Полицијски гласник

СТРАНА 50

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7.

одобрено је решење Државног Савета од 29. јануара 1910. год. Вр. 668, донето на оонову чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи: »да се Јевта Папазисис. трговац из Београда, родом из Селице у Турској и поданик исте државе, по својој молби прими у српско поданство заједно са својом женом Анком, изузетно од § 44. грађанског закона 8 . Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 5. Фебруара 1910. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

О НОВЧАНОЈ КАЗНИ

У чему се састоје новчане назне. Историјска еволуција ових казни. Могу лџ новчане казне заменити затвор и под каквим условима? Новчане се казне састоје у смањењу (сИпнпиИо) имовине, на које закон овлашћује као казну за какво нарушење. Оне су две врсте: час је њихово дејство да учине државу сопствеником каквог предмета у натури који је припадао осуђеном, час да је учине веровником какве суме у новцу: према томе да ли се овим казнама иреноси својина или ствара обавеза, на штету осуђеног, оне носе име »конфискације <( или » новчане казне®. Али је есенција ових казни да својина која је пренесена, или тражбина која је створена није намењена накнади приватне штете, и разликује се тако од реституција и накнада штете које се дугују услед кривичног дела. Кад би било другчије, онда би оне била једна врста накнаде пре него ли казна. 1 ) Ово је разликовање јасно изражено и у нашем кривичном законику, који је новчану казну уврстио у казне, на које се по § 12. кр. зак. кривац може осудити. (»Кривац се може осудити на следујуће казне: 1. на смрт, 2. на робију, 3. на за»точење, 4. на затвор, 5. на лишење звања, »6. на новчану казну". § 12.). Специјални закони, као што су разни Финансијски закони, н. пр. закон о непосредном порезу, трошарини, царински закони, зак. о мОнополпма, и многи други, такође прописују разне новчане казне за деликта која се учине противно њиховим одредбама. Употребу ових новчаних казни и њихов карактер испитаћемо доцније, кад будемо излагали разлику између новчаних казни које имају казнени карактер од других неких казнених сашсција. Новчане казне имају врло старо порекло. 2 ) Управо, оне су поотојале у свима временима. Али у историјском развитку казненог права, оне се показују са два различна карактера. Код старих народа и код модерних народа, то су праве казне, оне се састоје у плаћању граду или држави, као казне, у пзвесеим стварима,

') Оаггаид. — ТгаИе Шеопс],ие е1 рга^ие с1и с1го14 репа1 ГгапјаЈз, стр. 224. 2 ) Исти. Сва оотала теориека излагап.а о овом предмету узета су из овог дела.

