Полицијски гласник

СТРАНА 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3. и 4.

шећер) да буде слађе; ракији одоленов корен (КаЉх Уа1епалае); ниву балук или рибљу траву да боље опија итд. И у таким случајевима могла би, дакле, хемијска анализа (ма и само квалитативно) неке од тих отрова у лешинским деловима (или другим објектима) констатовати, и ако се у ствари није тицало ни једне врсте тровања. За жи&ота може у човечје тело досиети накав отров и у облику каквога лека, а баш ти су случајеви за полицијске и судске спорове о тровању од великог интереса. Тако је нпр. познато, да се врло често као лек узимају једињења олова, бакра, живе, ФОСФора, арсена итд.; — па онда читав низ отрова из биљнога царства или хемијски препарати њихови. Ако би се, дакле, у лешини болесника, који је боловао од које дуготрајне кожне болести или од маларије (наступне грознице), или од малокрвности, па тога ради дуго узимао арсен ма у ком облику (нпр. као т. з. азијски пилуле, »Фаулеров раствор", „Левиководу к итд.) нашли трагови тога отрова: онда би се, наравно, тај позитиван резултат хемијске анализе морао сасвим друкче тумачити. Исто тако тумачење заслуживали би и случајеви, где би се нпр. у лешини каквог сиФилитичара нашло живе, каквог неврастеничара морфијума итд. Таки случајеви могу бити тим сумњивији, што се често дешава, да баш таки болесници (са којом хроничном бодести) узимају свој уобичајени лек и без знања лекарева, па често баш и у таким дозама, које далеко премашају меру обичних лекарских прескрипција. А ако би се тај начин лечења годинама отегао, онда би се могло још десити, да се ти болесници на те отрове сасвим свикну, па да их после и у великим дозама ласно подносе. Где би се, дакле, тицало таких случајева, ту би, наравно, и позитиван резултат хемијске анализе у споровима о тровању тим отровима изгубио велики део своје доказне снаге. Отровима се служе људи и у другим приликама свога живота, да њима подмире неке своје свакидашње иотребе или навике. Тако је нпр. познато, да се многе жене беле — махом све врстама таких белила, којима је свакад или најглавнији или главнији саставни део који отров — као што су неки препарати олова (наша »черза (( , сегназа), живе (наш сирнџик или сулимент), визмута итд. Исто тако и велики део кособоја — а њихова је унотреба баш код нас јако распрострањена — има често у себи отровних једињења, нпр. препарата олова, бакра и сребра. — Да им се рашири зеница а сузи дужица отворене боје, на да се на тај вештачки начин претвори око у в гараво (( и „изразито (( , узимају редовно гиздаве жене у Италији и Шпанији једну врсту жестоког отрова из биљног царства— т.з. „ беладону" (А1тора ће11ас1огта, „лепагоста®. велебиље) —Искуство сточара, да коњи добију глатку, сјајну и много лепшу длаку, а уз то јошинеки особити »ватрен (( израз у очима, ако им се редовно (у храни или после оброка) даје арсена (сичана), навело је гиздаве жене на навику, да и оне редовно узимају тај отров, не би ли и њима коса

