Полицијски гласник

БРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 45

У овом случају постоји једно просто подударање Факата, и ништа више. У великим варошима срећу се на сваком кораку непознати и сумњиви људи. Човек, на кога је скренута пажња агенту Де Нову, не може имати ништа заједничког са нашим лукавим и вештим злочинцем. који је свима својим актима доказао да је био и сувише обазрив да би тако лако пао у очи. Норед овога, и одвођење Жанино није извршено у овом регијону, већ на противној страни. Око 9 1 / 2 часова, један други агент, са службом у улици »Ба Иапсее", извештен је од једне жене о нестанку Шанином. Ова друга жена нема никакве везе са првом, нити овај њен поступак има какав мистериозни карактер. Поменули смо раиије, да је то била Франсоаза Ван Галк, мати Жанина. Ова два Факта народ је погрешно дочуо, а торокуше су нх разгласиле и прокоментарисале на свој начин. На овај начин Факти су трансФормисани, а народна машта приближила је елементе између којих није било никакве везе нити односа. Тумачећи рђаво Факте, који су до његовог сазнања допрли нетачно и непотпуно, народ је у овом тумачењу отишао толико далеко, да их је обвио мистериозним велом. И отуда ова легенда, ова мистерија о оваплоћењу од које, носле нзложеног, очигледно ништа не остаје. Ево нас код сведоџаба. Претходно једна општа примедба. У овој аФери, као и у свакој другој, целисходно је да се свака сведоџба прима обазриво и са резервом, и да јој се поклања само релативна и ограничена вредност. Чак и сведоџбама сведока очевидаца треба придавати само онолико вредности, колико то допуштају њихов менталитет, степен њихове интелигенције, њихова моралност и њихово физичко здравље ; даље : ако су услови и прилике, иод којима је сведоџба постала, тачно прецизирани ; ако сведоџба сведока није ниуколико у противности са психолошком вероватноћом и, иајзад, ако се сведоџба поткрепљује каквим објективним елементима, или каквим доказом материјалним или физичким , који се не може нападати нити оспорити. Већина сведока, који тврде да су видели, жртва су узбуђења њихових чула или аутосугестивних елемената. Ве ђопа (1в.е они измишљају, варају се и лажу. Примери неистинитости и непотпуности сведоџаба сведока очевидаца веома су многобројни и интересантни. Енглеска нам је недавно пружила један, који је веома интересантан и типичан, прави модел. Корисно је записати га и никад га не заборавити. У децембру 1906 год. истражни чиновник у Хамштеду, близу Лондона, отпочео је истрагу поводом смрти једне личности, која је извршила самоубиство дављењем. Једна издавачица станова похитала јс да изјави, да у лешу познаје свога кирајџију Ферлова. За овим је дошла једна млада девојка и изјавила, да је самоубица њен отац, Едвард Ферлов. Ову изјаву потврдили су још неколико чланова Ферловљеве Фамилије, као и неколико његових другова. На овај начин 9 сведока познали су самоубицу и утврдили његов идепти-