које сачињавају према епохама, главни предмет богатства, воловима, овцама, драгоценим металима од којих се ковали новци. Али, у традицијама германских народа и у њиховим обичајима, суме које је деликвент плаћао увређеном под именом м'егдеМ, биле су цене мира т. ј. напуштање права освете увређеног или његове Фамилије, и суме које је деликвент плаћао старешини племена под именом [геАит биле су цена заштите која му је давана против освете увређеног. Ове новчане казне нису дакле имале карактер правих казни пошто је -мегдеШ био накнада а [ге&ит, хонорар. Кад је под утицајем новихпотреба и нових идеја, казнено право, раширило своју владу, извршио се преображај. Телесне казне заузеле су све шире место у систему казнимости. Новчана казна постала је обична казна за сва ова деликта на која ми примењујемо данас затвор ; то што је дало повода Лоајзелудакаже »на свако недело пада само. новчанаказна". Алн је конфискацијаостала у употреби, нарочито са политичким карактером, и као средство да се обогаћавају пријатељи власти и осиромашавају њенп непријатељи. Данас. новчана казна и конфискација заузеле с.у у систему казнимости, њихово право место: оне су намењене као нека врста добро схваћене одмазде, кажњавању повреда туђе својине. Али могу ли новчане казне да замене затвор, у случајевима у којима би затвор био или одвећ строг према малој озбиљности нарушења, или корумптиван због своје организације. Ово је питање много занимало криминалисте. Новчане казне нису извесно идеалне казне. Без сумње, саме по себи оне би биле довољно осетљиве, али под двојаким условом, да њихова количина буде утврђена тако да их сваки осуђени осети но ипак да не буде њоме сатрвен и да њена наплата буде осигурана од осуђених који се притиве да је плате или су инсолвентни. Ту су два проблема на која ћемо опет наићи и извесно је да ће од њихове солуције зависити увек вредност новчаних казни. Без сумње, резултат коме би требало тежити, био би да се затвор кратког трајања замени новчаном казном било законодавним путем, било судским одлукама кад текстовн то допуштају. Новчана казна и друге новчане санкције. Уаотреба новчане казне у нашем казненом систему. Разне иоследице казненог карактера новчане казне. Фискалне новчане казне. Мегиовити карактер који је иравознанство иридало овим казнама. Постуаак у утврђењу новчаних казни. Коме ирииада корист новчане казне. Наилата новчана казне. Новчана казиа је казна која се састоји у обавези плаћања државп једне суме у новцу. Но § 27. нашег« кривичног законпка: »новчана казна узимаће се у државну касу осим случаја где је законом другчије наређено к . Новчане казне за иступна дела која се казне по кривпчном законику наплаћују се у корист општинске кас-е, ако су у првом степену судиле општинске власти, а у корист дрл^авне касе ако су у првом степену судиле државне власти® — § 313. кр зак. Осим. тога и по-

једини специјални закони чине изузетак од горњег правила о наплати новчане казне у корист државне касе. Тако, новчане казне за кривице које се казне по закону о чувању пољског имања, иступне шумске кривице које извиђају и суде општински судови, изричу се у корист општинске касе. Новчана казна има увек три карактера који је разликују од других новчаних санкција, које могу бити последица повреде права. а) Она се изриче на основу једног закона уредбе, која забрањује или наређује извесна Факта под претњом новчане казне: она се разликује тако од казнене клаузе, која резултује из једне иогодбе, чије је дејство да детерминише у иапред количину накнаде штете коју дугује веровиику дужник који не би извршио своју обавезу или који би је извршио непотпуно. Казнеиа клауза има просто карактер погодбе коју закон допушта странама да уговоре као грађанску санкцију њихових обавеза. б) Новчану казну, коју закон тако везује за какву акцију или какву неакцију, треба да пзричу вудије после претходне констатације кривице деликвента. Јер, ако она резултује на основу законске одредбе која је прописујо, из самог пступа, тако да судије имају да интервенишу само у случају спора о њеној егзистенцијп или њеној количини, новчана казна била би грађанска а не казнена. Такав карактер имају неке Фискалне казне за иступе који се тичу Фиска, а казне се по неким специјалним законима, као што је казнена такса која се наплаћује по чл. 36. зак. о таксама на исправе накојнма није прилепљсна прописна или никаква такса; казне због непријаве (протоколисања) Фирме, и др. које се наплаћују као таксе којима ове казне гарантују наплату. Ове новчане казне не припадају дакле казненом праву. Али такав карактер немају Фискалне новчане казне које се изричу за дела која се учине по царинским законима и зак. о неносредном порезу, зак. о трошарини, жиговини, које изриче надлежна административна власт после претходне констатације кривице деликвента, а то су казне у правом смислу те речи. Видећемо само да ли сс њихов казнени карактер не ублажава у извесној мери. в) Да би новчана казна имала казнени карактер, треба да буде изречена за нарушење у правом смислу, т. ј. злочин, преступ, иступ. У овоме се репресивне новчане казне разликују од грађанских новчаних казни и казни посгупка, као и од дисциилинских новчаних казни. Новчана казна која има све ове услове извесно је казна, било да је изричу грађански судови или казненн судови, јер јуридикција којој је дужност даје изриче не мења јој карактер. ТТовчана казна примењује се час сама као главна казна, час акцесорно уз казну лигпења слободе као доиуњујућа. казна. ( наставиће се) Милош СтанојевиЋ