Полицијски гласник

СТРАНА 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3. и 4.

земљи, у колико оделито не говори о општини београдској, на се, но томе, последњи став односи на све општине у Србији, јер није изречно речено да то важи само за београдску општину, нити би Се, у осталом, нашло разлога за један такав изузетак. Према овоме, пензнонари, ма у којо.ј општинп они били, немају право на пензију док су у општинској служби. III Суд оиштине витановачке, актом својим Бр. 75. пита: »1. У измењеном члану 86. тач. 6. закона о општинама стоји, да општински одбор бира пуномоћнике како за заступање пред судом у општинским споровима, тако и за остале сцецијалне општинске послове, и даје им потребно пуномоћије. У чл. 51. ставу трећем, стоји опет оваква одредба: »У случају избора варошких и селских кметова или пуномоћника, сматра се за изабраног" итд. Према овоме настаје питање: да ли ће избор, који учи одбор према чл. 86. тач. 6. морати да одобрава и збор, и ако то треба, онда шта ће бити кад збор неће да бира исто лице, које је изабрао одбор, ма да му је он већ и пуномоћије дао? 2. У овој општини има око шездесет правних гласача, који имају земље преко Мораве, дакле у другој општини, и тамо плаћају порез на исто. По распореду бр. 6, они у овој онштини не плаћају толико пореза и приреза, да би имали право гласа на општинском збору, али кад би им се урачунао и онај порез, што га плаћају на своја имања преко Мораве, они би имали право. Настаје питање: сме ли суд да урачуна и онај порез, што га плаћају на иман.а у другој општини, па да им призна нраво гласа и уведе их у гласачки списак, наравно кад пореским књижицама докажу количину тога пореза, јер закон о томе не говори ништа; и 3. По члану 32. тачка 3. под II, немају право гласа на оиштинском збору, они, који су у затвору или притвору за злочинства или преступе поменуте у тачкама 1. и 2. ове законске одредбе. У закону се ништа не вели, да ли имају право гласа они, који су судским решсњем стављени под суд а бране се из слободе. Потребно је знати : имају лп они право гласа или не, јер у овој општипи има шест лнца која су стављена под суд а бране се ич слободе?*' — На ово питање. одговарамо: 1. Питање ово пије ни мало спорпо, и суд га је, впди се, учпнио само зато, што није прочитао све измене н допуне закона о. општппама од 24. децембра прошле годнно. Јер да јс то учннпо, онда би видео, да чл. 86. т. 6. говори о пуномоћницима кад је у пптању застуиање цоле општпне, бпло у каквом спору, бпло у каквој другој потреби, без обзира да ли је општина састављена нз једног илн више моста. Међутнм, чл. 51. говори о случајевпма кад се бпрају сеоски пуномоћнпци пли оних вароши, који чине општину са још

којим селом, који имају да заступају засебне интересе села или вароши, а ие целе општине. На пример: јсдна општина, која је саставл>ена из једне вароши и једног села, има да води спор са суседном општином о синору или чему другом. У том случају пуномоћника бира одбор. Али, ако ово село, које је у саставу варошке ошитпне, има да води парницу баш са оном вароши, у чијем је саставу, због утрине или чега другог, онда оно бира за себе пуномоћника на сеоском састанку, а варош опет на своме Јварошкам —- чл. 56., 57. и 58. закона о општииама. Пуномоћија, која издаје одбор, морају бити утврђена полицијском влашћу или неспорним судијом, а пуномоћства варошких и селских пуномоћ ника издаје општински суд на основу чл. 58. послсдњег става; 2. Члан 30. зак. о општинама тражи да неко у оиште плаћа најмање 15 динара непосредног пореза са сталним државним прирезом, па да има право гласа. Да ли је тај порез везан за пмање само у једној или више општина, закон, истина, не говори ништа, али кад он изречно није условио да мора бити само из једне општине, него поставио опште правило о количини пореза, онда се мора узети у обзир и онај порез, који се плаћа у другим општинама. Према томе, кад год известан грађанин докаже пореском књижицом или уворењем, да плаћа порез и на страни (друга ошнтина) па његов порез из места са овнм другим озноси 15. динара, њега треба увести у гласачки списак ииризнати право Г Л3-Сс1. Под сталним државним порезом рачуна се прирез од 75°| 0 , о коме говори чл. 76. закона о непосредном порезу; и 3. Чланом 32. тачке 3. закона о општинама (измене од 24. децембра прошле године) одузето је право гласа онима, који су у аатвору или иритвору за кривце, о којима говоре тачка 1. н 2. поменуте законске одредбс, односно да су у затвору или притвору за дела злочинства или ирвстуие који иовлаче гцбит&к грађанске части. Према овоме, кад год је неко под судом за дела, која ие повлаче притвор и из слободе се брани он има право гласа. На против немају право гласа они, који су под судом за злочинства или бешчастеће преступе, а налазе се у слободн по томе, што су пуштени најемство по § 170. крпвичног судског поступка. IV Деловођа општине језерске, у ерезу деспотовачком, пита: »По чллну 102. закона о шумама, за штету. коју учнно малолетници, лица нод стратељством, слуге, шегрти, калФе и раденици, одговорни су роднтељи, с.тараоци, газде, мајстори, и то само онда, ако нпсу над својим подчињеним вршили довољан надзор. У том случају они ће се заједнички са кривцима осу^ивати иа плаћање накнадо штете п осталнх трошкова. Та ће се осуда наплатити од њих онда, ако

