Полицијски гласник

ВРОЈ 3. и 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 19

реметили и неутралисали сулФат бакра (плава или модра галица) и ФОСФор. У том истом смислу могу да изазову извесне промене у саставу отрова накви додаци или смесв лешинским деловима., па да тиме отежају хемичару посао, или да му га баш сасвим онемогуће. Има нпр. лекара обдуцената. који Ке лети лешинским деловима додати алкохола или другог ког срества, које органске материје консервише или десодорише, како путом не би од трулежи страдали, те гасовима распадања и саме судове разбили — па и то може бити од значаја но ток хеМијске аналиае и њен исход. Тако се нпр. зна, да додавање алкохола лешинским деловпма јако отежава тачну хемијску анализу код сумње на тровање фосФором и карболном киселином. Најпосле ваља имати на уму, да и најсавршенији регулатив (правилник) за секцију лептева и пошиљање лешинских делова ради хемијс-ке анализе ипак не може да нредвиди све евелпуалносги, које се за време ислеђења могу као важне истаАи, на које, дакле, ваља нарочиту иажњу обратити. Да не спомињем оне честе случајеве, где обдуценат аналитичару пошље тако мало материјала, да се на њему не може тачно и поуздано квалитативна н квантитатнвиа хемијска анализа извести, 1 ) или да не пошље све, што је обично за таке анализе неопходно потребно, нли да пошље тако, како би сс сумњиви материјал могао из судова извадити, па другим заменити — јер то би већ била погрешка против правилника, који је у важности — ваља се сетитн и оних прилика у томе питању, које не зависе толико од одредаба званичних правилника, колико од спреме, увиђавности и смишљене иницијативе самога обдуцента, а у гдекојим случајевима баш и иследника. Тако се нпр. за хемијску аналпзу обично шаљу само горњи делови апарата за варење (једњак, желудац и горњи део танког црева), а има прилика, где је за исход анализе и нравилну процену самога случаја баш доњи део од много већега значаја (нпр. при дуготрајном тровању ФосФором, при апликацији отрова клистиром на задње црево итд.). Исто тако ретко се кад шаље хемичару садржина мокраћне бешпке из лешине, или повећа количина крви, а и једно и друго могло би у исвесним случајевима врло згодно послужити тачном ислеђењу каквог случаја тровања. По гдекада се може отров само још у мокраћи констатовати, а познато је и то, да се тровање гасовима — нарочито моноксидом угља (СО) — може хемијско-спектроскопски доказати само из повеће количине крви. Као што се види, хемичару може много што - шта сметати, да својом анализом дођс до позитивних резултата у оним случајевима где је тровања несумњено и било. Али тај већ по себи тежак положај постаје тим тежи, ако хемичара већ резултати декарског испитивања и ток ! ) П код нас се дешавало случајева, да је обдуценат послао на хемијску анализу само толико лешинског материјала, колико је могло стати у — 2 обичне епрувете.

целог претходног ислеђења не буду упутили извесним, одређеним правцем, којим му ваља ударити. На жалост на то се мало где обраћа пажња— нарочито, где и те прилике нису законом или нравилником регулисане. Махом се дешава, да хемичар добије на иреглед и хемијсно исиитивање само лешинске делове (евентуално и друге сумњиве објекте) с врло кратким актом, који само означује, чији су то делови, од куда. су 1 ) и на што и^ма хемичар одговарати — а све му је друго непознато. Нема ни наговести, на коју врсту отрова се сумња, а камо ли, шта се већ претходним ислеђењем утврдило. Тиме се, наравно, хемичару посао јако отежава, а у извесним случајевима може баш то да буде узрок, зашто је хемијска анализа негативан резултат дала. С тога би ваљало нарочитим одредбама утврдити, и у праксу увести, да се и хемичару, уз објекте, који су му за анализу нотребни, омогући и увиђај у сва акта ислеђења, а нарочито у секцијони протокол. III Сдучајеви, где хемијска анадиза констатује отров, и ако тровања није било. Као год што може бити полицијских и судских спорова о тровању, где хемијска анализа не може да констатује отров у сумњивим лешинским деловима (или у другим сумњивим објектима), и ако је тровање постојало: исто тако може се десити, да резултат хемијске а.нализе исиа,дне иозитивно — тј. да се нађе отров — и ако је свим другим доказима утврђено, да тровања није било. Ова привидна несугласица између резултата хемијске анализе и других доказнпх срестава даје се махом ласно протумачити, па тиме и изравнати. Ваља само имати на уму, да констатовани отров може бити и другог иорекла, а не само од тровања. Може се нпр. доказати, да је отров, што га је хомијска анализа констатовала, доспео, истина, у живо тело сумњиве особе, али на неки други начин, а не тровањем — или у другој ко.јој намери, а не ради тровања. А што је још много важније: у извесним приликама може се помишљати и на оне случајеве, где је отров доспео у тело сумњиве особе тек иосле њ>ене смрти — дакле. у време, кад већ није могао извести своје физнолошко и патолошко дејство — било да је у њега намерно или злонамерно унесен, било да једоспео као случајна примеса лешинским деловима из непосредне околине њихове. Тек кад све то узмемо у рачун, тек онда можемо позитивне резултате хемијске анализе правилно проценити. Текпошто искључимо све могућности, којим је отров могао доћи до тела и кад не може бити речи о тровању: — тек онда смемо у судској или полицијској пракси из позитивног налаза хемијске анализе извести закључак, да се тицало тровања — било као злочина. било као самоубиства, било као несрећног случаја ма које врсте. А таких могућности има

