишљење чиновници завода. Постане ли он за време отпуста опет разуздан и нерадан, надлежна га власт може понова вратити у васпитни завод за рад, и тада му се не рачуна врема проведено на отпусту, или може предложити суду извршење осуде. Тај предлог надлежна власт може учинити и ако се у току прва три месеца покаже, да се осуђени не може васпитати за рад. Буде ли се условно отпуштени деликвент за све пробно време добро и приљежно владао, сматраће се као нотпуно отпуштен. И казна тада отпада. Ако се казна не изврши у току пет година, она постаје неважећа. Кад је због злочина на затвор осуђени деликвент страсна пијаница, кад његов злочин стоји с тим у вези и кад се може претпоставити да је од тога још излечим, судија га може упутити у завод за лечење иијаница и извршење казне одложити му. Суд отпушта ооуђенога из завоДа за лечење чим оздрави. После две године

отпустиће се из завода у сваком случају. Пре но што се ооуђени пусти из завода суд одлучује да ли и у колико се има још да изврши казна тешког затвора. Тако исто суд може упутити у завод за лечење пијаница и оног страсног пијанпцу, кога је ослободио од казне као неурачунљивог. За ове случајеве суд има узети лекаре за вештаке. Ако се пресуда не изврши за пет година, постаје неважећа. О новчаној казни и накнади швајцарски предлог поставио је ове принципе: 1. Судија осуђује окривљеног на новчану казну, која ће одговарати његовом приходу и имању и за коју се може претпоставити да ће према његовим личним односима бити заиста осетна казна за његов злочин. Нико не сме бити осуђен на новчану казну коју не би био у стању платити а да то не буде на уштрб потребног животног издржања за њега и његову породицу. Ако се прилике осуђенога знатио погоршају после пресуде, судија може умерено ублажити новчану казну. Ако је окривљени без средстава и неспособан за рад, судија ће га упутити полицијској власти за сиротињу. 2. Најмањи је износ новчане казне три динара; ако закон не предвиђа друкчије, највећи износ новчане казне може бити пет хиљада динара. 3. Судија оставља осуђеноме рок од најмање четрнаест дана и највише три месеца за исплату новчане казне. Ако осуђени немау Швајцарској сталног места пребивања, може бити приморан, да одмах исплати новчану казну или да за њ даде потребну гарантију. Судија може сиромаху одобрити: да новчану казну плаћа почесно, при чему ће износ и време плаћања одређивати према стању осуђенога; или да новчану казну одреди слободним радом, нарочито за државу или општину. У овим случајевима судија није везан за рок од три месеца. Не плати ли осуђени новчану казну у одређеном року или је не одради, судија наређује принудно извршење ако отуда може очекивати успеха. 5. Умре ли осуђени, новчана казна отпада. Ако неко изврши злочин'из користољубља, судија га може иоред казне лишења слободе осудити и на умерену новчану казну. Губитак грађанске части овако је регулисан: 1. Ко је изгубио грађанску част, неспособан је у јавним стварима да гласа и да бира, а и да буде биран. Он не може бити чиновник, старалац или тутор. 2. Ко буде осуђен на казну робије, изгубиће грађанску част најмање за две, а највише за десет година. Ко буде осуђен на тешки затвор, а дело му показује општу грубост, изгубиће грађанску част најмање за једну, а највИше за пет година. Повратник који је био у заводу за повратнике, губи грађанску част за десет година.

3. Време издржавања осуде, као и време проведено у горе поменутим специјалним заводима, неће се урачунавати. Ако се неко злочином учинио недостојним за родитељску или старалачку власт, судија ће му је одузети и прогласити га неспособним за вршење родитељске пли старалачке власти. Ако је неко злочином грубо иовредио дужности свога позива, заната или трговачке радње, и ако постоји и даља опасност од такве злоупотребе, судија ће му забранити вршење иозива или трговачке радње најмање за једиу, а највише за петнаест година. Ако је окривљени осуђен због злочина на казну лишења слободе, време издржавања осуде неће му се урачунавати у рок трајања забране. Странац, који је ооуђен на робију или на упућивање у завод за повратнике, може бити ирогнат из земље најмање за три, а највише за петнаест година. Ирогонство је извршно кад осуђеник буде коначно пуштен из завода. • Ако је осуђени условно отпуштен из завода и ако се за то пробно време добро владво, суд може обуставити прогонство из земље. Ако се узрок извесиоме злочину има приппСати прекомерној унотреби алкохолних пића, судија може поред казне да забрани окрпвљеноме иосећивање кафана за најмање шест месеца и највише две године. Постоји ли опасност да ће неко извршити злочин којим је претио, или ако се изда неко, ко је био осуђиван за злочин, а нарочито за злочин противу тела и живота или противу части, да има намеру да понови злочин, судија може да узме од њега обеКање да неКе извршити злочин и принудити га да за то да јемство. Не буде ли хтео да да обећање или не даде ли злонамерно, у одређеном року, јемство које му је тражено, суд га на то може принудити иревентивним затвором, само не дужим од шест месеца. Изврши ли такав човек злочин у току две године од како је дао јемство, оно припада држави; у противном случају јемство се враћа особи која га је и дала. Ако то захтева општи интерес или ако то налаже интерес повређенога, судија ће обзнанити иресуду иутем јавности, на рачун осуђенога. Ако је у интересу јавности или онога ко се пресудом ослобођава, судија ће наредити њено обзнањнвање путем јавности на државни рачун. Судија ће обзнаннти пресуду у једном службеном листу Савеза или кантона и у једним или више новина. Судија одмерава казну учиниоцу према његовој кривици; при том узима у обзир побуде за дело, ранији живот и личне односе учиниочеве. УблажавајуАе околности према овом предлогу ове су: 1. Судија може ублажити казну : ако је учинћлац извршио злочин из побуда кије заслужују поштовање, у тешкој невољи, под утиском тешке претње, по заповести свог претпостављеног, или