Полицијски гласник

СТРАНА 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 6.

Пети одељак: Злочини иротиву благонаравија. Шести одељак: Злочини противу породице. Седми одељак: Злочини опасни по општност. Осми одељак: Злочини противу јавног здравља. Девети одељак: Злочини противу сигурности јавног саобраћаја. Десети одељак: Злочини противу трговачког и новчаног саобраћаја. Једанаести одељак: Злочини противу јавног мира, Дванаести одељак: Злочини противу звања. Тринаести одељак: Злочини противу државе. Четрнаести одељак: Злочини противу народне воље. Петнаести одељак: Злочини противу државне власти. Шеснаести одељак: Злочини противу кривичне истраге и извршења казне. Седамнаести одељак: Злочини противу судског доказа. Осамнаести одељак: Злочини противу пријатељских држава. Деветнаести одељак: Злочини у званичној дужности. У злочине опасне по општност спадају: паљевине, експлозије, поплаве итд. У злочине противу звања спадају: неморална дела свештеника, неморална дела лекара, лажна лекарска уверења и повреда позивне тајне. Друга књига: 0 иступима. И ова се књига дели на два дела. Оашти део садржи начела која влаДају у примени овога закона за иступне кривице, и за то ћемо га донети у целосги. Што је прописано у опште за злочине, важи и за иступе са овим изменама: Деца. Изврши ли дете испод четрнаест година какво дело које се казни као иступ, оно ће се предати истражној школској власти. Школска ће му власт изрећи укор или школски затвор, ако нађе да је оно криво. Ако је дете напуштено, морално покварено или од његове покварености прети опасност за другу децу или му је потребно нарочито поступање, школска ће власт наредити како треба збринути такво дете. Младолетници. Ако је извршио дело, које се казни као иступ, какав младолетник, који није напуштен, ни морално покварен, нити коме је потребно нарочито поступање, судија ће га, ако нађе да је крив, укорети или ће га казнити особитим затварањем од једног до осам дана. Истуии у иностранству. Ко изврши какав иступ у иностранству, у Швајцарској се неће казнити. Покушај. Покушај иступа не кажњава се. Ааки затвор. Најкраће трајање лаког затвора може бити три дана, а најдуже три месеца. Осуђени ће издржавати казну у самачкој ћелији и сразмерно ће се сштеретити радом.

Новчана каана. Најмањи износ новчане казне може бити један динар, а ако закон није изрично друкчије предвидео највећи износ новчане казне може бити пет стотина динара. Сиоредне казне и мере сигурности. За иступе не важе одредбе о проФесионалним злочинцима, о губитку грађанских права, о забрани рада, о прогонству и о јемству за невршење казнимих дела. Осталесличне одредбе важе само у случајевима где их је закон изрично допустио. Застарелост. Иступ застарева загодину дана, а казне за иступ застарева за две године. Посебни део обухвата све иступе, и садржи се из ових одељака : 1. Истуии иротиву тела и живота.: Давање земљишта за двобој. Недавање помоћи у случају опасности или нужде. Ударци или радње без последица по тело и здравље. Давање алкохолних пића деци. 2. Истуии иротиву имовине : Узимање туђе ствари иезнатне вредности. Незнатне утаје. Незнатно оштећење имања. Самовлашће поверилаца. Намерно избегавање обавеза (н. пр. плаћање: вожње на лађама, железницама, улазница за позоришта и т. д.). Неплаћање каФанских трошкова. Лажне вести о имовном стању ког акционарског друштва. Држање коцкарских банака или лутрија. Непослушност дужника код извршења забрана или стечаја. Непослушност приватних лица у таквим случајевима. Неправилно вођење и чување трговачких књига. Истуии иротиву части: Просте увреде и грђења. Истуии иротиву слободе : Објављивање недопуштених вести. Истуии иротиву морала: Неморално јурење за женскињем. Допуштање блудничења у становима за издавање. Обзнањивање прилика за неморал. Истуии иротиву иородице: Напуштање породице. Истуии оиасни за оиштност: Немарна пажња над душевним болесницима. Држање дивљих животиња. Пуцкање животиња на људе. Истуии иротиву јавног здравља : Лажна роба и неупотребљиви новци, Подржавање новца, банкнота и званичиих објавау циљу игре или шале. Ситна ФалсиФиковања исправа. ФалсиФиковање исправа без намере за ш-^ету. Истхуии иротиву јавног мира : Ремећење јавног мира. Узнемиравање народа. Истуии иротиву друштвенога реда: Јавно пијанство. Скитничање и просјачење. Мучење животиња. Истуии иротиву државне власти: Опирање од легитимисања. Непослушност поцијских позива. Цепање званичних објава. Обзнањивање тајни из истраге. Истуии иротиву извршења казни: Иступ по забрани похођења кафана. Недопуштено обављање извесног позива, заната или трговине. Неплаћање новчане казне. Истуии иротиву иолицијских наредаба: Уклањање лешева. Непријава нађених ствари. Нештампање места и имена штампарије и редактора. д. в. Б.