кривци нису у стању да плате или никако или од части. Према јасном и изричном наре^ењу овога законског прописа, родитељ мора бити за свога малолетног сина, а остали заостала у овоме законском иаређењу иоменута лица, осуђени од стране надлежне власти ако нису водили над њима довољан надзор, па тек онда да се наплата од оца — оДносно роднтеља, стараоца, газде, итд. изВрши, иначе кад они нису изречао осуђсни, или није имало места осуди, наплата се оД њих тражпти не може, а још мање да се из њихова имања продајом изврши, ка^је случај да осуђени није у стању да плати, као што пом. законског иаређење говори. Ослањајући се на ову јасну законску одредбу, ја сам као деловођа суда, по једном предмету. где је син, који је са оцем у задрузи, а још малолетан, и нема никаквог имања, па још нн оног о коме говори § 517. кривичног закона, издао са судом и одбором уверење о немаштинн, и то послао начелнику ср. деспотовачког, ради окончања предмета наплате по његовој осуди. Начелник среза актом својнм од 9. септембра пр. год. Вр. 13.039, — под подиисом извршнога писара, наредио је општпнском суду, да наплату по чл. 102. закона о Шумама изврши од оца осуђеног малолетника, и новац ношаље. По тој наредби, суд је призвао оца осуђеног, потражио наплату, и он је одговорио на протоколу саслушања да нема новца, нити у олЕште пристаје да плати ову наплату свога сина, наводећи још и то: да није на то осуђен. Према изговору оца осуђеног, суд је под потписом председничким и деловође, вратио предмет начелнику среза, позивајући се на чл. 102. закона о шумама, налазећп : да немаместа наплати од оца осуђеног, кад није на то осуђен, и да суд у томе случају не сме да изврши наплату. јер би као извршна власт, кад би продају извршио, учинио кривицу казниму судски, § 122. кривичног закона. Начелник среза актом својим од 18. децембра пр. год. Бр. 19.997, вратио је понова предмет суду с, познвом на чл. 105. закона о шумама, који о наплати и не говори, и понова наредио да се наплата од оца осуђеног изврши и ако није осуђен, јер наводи, он мора но томе законом наређењу штету да плати. Према оваквом стању ствари, ја молим уредништво да што пре преко листа одговори: Сме ли се нанлата вршити по предмету горосече од родитеља итд. које чл. 102. закона о шумама предвиђа, кад нису на то осуђени или не, и ко би био одговоран, кад би наплату општински суд по наредби иачелника среза продајом од роднтеља итд. извршио, суд или начелник 'среза, ако уопште може бити и какве кривнце кад се ствар судски новеде." — На ово питање одговарамо: У члану 102. закона о шумама предвиђа се, да ће за штету, коју учине малолетници и остали, бити одговорни родитељи, стараоци итд. али само тада, ако