Полицијски гласник

ВРОЈ 3. и 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23

И ни у ком другом погледу, у многобројним својим Функцијама, улога нолиције се не јавља у толиком погледу васпитна, као прп примени полицијских наредаба. При свем том, та њена васпитна улога не сме показивати слабост и безразложно попуштање, које би се као слабост могло тумачити. Такт, јака воља и неирекидан рад истих органа неопходии су услови за правилну ирпмену и увођење у живот једне наредбе. И у том погледу код нас не стоји добро. Довол>но је погледати наш полицијски персонали ступањ његове образованости, нарочито код општинских власти, и имати у виду честе премештаје и нромену тих органа, — па увидети, да се под тим и таквим условима ништа паметно не може створити, а и ако се створи, да је осуђено у напред на кратак живот. Мисли се, да је довољно постигнуто, што је Уставом огарантована сталност и независност судија. 0 полицији и њеном узвишеном и тешком задатку нико данас не мисли. А ја налазим, да ако је икојој установи потребна сталност и независност, да је то иолицији, и да је у том погледу она претежнија од судске власти. Не сиорим, да и судовима треба дати сталност и независност, али ме буни овако постуиање са органима оне установе, која има тако узвишене задатке и тако велике дужности. Услед тих честих промена полицијских органа и оскудице правилног руковања и чувања издатих наредаба и оне су осуђене на кратак живот. Обично се губе са органом власти, који их је издао, и иду у архив. По правилу оне се данас сматрају као акти обични, пролазни,— тако, да их често ни онај који их је издао у нашим неуређеним архивама не може да нађе. Наћи ћете данас надлештава, где је о истом предмету издато по неколико наредаба, од којих су неке једнаке, а издаване само за то, што издавалац доцнијих није знао, да су такве наредбе већ издате. Заборавља се, дакле, да су те наредбе одређене за дуже време и да се Таквим радом сам углед власти руши. Па кад се овако ради са овим наредбама од стране власти, шта се онда може очекивати од гра^ана, којима оне намећу нове дужности, сужавају права која су имали ит.д. Разумљиво је, да ће се они трудити, да се што пре забораве. Сукоб' при иедавању ових наредаба. Ираво издавања полицијских наредаба, имају, као што смо раније поменули, општински судови и државне полицијске власти. Врло често при томе раду општинске и државне полицијске власти могу доћи у сукоб било услед разиих иоимања о томе, да ли и како треба известан однос регулисати, било у случајима када једна од те две власти издаје наредбе, које је друга већ издала. Овај други случај снецијално нас овде интересује као прави сукоб. Њега обично изабивају државне полицијске власти на тај начин, гИто својим наредбама регулишу оне исте односе и случајеве, које је опШтински суд већ регулисао својиМ наредбама. На тај начин, и без обзира на то,

што ће државни полиц. орган у прелазном наређењу својих наредаба казати, да ступањем у жнвот тих наредаба губе вредност наредбе општинског с.уда, стварају се забуне и пометња код грађана. Из праксе знам, да се тако ради; али налазим, да је такав рад државних полицијских власти незаконит. Право издавања полицијских наредаба дато је општинским судовима, као месним полицијским властима, законом. Оно што је коме законом дато, може му се само и једино законом одузети. Ако државна полицијска власт налази, да су наредбе општнпеког суда пезаконите, некорисне или нецелисходне, она, као надзорна, по закону о општинама има права да општински суд натера, да те наредбе укине, измени нли поправи ; али зато она нема права да их својим наредбама укида. (свршиће се) Љ. ЈоциК -еншКРИМИНАЛ.НА. ПОЛИЦИЈА (наставак) I. Фа^та, Фебуара 7. год. 1906., у вече, нађен је један велики пакет у улици »Нлгопс1е11ез сс , пред кућом бр. 22, на два корака од Центра Брисла. ЈозеФ Ајленбош, машинист у позоришту „ЛГ АШатћга®, враћајући се са својим сином из позоришта кући, у поноћ мање четврт, налази путем на чудноват пакет и, сумњајући у његову садржину, посла свога дечка да потражи каквог полицијског органа, а он остаде да чува пакет. Одмах по овоме наиђе и Петар Ноел, Фигурант и шеФер у истом позоригату, коме Ајленбош показа пакет. Тачно у 11 часова и 45 минута појави се један полицијски агент улицом „Пеиге." Дадоше му знак и он се приближи. То је био дежурии агент Густав Вондам, бр. 506, који је надзира^ вао седамнаесту и осамнаесту станицу треће полицијске дивизије. Дошавши на лице места, агент приступа испитивању пакета, подиже га, додирује и пипа га. Опазив на једном крају нешто округло, он долази до закључка да је то укваренИ холански сир. По својој деликатној природи, и руковођен извесним чудноватим предосећајем, Ајленбош се не усуђује да додирне пакет, док га Ноел, тип човека из народа, подиже пажљиво, и изјављује: „Изгледа ми да је унутра једна рука. <( Вондам тада поново испитује сумњиви пакет, и додаје: »Изгледа да се унутра налази иједнаглава; то је, може бити, какво цркнуто псето." Верујући да је ово нека мистиФикација или рђава шала бриселских адраповаца и гамена, а бојећи се да све не падне на његов рачун, аген'1' се одлучује да на лицу места не отвара пакет, и да га лично не носи у полицијски биро, већ да то учини преко каквог другог лица. Познато је, да се даје нарочиТа награда, од 50 сантима до 3 долара, личностима које предаду полицији какву сумњиву или нађеву ствар. ПозваН од Вондама, Ноел, пристаје да сам носи мистерИозни пакет, и тако се сва тројиц

