Полицијски гласник

БРОЈ 3. и 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 21

лутно обезбедити, само се може релативно свести на мањи број кривичних дела. Има много разних узрока са којих се врше злочина дела. И ово ће питање остати још дуго времена предмет теоријских испитивања и расправа. У опште се мисли: да су непросвећеност и сиромаштина скоро најглавнији узроци наклоностима за вршење кривичних дела. Али, поред тога држи се, да на природу људску утичу и друге околности, које изазивају наклоност на вршење злочиних дела, као што су: клима, вера и народност, Дакле, ови узроци могу бити двојаког карактера: унутрашн.е и спољашње природе. Но за државне полицијске власти ове теоријске расправе су од споредног значаја. За нас су важнији практични резултати помоћу којих се сузбијају рђави људи у вршењу кривичних дела. II ирема томе, да би се са великим усиехом код нас могла обезбедити у довољној мери лична и имовна сигурност, потребио је, да се одмах и што скорије предузму и установе ове законске мере: 1. да се законским одредбама што више сузбије пијанство у народу, јер је искуством доказато, да се велики број кривичних дела извршује у напитом стању; 2. да се установи пољска крстарећа жандармерија, која ће бити под војничком дисциплином и надзором полицијских власти; 3. да се законом обезбеди што дужа сталност бар полицијских шеФова по срезовима ради познавања људи, живота и обичаја, те ће се на тај начин моћи успешније вршити полицијска дужност у сузбијању и предупређењу кривичних дела; 4. да се од полицијских власти одузме извршни одељак и ислеђење преступних и злочиних дела и преда у рад стручним судским органима. На овај начин постигла би се двојака корист. Полицијски органи имали би више времена, да се посвете својој правој, искључиво полицијској дужности. А брза кривична истрага, коју би могли одмах и живо предузети нарочити стручни органи, утицала би много на сумњиве и рђаве људе и на иредупређење кривичних дела у опште; 5. да се што скорије групишу и организују општинске власти у велике и јаке самоуправне јединице, јер би се у великим груписаним општинама могло наћи спремних општинских часника за рад; а и ови би се часници могли боље платити, тако, да би могли све време посветити ревносније вршењу своје дужности. У овако великим груписаним општинама могло би имати и више плаћених општинских органа, који би се употребили на одржање личне и имовне безбедиости; 6. да се све среске канцеларије и велике груписане општине вежу телеФонском линијом и стоје у вези са канцеларијом окружног начелника; и 7. да се законом уведе јача контрола над продајом пушчане муниције за приватну иотребу, кад је бар за сада немогуће са свим одузети од народа ватрено оружје. И да |; се законом, под строгим и великим казнама, забрани, да нико не сме испалити пушку без дозволе власти или доказате нужде и потребе., Држава

би на овај начин могла узети у своје руке и продају пушчане муниције, те би се тако могла водити строжа контрола и спискови о продаји исте приватним лицима. А полицијским властима ставило би се у дужност, да од времена на време извршују попис ватреног оружја и пугачане муниције. Те тако, кад би се у коме месту извршило злочино дело из ватреног оружја, — лакше би било иследним властима, да истрагом пронађу правога кривца. На овај начин, извесно је, да би се знатно смањио број злочиних дела извршених ватреним оружјем. Питање ово о потребним законским мерама за успешније обезбеђење личне и имовне сигурности код нас, узето је већ у озбиљну оцену и од стране Господина Министра • Унутрашњих Дела. Али ми ипак изнесмо ове кратке напомене своје, које могу послужити у неколико као материјал за боље решење ове ствари. II према томе желети је, да се живље заинтересују за ово и остали меродавни Фактори у земл>и. те да се ово питање у интересу нашег народа и државе што пре реши и приведе у дело. Мих. С. Зотовић, Ужице. окр. начелник