тет, услед чега је смрт званично констатована и издато допуштење за сахрану. Приступило се већ и погребу, кад ево ти правог Ферлова жива и здрава. Читајући у новинама о свом самоубиству, он се нарочито вратио у Хамштед, да би доказао да је јонј у животу. Претпоставимо да је овде био у питању какав злочин. На основу сведоџаба 9 заклетих сведока, чије су се сведоџбе у свему подударале, окривљени Ферлов био би несумњиво осуђен. Кад се рођена деца и посведневни пријатељи овако грубо варају, и једног сасвим непознатог сматрају за оца или друга, зар онда нема разлога узнемиравати се ? Није ли због овога боље ценити сваку сведоџбу прецизношћу критичког духа, и не примати као јеваиђељијске речи безначајна причања хистеричних жена или уображених девојака, које дају власти невероватан личан опис личности, које су једва могле видети у вече или ноћу, по свршетку нанорног дневног рада, који је несумњиво ослабио њихова чула и њихову моћ посматрања, У аФери Ван Галкове наша власт је, међутим, засновала свој рад искључиво на оваквим причањима. Наш велики министар г. Жил Ле Жен, човек неоспорно частан и поштен, казао је са својом сувереном компетенцијом: »сврдоџбе су мала ствар; оне се никад не броје већ увек мере. к По уобичајеној пракси, полиција прима и региструје изјаве сведока. Иримајући исписану хартију, оверену потписом полицијског чиновника, истражни судија одмах јој придаје карактер аутентичности. Испитујући од своје стране сведока, он га просто ппта да ли је тачно казао истину. Прочитавајући му сведоџбу, он не иснитује да ли су елементи сведочанства вероватни, нити истражује узроке због којих је сведок сведочио код полиције. Из овога се рађају многобројне заблуде и неуспеси у тежим и компликованијим истрагама, * * * Разне сведоџбе појавиле су се пред влашћу у аФери Ван Галковој. Да би их лакше аналисали и разумели, поделићемо их у три рационалне и логичке групе с обзиром на три сукцесивна и видљива акта злочина: одвођење девојчице, проналазак трупа и проналазак ногу. (наставиће се) ■>•■♦)♦■•> ПОУКЕ И УПУТИ Чиновник, ма којим нанином иступио из државне службе, ужива плату, која му припада до дана клначног разрешења од дужности. Указом од 24. марта 1908 год. стављен је у пензију г. Љ. П. окр. начелник, а од дужности ове разрешен је 19. априла исте године. Пошто је разрешен, прикупио је потребна документа, ради регулисања пензије и обраћајући се Гл. Контроли тражио је, да му на основу поднетих докумената одреди пензију имају^и

при том на уму, да је од дужности разрешен 19. априла, до кога му дана има и плата принасти. Ову молбу са свима документима Гл. Контрола, актом својим Вр. 15062)908 и 44277/908, снровела је на примедбу Министру Финансија, према чл. 109. зак. о њеном уређењу, и пошто су иСта без примедбе враћеиа, то је Гл, Контрола решењем својим Бр. 16616 одлучила: да г. II. ирипадне на име пензије 2078-05 дин. и да му се она има рачунати и издавати не од 20 априла (пошто је 19. био разрешен од дужности), већ од 5. априла. Незадовољан овом одлуком Гл. Контроле, г. II. изјавио је жалбу Касационом Суду, који је решењем својим Бр. 8333 поништио решење Гл. Контроле са ових разлога: »По чл. 31. зак. о чинов. грађ. реда, чиновник ма којим начином иступао из државне службе, уживаће плату, која му припада до дана коначног разрешења од дужности. На како се из уверења Мининистра Унутр. Дела Бр. 77О0, а које је жалилац у тужби Бр. 10487 поднео, видп, да је он — жалилац — разрешен од дужности 19. апр. 1908 г., онда му суд, према горе наведеном законском пропису, није могао одредити пензију од 5. апр. 1905 године. Неумесно је позивање Гл. Контроле, у разлозима н.еног решења, на чл. 76. зак. о буџету, јер се исти односи само на оног, кога је дужност била, да жалиоца г. П. од дана указа о пензији, иа за 10 дана разреши од дужности, а никако не г. П. <( Гл. Контрола, према овим обавезним примедбама, у општој седници својој Бр. 21249 решила је: да г. П. пензноннсаном окр. начелнику припада из државне касе на име пензије 2078 - 05 дин. годишње, која му со има рачунати и издаватн од 20. априла 1908. год. ит.д. На основи овога извршнога решења г. П. обратио се поново молбом Министру Унутр. Дела тражећи, да опозове акт благајне Министарства Б.Бр. 4571 којим је наређено Начелству, да му се неиздата плата од 4, до 20. априла не изда, и изда други, да му се ова, према горњем решењу, изда. Но Министар Унутр. Дела остајући при своме првобитном гледишту, решењем ПБр. 21994 одбио је г. II. са ових разлога: „1. да по чл. 76. зак. о државном буџету чиновник, који се па случај пензионисања или отпуштања, удаљава с положаја, мора бити разрешен од дужности најдаље за 10 дана од дана указа. Само руковаоци каса и материјала могу раарешење од дужности добити најдаље за 30 дана од дана указа; 2. да је жалилац указом од 24. марта ПБр. 6197 стављен у стање покоја с пензијом, која му припада по годинама службе; 3. да је наредбом од 29. марта 1908. год. ПБр. 6197 коју је Начелство примило 30. марта под Бр. 3411 наређено, да се указ о пензионисању одмах и у свему; изврши, и да је исти саопштен жалиоцу 31. марта, а дужност предао 19. априла