постала глатка и сјајна, а израз ока ватренији. — Горштаци у Штајерској и Тиролу, а нарочито они, који (за новац) стално прате путнике по висовима Алпа као веште путовође, узимају арсен — у пуном уверењу, да ћс њиме најбоље одржати своју отпорну снагу за време највећих напора — па се најпосле на тај иначе жесток отров тако навикну, да га у великим количинама троше — управо једу (арсеноФаги). — Страсне, неодол.иве навике може да буде и у употреби морФијума или кокајина (т. з. „морФинисте", в кокајинисте (( ), па и у томе се може временом и сталном употребом далеко дотерати. — На далеком Истоку (у Хини и Индији) троши се опет веома много опијум или хашиш — као срество, којим се људи радо опијају — од прилике исто тако, као што се наше пијанице често опијају ракијом, вином, пивом или другом којом врстом алкохолна пића. Страсници те врсте троше те отрове на разне начине и у разним облицима: — или их једу, управо жваћу (»опијоФаги«), или их као напитак пију у виду разних тејова, или их на нарочнтп начин пуше — као оно ми дуван. — Разуме се, да у свима тим приликама дугом употребом и навиком на отров може организам да постане много мање осетљив, па да га лакше подноси и у оним дозама, у којима би он за обичне оообе био смртоносан. Код таких особа могло би се, дакле. десити, да се дугом употребом отров у телу гомила и слаже, па да се после приликом хемијске анализе лешинских делова констатује, и ако та особа није од отрова умрла. С многим отровима долазе у неиосредан додир и радници у разним занатима и индустријским предузећима или радионицама друге врсте — било да их саме прерађују, било да им при преради другог ког материјала као помоћно срество служе — па и то су прилике, где ошзови полако и неприметно доспевају у чслзечје тело. Тако се нпр. честодешава, даслагачи и други штампарски радници, па онда словоливци и типограФи, било непосредно из самих слова или других типова, било прашином, која се у радионицама обично накупи, временом неприметно приме у свој организам толико олова, да се тај отров у њиховим лешинама може хемијски констатовати, и ако су ти радници од какве друге болести умрли, а не од тровања оловом. — Олова или живе може се наћи и у лешинама радника, који раде с разним бојама или с материјалом, који је бојадисан — нпр. у лешинама молера, бојаџија, лакирера, тапетара итд. — јер неке врсте (белих и црвених) боја нису ништа друго, него једињења олова или живе. Ти исти радници примају у своје тело и знатније количине арсена (сичана), јер има читав низ боја (нарочито зелених) у којима је главни саставни део арсен. — С арсеном имају много посла и кожари и ћурчије — у опште сви радници, који прерађују сирове (нештављене) коже и крзна— јер је арсен најобичније срество, којим се таке кож,е конзервишу. С арсеном раде често и радници, који се баве са конзервисањем органских материја — нпр.

препаратори у јестаственичким музејима, вештаци, којипуне тице и друге животиње итд. И код њих се може десити, да им се у лешинама нађе арсен, и ако нису тим отровом ни тровани ни отровани.Код казанџија и радника, који прерађују бакар, мед или друге смесе бакра, могло би се онет десити, да прерадом таких материјала временом приме у своје тело знатније количине тога отрова, које би се после њихове смрти могле у њиховим лешинама наћи — и ако за живота није било ни трага од тровања бакром. Најпосле и радници у рудама имају прилике, да дођу у непосредан додир са разним отровима, на да их у своје тело приме. Тако нир. радници у рудама, где се вади олово, бакар, сичан, жива итд. у току свога живота кожом и слузокожама уста, ждрела, носа, желуца и црева толико од тих отрова приме у своје тело, да се при хемијском прегледу њихових лешинских делова ти отрови могу јасно констатовати, па на основу тога погрешно као знаци тровања тумачити и оценити. Према свему овоме биће приличан број случајева, где ће и лекар и хемичар и правнпк при оцени нозитивних резултата хемијске анализе у случајевима сумње на тровањеимати прплике, да наход отрова и друкче тумаче , а не као тровање у облику злочина, самоубиства или несрећног случаја. По себи се разуме, да се и у таким приликама не сме тај скептицизам до крајности терати — као што то на шаност често чине правници у својој дужности као заступници приватних партаја. У осталом том скептицизму најбоље се може доскочити верно прибраним подацима тачно извршине и прецизиране хемијске анализе, доказним материјалом, што га лекар сабира, и другим подацима ислеђења. ( наставиће се) Д-р М. Јовановнћ-Батут.

0 ЛИЧНОЈ И ИМОВНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ Ово питање о личној и имовној ■ безбедности има своју историју. Од постанка света иа до данас и оно се уноредо развијало са развићем л.удскога друштва. Што је један народ у држави културиији и просвећенији, то ће у тој држави бити и мање рђавих људи и мањи број кривичних дела. Тако исто, што су боље у једној држави уређеније, спремније н организованије општинске и полицијске власти, то ће се све више сузбијати рђави људи у извршењу злочиних дела. И за то треба полагати много на културно и просветно образовање народно и на савременије уређење и организовање општинских и полицијских влас/ги. Никакве материјалне жртве, утрошене на ову цел., не могу бити скупе, јер је лична и имовна безбедност у правно уређеној -земљи први и најнужнији услов за одржан.е и културно напредовање једнога народа. Али ипак при свем том, докле год траје света, дотле ће увек бити и рђавих л.уди. И према томе лична и имовна безбедттост не може се никад и нигде апсо-