ПОИЦИЈСКЕ НАРЕДБЕ (НАСТАВАК) • ■ ■■ ■ < : 5. Обзнана наредаба. Исти они разлози, који су нашег Уставотворца руководили, да у чл. 116. и 117. Устава доносе наређење, да ни један закон не може важити док се не објави, руководили су га да то исто нареди и за наредбе државне властн у опште, па, дакле и полицијске. Обзнана наредаба предвиђена је, дакле, Уставом и један је ^ако битан елеменат, да наредбе, које нису обзнањене — обнародоване — немају апсолутно никакве обавезне снаге за грађане, нити уопште какве вредности. Устав каже, да то обнародовање бива начином, који је закон прописао. Не помиње се, који је то закон, али се из чл. 116. и 117. види, да се то обнародовање врши на један исти начин, па било да се обнародују закони, било наредбе. Једину разлику Устав чини у томе, што је за обнародовање закона казао, да се мора поменути, да јенатај закон присталаиНародна Скупгатина; док се, према другом одељку чл. 116. Устава, при обзнани наредаба мора означити закон, на основу кога су издате. Иа који се начин и како вргаи обнародовање наредаба ? Казали смо, да Устав не прави разлику у начину обнародовања наредаба и закона. За обнародовање закона и данас важи решење од 1837. г. Бр. 1928 36. XXX. стр. 192., које има снагу закона и носи назив : Првставленије Народној Скуиштини Сиасовској о држању Сриски Повина и објавленију уредби земаљски иосредством исти.

По томе Представленију сваки закон мора се обзнанити преко Српских Новина. И придржавајући се Устава, а имајући у виду оно што сам до сада поменуо, јасно је, да и свака наредба месне полицијске власти мора бити обзнањена преко Српских Новина, и да тек том обзнаном задобија извршну снагу и постаје обавезном за грађане. Ова констатација врло је важна, јер се обзнана наредаба месних полицијских власти врло ретко врши преко Српских Новина. Сматра се, да је обнародовање свршено тиме, што -ће се такве наредбе добошем обзнанити, литограФисане растурити и прилепити по јавним местима или оштампати. Овај начин обзнане није недопуштен, и, шта више, користан је, јер служи што бољем упознавању грађана са наредбама, — али је сам за себе недовољан и само тако објављене наредбе нису обавезне за грађане. Да поменемо још, да на основу Височајшег Решења од 23. новембра 1850. г. В№ 1548 ове наредбе полицијске, као и закони, добивају обавезну снагу, тридесетог дана од дана када су обнародоване, изузев случаја, када је у самим наредбама друкчије наређено и одређен други дан од когапочињу важити. Природно је, опет, да би било очито изигравање закона користити се непотпуношћу овог Височајшег Решења од 1850. год. и важност наредаба одредити у дан обзнане или пре тога дана, тако, да грађани немају времена, да се са наредбама упознају. 6. Да видимо и последњи погодбени услов, који се мора испунити при издавању ових наредаба. Као што смо напред поменули, он се састоји у томе: да су те наредбе издате у оиштем интересу и да су сразмерне иотреби ради које су издате. Свака наредба, као и сваки закон, мора имати свог основа у потреби друштвеној. Само онда и онда има места издавању наредаба и регулисању извесних другатвених односа, када потреба и опгати интерес то захтевају и диктују. То начело из науке унето је и у нага § 326. крив. законика, што се најбоље види из оних случајева, које је законодавац побројао и којих се односа те наредбе имају тицати. Општи интерес и заштита његова јасно провирује из свих оних случајева, па чак и онда, када на први поглед изгледа, да те наредбе имају за циљ заштиту појединаца. Чим је, међутим, наредба издата ради заштите појединца, или јој оскудева онај главни основ заштита оиштег интереса, она није законита наредба, већ привилегија, којих по нашем Уставу нема, нити се коме грађанину могу дати. Таква наредба, дакле, била би неуставна и према томе без вредности. При свем том, и ако свака наредба мора бити издата у општем интересу, ипак она мора бити сразмерна потреби која ју је изазвала и циљу, који се жели постићи. Да то објаснимо: Свака полицијска наредба преставља извесно ограничење слободе, извесно сужавање права грађана. Наредба је у том