Полицијски гласник

БРОЈ 6.

начелства од 19. јула 1907 год. № 5137. оснажи ожалбеним решењем. Пис.мом од 28. Фебруара 1909 године П№ 4177. Министар унутрашњих дела известио је Државни Савет да се са напред изложеним гледиштем Државног Савета слаже и да ће у смислу истога жалиоцу изда.ти друго решење. Одлука Државног Савета од 3. марта 1909 г. № 1468. Јос. К. Ст.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине доњо-милановачке, актом својим Бр. 2699. пита: „1. Начелник срески актом Бр. 6116, саопштио је суду акт Поштанско - телеграфског одељења министарства грађевина Бр. 22571, којим оно тражи од ове општине 252-50 динара, започињене штете на телеграФским линијама у реону ове општине, па је нагласио, да општина ову суму унесе у буцет за 1910 годину, ако случајно нема у прошлогодишњем буџету позиције за ово, или ако нема готових пара. Моли се уредништво за обавештење : Да ли је суд дужан да плати ову штету без судске пресуде по једностраној процени поштанско телеграФских органа? Ако мора а нема новаца, може ли то унети у буџет за 1910 годину, или да прода један део свога шумског земљишта, ма да шумска комисија још није ограничила државну шуму? 2. Нема дана, а да среска власт не нареди суду, да јој упути ова или она лица, ма да је седиште среске власти у истом месту где и општина, и ма да она има неколико својих служитеља, који познају мештане као и служитељи општински. Овим позивањем задаје се општини огроман и непотребан посао на штету других хитнијих послова. Да ли послови ове врсте спадају у надлежност општинских судова, или их ови могу отказати ? и 3. Начелник срески наредио је овоме суду, да му из своје касе пошље 75 динара на име таксе, те да може послати акте првостепеном суду по делу крађе коња извесним лицима из ове општине. Како суд мисли, да се крађе извиђају ио званичној дужности, и да покрадена лица немају право на накнаду штете од општине, [он је одбио да положи таксу, али начелник срески тражи и по други пут, претећи иначе казном општинским часницима. Суд је извео закључак, да не мора плаћати штету, из одлуке Касационог Суда од 4. августа 1900 год. Бр. 5851. Моли се уредништво да и по овоме изнесе своје мишљење". — На ова питања одговарамо: 1. По члану 13. закона о телеграфу и телеФону, од 3. децембра 1898 године, свака штета учињена на телеграФској или телеФонској линији, наплаћује се од оп-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

штине, у чијем је атару учињена штета> а њој се оставља право да кривца пронађе, од њега штету наплати и државној га власти преда на осуду. За ово плаћање није потребна судска пресуда, него је довољно решење Поштанско-телеграФског одељења министарства грађевина у смислу § 465. грађ. судоког поступка, узимајући утврђене цене по таксатору. Према овоме, нека суд одмах пошље новац среској власти, ако у буџету постоји позиција за то, а ако тога нема, онда да у буџет за 1910 годину унесе тај издатак. Општинска шума у опште се не би могла продавати за овако безначајне издатке, а још мање би то могло бити кад још није извршено ограничење државних шума, са којима је ова у додиру; 2. Умесно би било, да среска власт сама позива људе из места, где је њено седиште, те да на тај начнн олакша и иначе лословима оптерећене општине. Али ако код ње нема те увиђавности, ошптинскн суд не сме отказати извршење ових иаредаба, јер су оне и ако неувиђавне ипак законите, пошто надзорна власт може позивање да врши и на овај начин преко општиие, као ниже полицијске јединице, у колико се она у овом својству јавља ; 3. Из чл. 12. и 18. закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, јасно се види, да се такса, дијурна и сви остали трошкови, што их предвиђа чл. 23. истог закона, плаћа у напред. Како се по чл. 1. овога закона даје накнада штете и за учињену крађу, то је суд дужан да се одзове захтеву среске власти и да пошље тражену суму. Ако суд не би имао готовине или буџетом предвиђену позицију, онда нека се донесе одборска одлука, да се та сума изда из позиције непредвиђених потреба (чл. 133. зак. о општинама), а ако је и ова позиција исцрпљена, онда да тај издатак учини привремено из касе, а да у буџет одмах унесе и ову суму. На случај да је буџет већ готов нека тражи накнадни кредит у смислу чл. 10. закона о окружним, среским и општинским буџетима. III Деловођа општине јаковљаноке пита: »Расматрајући судијаалексиначког првостеп. суда, решењем од 1 -XII- 1909 г. № 17936, поништио је једну пресуду суда општине јаковљанске из разлога што саопштење парничарима није у смислу § 13 грађ. суд. пост. у присуству два сведока. Суд општински није усвојио ове примедбе већ је на основу § 20. б. грађ. суд. пост. дао против разлоге под 22 децембра 1909 г. № 2091, у томе: да примедбе напред поменуте не отоје, кад је председник општ. суда који је оверио саопштење парничарима иисмен а то је доста према § 13 трећег става гр. суд. пост. Но пуна седница истога суда, решењем од 8 децембра 1909 г. Ј\» 34805, одбацила је против разлоге општ. суда и нашла да су примедбе судијине умесне.

СТРАНА 47

Да ово покренем за расправу највише ме је то изазвало, што је тај исти расматрајући судија раније пресуде овога суда расматрао па и одобравао и ако је оверење подписао само исти председник оншт. суда — писмен без присутних сведока. Налазим да је радња суда првостепеног противна § 13 грађ. суд. пост. и зато молим уредништво да о овоме изнесе своје објашњење.« — На ово питање одговарамо : По § 13. грађапског судског поступка, кад је председник општинског суда односно његов заменик пнсмен, саопштавање пресуде неће се вршити у нрисуству два писмена сведока, него ће то оверавати преседник или заменик. Кад је председник или члан суда неписмен. онда се саопштавање врши у присуству два нисмена сведока. Према овако јасној законској одредби уредништво налази да је саонштење пресуде у овом истакнутом случају било саобразно закону, и не може да иађе разлога који су чак и судски колегијум определи да одржи одлуку свога разматрајућег судијс. Али како је одлука првостепеног суда обвезна за општински суд по § 20. под б. поменутога закона, то општинскп суд треба да је одмах изврши.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

СКРЕЋЕ СЕ ШЖША Станислав Ат. Рајков, родом из Рушчука у Бугарској, ФадсиФикатор, побегао је пре кратког времена из једног бугарског затвора, и сумља

се да је пребегао у Србију, те се у том циљу износе његове ФотограФије. Он се издаје под дажним именима, као : Васиљ Георгијев, Вељан

ГеоФшев и др. Скреће се пажља свима полицијским властима, а нарочито пограничним комесарима, да овог здочинца у сдучају пронаналаска притворе и спроведу Управи Београда с позивом на Бр. 5 449.