Полицијски гласник

СТРАНА 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3. и 4.

нађеце), тимочком, заглавскбм, пожешком (обе пронађене), и у варошима: Крагујевцу (1 пронађена) и Ћуприји (1 пронађена); по 1 у срезовима: подгорском, масуричком, крагујевачком, брзопаланачком, ражањском, моравском округа нишког (пронађена), сврљишком (пронађена), мачванском, рађевском, голубачком (пронађена), јасеничком округа смедеревског (пронађена), добричком, косаничком, ужичком (пронађена) и уварошима: Неготини, Нишу, Пироту и Ужицу (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 17.000 динара. Злонамерпи поништаји тј ђи\ етварн извршени су по I у срезовима: власотиначком, брзопаланачком, жупском, .звишком, бољевачком, заглавоком и у вароши Београду (пронађен).

Вредност уништених ствари износи око 1.200 динара. Сем изложених дела у току месеца децембра прошле године извршено је у Србији још и 11 самоу^истава, и то у Београду 2 и по 1 у срезовима: врачарском, расинском, рађевском, тимочком, моравичком, жичком и у варошнма : Ваљеву, Зајечару и Чачку. Ова су самоубиства извршена : вешањем 6, ватреним оружјем 4 и тровањем 1. Узроци њиховом извршењу лезке : у душевном растројству за 4 случаја, у страху од казне за 2, у домаИим неарилинама за 2, у старачкој изнемоглости за 1, у оч&јању за 1 и у љубави за 1 случај. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3

" Си © «

Округ београдски • • (( ваљевски • • • (( врањски .... « крагујевачка • (( крајински « крушевачки ( ( моравски (( нишки ( ( пиротски » • • « подрински. • « ножаревачки • • а руднички « смедеревски (( тимочки • • (( топлички (( ужички • • « чачански Управа града Београда

Свега:

Из канцелариЈе Антропометријско трашњих Дела, 18. јануара 1910, године

1 -Поли АБр.

И 15 5 18 8 3 25 11 7 8 23 5 3 20 2

32 9 - 10 цијског Одељења 144, у Београду.

75 !! 185 Минист,

7 || 11 арства

Уну-

СТРУЧНИ ДЕ0

НЕКОЛИКО ПОГЛЕДА НА РЕЗУЛТАТЕ ХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ КАО ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ ПРИ СУМЊИ НА ТР0ВАЊЕ

(наставак) Али бљување и пролив не морају бити увек знак првог и непосредног дејства унета отрова. Има случајева, где се отров ресорбује, тј. у крв и тело пређе, па тек онда и опет на желудац и црева тако дејствује, да у њима изазове бљување и пролив (т. з. секундарно ироли.вање и бљувањеј. Разуме се, дасе и тим начином може

отров из тела тако елиминисати дагапосле хемијска анализа не може констатовати. Тај начин елиминације из тела доказан је већ за неколико врста жестоких отрова — нпр. за арсен и живу. Неких врста отрова може из тела нестати и еваиоригањем (ветрењем, хлапљењем). Нарочито се на тај начин могу из тела изгубити врло хлапљиви отрови било то већ за време последњих часова живота отроване особе, било после њене смрти. Тако се нпр. из тела врло ласно евапорисањем изгуби хлороФорм, етар, цијановодоннчна киселина итд. А чим је то могућно, онда је сасвим природно, да и у таким случајевима тровања хемијска анализа лешинских делова може остати негативна, и ако је сумњиво лице доиста

од тих отрова умрло. С тога неки стручњаци (Шрасман) саветују, да се при сумњи на тровање хлороФормом или цијановодоничном киселином поред осталих делова лешинских ношље на 'хемијску анализу и мозак — као орган, који је кожним и коштаним покривачем својим (лобањом) од евапорације најбоље заштићен* — у коме ће се, дакле, тако хлапљиви отрови најдуже задржати. Има опет отрова, који се лако и брзо разменом и ирометом материја у живом телу из њега елиминишу. Ту особину имају нарочито отрови, који селасио растварају, или који су у гасовитом стању. Тако се нпр. дисањем свежег ваздуха и разним оксидацијоним процесима у крви при тровању „ћумуром® нретвара моноксид угља (СО) у диоксид угља (С0 2 ), па се онда на плућа (а нешто и на кожу) из тела тако истури, да га после извесног времена хемијском анализом (спектроскопски) није могућно у крви констатовати, и ако је он поуздано своје отрОвно дејство извршио. Слично, и ако спорије, губи се оксндацијоним процесима у ћелијама тела и фосфор , чим тровано лице дуже у животу остане. Други отрови елиминишу се опет — кад раније кад касније — комилициранијим, виталним ироцесима иромета — поглавито на бубреге (мокраћом), па онда на жлезде и њихове секрете (нпр. пљувачком, млеком, жучи), на кожу (знојем) итд. Тако се нпр. брзо ресорбишу а брзо и елиминигау кураре и калијеве соли (ако их на уста унесемо), па их зато после и не мозкемо у легаини хемијски констатовати. Шта вигае, и сам арсен (сичан, мишомор) може се из жива тела сасвим елиминисати, само ако је за то имао довољно времена — а то ће рећи: ако је отрована особа дуже живела, па тек онда од тровања умрла. Где би се, дакле, тицало легаина, које су под таким приликама троване и отроване, да им се отров јога за живота прометом материја могао из тела сасвим или делимице елиминисати и изгубити: ту ће, наравно, и хемијска анализа дати или сасвим негативан или врло сумњив и непоуздан резултат — нарочито у квантитативном погледу. На исход хемијске анализе може утицати и та околност, гато се трованим особама дају и лекови, којима је задаћа, да што иоузданије и брже неутралишу или униште отровну ирироду унешеног отрова , те тако ублаже или сасвим спрече његово дејство (т. з. антидоти или утуци отровима), Ти лекови су, наравно, таког хемијског састава, да у извееним приликама мењају и хемијски карактер отрову, чим се с њим смегаају, па тиме и његово физиолошко и патолошко дејство. Ако, дакле, тако измењен отров дође на хемијску анализу, онда се може десити, да га хемичар никако не може ни констатовати. Сличне измене у саставу отрова могу наступити и у оним случајевима тровања, где би се неиосредно или у брзо иза једног отрова цзео у тело и други који рецимо од стране каквог упорног самоубијце. Тако би се нпр. у свом дејству и у својој хемијској конституцији донекле