Полицијски гласник
ВРОЈ 3. и 4.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 25
II. Бројни однос места и општина :
И м
а о п ш
т и н а
о д:
06 св а
У :
1 места:
2 места:
3 места:
4 меота:
5 места:
више од
<0 В И м О а
5 места:
о
Београду
1
—
—
—
—
—
1
Округу београдском •
74
11
7
3
—
—
95
Округу ваљевском • •
21
23
9
9
7
5
74
Округу врањском ■ ■
10
7
10
16
11
36
90
Округу крагујевачком
65
27
14
4
—
—
110
Округу крајинском • •
69
6
—
—
—
—
75
Округу крушевачком •
21
17
19
16
г0 9
87
Округу моравском • •
76
30
12
3
2
3
126
Округу нишком • • •
29
24
16
12
10
3
94
Округу пиротском • •
11
19
14
г 0
3
7
59
Округу подринском •
48
29
13
10
4
2
106
Округу пожаревачком
140
21
2
—
—
—
163
Округу рудничком ■ •
16
„ 13
10
3
4
1
47
Округу смедеревском
56
1
—
—
—
—
57
Округу тимочком • ■
69
14
6
1
1
—
91
Округу топличком • •
1
2
5
4
7
22
41
Округу ужичком • • •
29
20
12
7
4
3
75
Округу чачанском • •
7
25
26
12
5
2
77
Целој Србији ....
743
289
175
105
63
93
1468
III. Бројни однос општина и гласача:
У :
Има општина:
Има
општина са бројем правних гласача:
До 100 гласача
Од 100 до 200 гласача
Од 200 до 300 гласача
Од 300 до 500 гласача
Од 500 до 1000 гласача
Преко 1000 гласача
Београду
1
—
—
—
—
—
1
Округу београдском •
95
1
17
36
28
13
—
Округу ваљевском • ■
74
1
1
22
27
23
—
Округу врањском • •
90
—
2
16
26
42
4
Округу крагујевачком
110
1
18
38
41
10
2
Округу крајинском ■ •
75
—
23
16
25
10
1
Округу крушевачком •
87
—
10
21
43
12
1
Округу моравском • ■
126
3
33
34
40
16
—
Округу нишком • • •
94
—
7
22
38
26
1
Округу пиротском ■ •
59
—
4
18
24
11
2
Округу подринском •
106
1
6
27
36
32
4
Округу пожаревачком
163
1
32
53
46
28
3
Округу рудничком • ■
47
1
4
11
22
9
—
Округу смедеревском
57
1
12
12
11
15
6
Округу тимочком • •
91
—
16
22
35
15
3
Округу топличком • •
41
—
3
5
17
14
2
Округу ужичком ■ • •
75
1
8
23
28
15
—
Округу чачанском • •
77
—
8
29
31
9
—
Целој Србији ....
1468
11
204
405
518
300
30
А. Ј. К.
ПРЕДЛОГ НОВОГ ШВА1ЦАРСК0Г КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА
(нАСТАВАк) Трећи одељак прве књиге обухвата казму и иревентивне мере сигурности. Најкраће трајаље казие робије може бити годину дана, а најдуже петнаест година. Само у случајевима које закон изреком предвиђа, робија може бити и доживотиа. Ова се казна има извршивати у згради одређеној искључиво за тај циљ. Трајање тешког затвора може бити најмање две године, а у случајевима, које закон предвиђа. пет година. За извршење казни робије и тешког затвора важе ове опште одредбе: 1. Извршење казне може се прекинути само из важних разлога. 2. Осуђеник се мора занимати радом. По могућству треба да ради такве послове, који одговарају његовим способностима, и који му стварају могућност да осигура себи издржавање у слободи. 3. Првих три месеца држаће се у самачкој ћелији. Суд и надзорна власт могу продужити задржавање осуђеника у ћелији. 4. После тога времена осуђеник има да ради у друштву са другим осуђеницима; ноћни одмор и остало време одмора проводиће у самачкој ћелији. 5. Ако је осуђеник издржао две трећине и најмање једну годину осуде, надлежна власт може га отпустити из завода, ако може узети да ће се добро владати, и ако је, према својој могућности накнадио штету, за коју је судски утврђено да је произашла његовим злочином. Ако је на доживотну робију осуђени злочинац издржао двадесет година казне, надлежна власт може га отпустити из завода за пет година, ако нађе да ће се добро владати. Надлежна ће власт од чиновника заводских прибавити мишљење о превременом отпуштању осуђеника из завода. Злоупотреби ли такав осуђеник слободу, надлежна ће га власт вратити на робију или у тешки затвор. Време, које је провео на отпусту, неће му серачунати. Буде ли се осуђеник добро владао за све време условеог отпуста, сматраће се као коначно отпуштен. Превентивним мерама овај предлог придаје много важности и за то им даје опширне одредбе за поступање са повратницима, поквареним и нерадним људима, као и са страсним пијаницама. Ако неко, ко је због злочина био осуђен на казну лишења слободе и ко је већ више казни лишења слободе издржао, показује наклоности ка злочину или ка разузданости или нераду, суд га може на место казне лишења слободе упутити у нарочити завод за иовратнике, који служи искључиво поправци повратника. Повратник се има оптеретити радом, и то по могућству онаквим који одговара његовим способностима и доводи га у стање, да у слободи може њиме стећи пристојно издржање. Повратник остаје у заводу у сваком случају до истека времена осуде, а нај-