КРИМИНАЛ.НА П01ИЦИЈА (НАСТАВАк) II Сведоџбе. Злочин у улици »Шгопс1е11е8 <( својом страхотом и грубошћу ужаснуо је становништво Брисла, док је немоћ власти, са своје стране, изазвала грозничаво узбуђење, срџбу и гнев. Раздражена маса захтевала је пошто пото жртву. У својој несвесности она је отишла толико далеко да је опколила стан једног неправедно осумњиченог лекара, у намери да га ухвати и линчује. Надражена душа масе маниФестовала је свој гнев и своју срџбу у свим могућим облицима. Власт беше преплављена анонимним писмима. Било их је преко 350, и свако од њих проверено је понаособ. Као што се већ могло предвидети, то је био узалудан посао. У исто доба власт дође до неколико ретких сведоџаба, од којих поједине послужише као основ за истрагу. Пошто цела афера остајаше неразрешима загонетка, поникоше разне легенде. Уобразиља масе, охрабрена негативном и безуспешном акцијом власти, пронађе своју тајну злочина из улице »Шгопс1е11е8 а . Није никакво чудо што у једној католичкој земљи. у којој морално и религиозно васпитање потпуно почива на догми и мистеријама, маса оставља мистерији оправдање оних сензационих Факата и догађаја, које није у стању да схвати и разуме, и који због тога постају ванприродни и необјасними за њен неразвијен менталитет и њену слабу интелигенцију. Овај Факт није сам по себи ни мало чудноват. Напротив, он је веома разумљив пошто је човечја душа, нарочнто у нижим и неразвијенијим класама, врло мало разнолика, и радо претпоставља изванредне и Фантастичке измишљотине стварности обичних, позитивних и сасвим природних ствари. Као год у најбољој и најраспрострањенијој легенди, исто тако и у историји злочина у улици в Шгопс1е11е8 <( ми налазимо, као увод или пролог, понављање тајне о оваплоћењу. —■ Објасните нам, питаху ме, како је то могло бити да агент Вандам, који је нашао пакет са трупом, буде извештен од једне жене из народа, на неколико часова раније, да ће се један страшан злочин извршити над једном малом дсвојчицом? Отпочели смо да испитујемо порекло и изворе ове прве легенде, и ево шта смо нашли: Пре свега, то никако није био Вандам, већ један други агент, који је примио доставу од једне непознате жене. На дан извршеног злочина, око 6 часова у вече, агент Де Пов, који је дежурао пред Ван^амом, биоје, близу улице »Баекеп", пресретнут од једне непознате жене, која му је доставила да се један сумњив човек шуња поред улице »ШгопДеНез 8 . Одмах по извршеном злочину агент је ово доставио државном тужиоцу, који му је наредио да се пресвуче у цивилно одело и да по кварту потражи достављачицу. У овом тражењу Де Пов је провео више дана, али без успеха.