') Дешавало се и случајева, да је наша Државна Хемијска Лабораторија добијала лешинске делове и без тога обавештења — дакле без икаког акта,

приличан број, па зато се и ваља с њиме поближе упознати. Пре свега ваља знати. да неких извесних отрова има веЛ у телу и ирефор.мисаних — дакле као нормалних и сталних, управо саставних делова човечјег тела. Тако се нпр. у Медицини већ давно зна, да у извесним органима и ткањима човечјег тела — поглавито у мозгу и јетри — хемичар може (истина у минималним дозама) констатовати фосфор као сталан састојак. Исто тако доказао је недавно Француски научник А. Готије (Агшапс! ОаиМег), да у једној жлезди на предњем делу врата у т. з. жлезди »штитњачи® |§1апс1и1а 1ћуго1(1еа) — увек има ма и најмањих количина арсена (сичана, мишомора), и ако је то жесток отров за човечје тело. Где би се, дакле посумњало на тровање тим отровим-а, па би се ти отрови и прописном хемијском анализом констатовали, могао би се тај нозитиван резултат хемијске анализе — бар у извесним приликама — и у томе смислу тумачити и објаснити. Могао би се схватити само као потврда оног искуства, да и у нормалним ткањима човечјег тела хемичар може наћи неких извесних врста отрова. Где је искључена могућност да је отров већ у телу преФормисан, па се мора претпоставити и признати, да је у њега с поља доспео, ту може опет бити спора о томе: је ли то било за живота сумњиве особе, или је наступило тек иосле њене смрти. Доспе ли отров у лешину сумњиве особе, онда је већ по себи јасно, да у таким случајевима не може бити ни говора о тровању. Докаже ли се пак, да је за живота у њега унет, онда тек ваља искључити могућност, да је другим којим начином у њега доспео, а не тровањем. И у једном и у другом случају испашће, наравно, хемијска анализа позитивно, па ипак зато неће имати доказне снаге и пресудног значаја у томе смислу. Да је то доиста тако, најбоље ће објаснити примери. А. —- 3а живота може у човечје тело какав отров досиети и обичном, свакидашњом његовом храном, или његовим пићем, или баш и другом којом врстом његових дневних намирница. Ми се у кући служимо махом судовима и другим прибором за јело и пиће од отровних метала, — или прибором таке израде, да може имати у себи отрова. Подсећам вас само на наше судове и друге ствари од бакра, калаја, лима, олова или њихових смеса и легура (бакрача, тепсија, ибрика, казана, калајлија, бронзаних или пакФонских кашика итд.), па онда на бакарне судове, који се махом рђавим калајем калајишу; или на земљано посуђе (грнчарију) са лошим глеђом; или на цеви, левкове, славине и кутије од олова или оловом залемњене итд.: — на ћете одмах и самиувидети, да се временом и честом употребом такога прибора могу ти отрови и неприметно у тело унети. Најпосле нису ретке ни оне прилике, где ми нашем јелу или пићу (бољег изгледа или куса ради) намерно додајемо какав отров — нпр. краставцима из сирћета или другим зеленим, консервама бакар, да добију интензивно зелену боју; вину куршум-шећер (оловни