кренуше у полицијски комесаријат III Дивизије. Три детета, у пола успавана: један Ајленбошов и два Ноелова сина, праћаху ову групу. Ноел, велики И јак младић од својих 36 год. ^носаше пакет у рукама, помоћу омче, и зајстајкиваше готово на сваком кораку, да би га Иреместио из руке у руку, пошто му канап, којим пакет беше увезан, засецаше прстб. »За једну грубу шалу и сувише је тешко«, додаде најзад он обраћајући се Вондаму. »Свеједно, одговори ВондаМ, ви ћете иИак добити вашу награду, и нећете иматИ разлога да се много жалите. Ако то доиста буде каква гадна шала, ви нећете ником ништа казати, а шаљивци, који су се хтели смејати на наш рачун, Могу се смејати на рачун свога ироналаска. (( После хода од четврт сата, група је приспела у комесаријат. Вило је 5 минута прошло поноћ. Агент се пожури™да извести шеФове о своме сумњивом наласку, али дежурни официр Хениј не сматраше за потробно да устане и види пакет, већ нареди да га отворе у канцеларији дежурног агента Десмеда. Садржина пакета била је најбрижљивије спакована у харТИ ЈУ угасито-црне боје и увезана доста дебелим каиапом: једном по дужини, двапут по ширини, тако да је цео пакет био подељен на шест одељака. Пакет је био у облику обичне путничке торбе, и снабдевен омчом за ношење, брижљиво уплетеном од два конопца. Пакет је, најзад, однет у канцеларију дежурног агента и спуштен на патос, али агент Десмед остаје и да.ље седећи поред свога стола за писање, због чије висине ништа не види, те тако Вондам и Ноел сами приступају његовом отварању. Због узбуђења и страха Ајленбош се не усуђује присустчоватИ овој сцеии, већ оа троје деце остајо у дбЖурној сали. Пошто Вондам, збоГ своје униФорме, Не може да се сагиње, то сам Вондам оТпочиње дрешити пакет. После скинуТе хартије, показује се штоф од поставе, превучен извесном тканином. „То су старе, бачене хаљине,® изјављујеВондам. „Много је тешко за старе хаљине,« одговара Ноел. Нови, штоФаНи пакет беше Такође брижљиво увезан, али само по једанпут у дужину и ширину. Један агенат, који се враћаше са дежурства, улази овог тренутка у салу, и нервозно сече конопац својим перорезом, јер већ беше време да се једиом сврши са »шалом^. Чим је конопац пресечен, груб шТоф једног огртача, услед природне реакције, шири се и развија сам од себе, и пред уплашеним погледима гледалаца ове страховите сцене појављује се леш једног детета. Дуге, плаве косе окружаваху лепу Фигуру јеДне девојчице, чије цр*е лица не изражаваху ни патњу ни очајање. Лепе, плаве очи, чији су капци били у пола затворени, изгледаху као да су утонуле у невино маштање слаткога сна. На устима жртве налажаху се њене дугачке, угасите чарапе, а преко целог њеног лица беху бачене, као нека В р Ста иокривача, њене мале гаћице. Око у СТа наЛ ажаху се танке крваве бразде, а на ЛИ цу Т р И К рваве модрице, Иједнамо под десним оком. Никаквих други х спољних повреда Н ије